Znate li da su PSOVKE znak INTELIGENCIJE? 5 razloga zašto je PSOVANJE dobro za vas

Psovke se, uopšteno govoreći, smatraju vulgarnim znakom niske inteligencije i obrazovanja, jer zašto bi se neko oslanjao na nepristojan rečnik kad je blagosloven bogatim jezikom?

Međutim, ispostavilo se da je ta percepcija, zapravo, pogrešna. U stvari, psovke mogu biti znak verbalne superiornosti, pokazale su brojne studije, a mogu pružiti i druge benefite.

„Prednosti psovanja su mnoge“, kaže Timoti Džej, profesor psihologije na Liberalnom koledžu umetnosti u Masačusetsu, koji je psovanje proučavao više od 40 godina.

„Blagodeti psovki dokazane su u poslednje dve decenije, kao rezultat mnogih istraživanja mozga i osećanja, zajedno sa mnogo boljom tehnologijom za proučavanje anatomije mozga“, rekao je Džej.

1. Može biti znak inteligencije

Visoko obrazovani ljudi sa širokim vokabularom i mnogo reči na raspolaganju, bili su bolji u smišljanju psovki od onih koji su bili verbalno „slabiji“, pokazalo je istraživanje iz 2015. godine.

Od učesnika u istraživanju tražilo se da navedu što više reči koje počinju na slovo F, A ili S u jednom minutu. Zatim su imali još jedan minut da smisle psovke koje počinju sa ta tri slova. Studija je otkrila da su oni koji su imali najviše reči na F, A i S takođe izrekli i najviše psovki.

To je znak inteligencije „do stepena u kojem je jezik u korelaciji sa inteligencijom“, rekao je Džej, koji je autor ove studije. „Ljudi koji imaju bogat rečnik isto tako dobro smišljaju i psovke.“

Psovanje takođe može biti povezano sa socijalnom inteligencijom, dodao je Džej.

„Znati tačno gde i kada je prikladno psovati, a kada nije, je socijalna kognitivna veština poput odabira prave odeće za pravu priliku. To je prilično sofisticirano socijalno sredstvo“, rekao je profesor.

2. Može biti znak iskrenosti

Nauka je takođe pronašla vezu između psovki i iskrenosti. Ljudi koji su psovali manje su lagali na međuljudskom nivou i imali su sveukupno viši nivo integriteta, otkrila je serija od tri studije objavljene 2017. godine.

„Kada iskreno izrazite svoje emocije moćnim rečima, to znači da ste iskreniji“, rekao je DŽej, koji nije bio uključen u ovestudije.

Iako je viša stopa upotrebe vulgarnih reči bila povezana sa više poštenja, autori studije upozorili su da „rezultate istraživanja ne treba tumačiti tako da znače da što više neka osoba koristi psovke, to je manja verovatnoća da će se upustiti u ozbiljnija neetična ili nemoralna ponašanja.“

3. Poboljšava toleranciju na bol

Studije su pokazale da su ljudi na biciklima koji su psovali dok su nailazili na teže prepreke, imali više snage da prepreke savladaju od onih koji su koristili „neutralne“ reči.

Istraživanje je takođe otkrilo da su ljudi koji su psovali dok su držali ruku u ledenoj vodi mnogo duže izdržali i mnogo manje osećali bol nego oni koji nisu psovali.

„Glavna poruka je da vam psovke pomažu da se nosite sa bolom“, rekao je vodeći autor i psiholog Ričard Stivens.

Stivens je rekao da to deluje ovako: Psovanje proizvodi odgovor na stres koji pokreće drevni odbrambeni refleks tela. Skok adrenalina povećava puls i disanje, pripremajući mišiće za borbu ili let.

Istovremeno, postoji još jedna fiziološka reakcija koja se naziva analgetički odgovor, što čini telo otpornijim na bol.

„To bi imalo evolucionog smisla jer ćete biti bolji borac i bolji trkač ako vas ne usporavaju zabrinutosti zbog bola“, rekao je Stivens.

„Dakle, čini se da psovanjem u sebi izazivate emocionalni odgovor, koji pokreće blagi stresni odgovor, koji sa sobom nosi smanjenje bola izazvano stresom“, dodao je on.

Međutim, obratite pažnju, jer psovanje gubi moć nad bolom kada se previše koristi, još jedan je od zaključaka istraživanja.

4. Pokazatelj kreativnosti

Smatra se da se centar za psovanje nalazi u desnoj strani mozga, koja je i centar kreativnosti i emocija.

„Znamo da pacijenti koji imaju moždane udare na desnoj strani postaju manje emocionalni, manje sposobni da razumeju i pričaju viceve ​​i obično prestanu da psuju čak i ako su ranije mnogo psovali“, kaže Ema Birn, autorka knjige „Psovanje je dobro za vas“.

Istraživanje o psovkama datira još iz viktorijanskog doba, kada su lekari otkrili da neki pacijenti koji su izgubili sposobnost govora mogu i dalje da psuju.

„Neverovatno su tečno psovali. Ukori iz detinjstva, psovke – reči sa snažnim emocionalnim sadržajem naučene rano imaju tendenciju da se sačuvaju u mozgu čak i kad se ostatak našeg jezika u potpunosti izgubi“.

5. Psovanje umesto udaraca

Zašto psujemo? Možda zato što psovke pružaju evolucijsku prednost koja nas može zaštititi od fizičke povrede, rekao je Džej.

„Pas ili mačka će vas ogrebati, ugristi kad su uplašeni ili ljuti. Psovanje nam omogućava da svoje emocije izrazimo simbolično, a da to ne radimo zubima i noktima. Drugim rečima, mogu nekome da pokažem srednji prst ili da ga opsujem preko ulice, a da ne moram da mu se približavam“, kaže profesor.

Psovanje tada postaje udaljeni oblik agresije. Daje vam priliku da izrazite svoja osećanja, a da izbegnete posledice, uglavnom, kaže Džej.

Izvor: BIZLife

Foto: Pexels