Prema istraživanju Američkog instituta za stres, oko 33 odsto odraslih ljudi redovno oseća stres tokom dana, dok čak 77 odsto njih izjavljuje da simptomi stresa utiču na njihovo fizičko i mentalno zdravlje. Stres je veoma personalizovana pojava i može da varira čak i u identičnim situacijama.

Bilo da se radi o poslovnim izazovima, porodičnim ili partnerskim tenzijama ili, jednostavno, nemogućnosti da nešto uradite, stres je pojava koja svima stvara grč u stomaku. Iako se ponekad čini da je neizbežan, praksa pokazuje da postoje konkretni koraci koji mogu pomoći da bolje upravljamo ovim svakodnevnim izazovima.

Postoji nekoliko poznatih strategija koje se koriste za smanjenje stresa, a psiholozi prepoznaju dve glavne: problem-focused (fokusirane na rešavanje problema) i emotion-focused (fokusirane na smanjenje emocionalnog odgovora na stres). Na primer, kada se suočavate sa stresnom situacijom na poslu, problem-focused strategija bi mogla biti da organizujete svoj radni dan, napravite listu prioriteta i razmislite o mogućim rešenjima. S druge strane, emotion-focused strategija može uključivati meditaciju, jogu ili jednostavne tehnike disanja za smanjenje stresa u trenutku.

U nastavku vam predstavljamo efikasne i lako primenljive tehnike koje mogu pomoći da se izborite sa stresom i ostvarite balans između obaveza i blagostanja.

Mindfulness meditacija

Istraživanja pokazuju da meditacija, posebno mindfulness (svesno prisustvo), može značajno smanjiti nivo stresa i anksioznosti. Studija objavljena u časopisu „Journal of Anxiety Disorders” pokazala je da redovno praktikovanje mindfulness meditacije može smanjiti simptome stresa za čak 30 odsto. Duboko disanje, posebno tehnika dijafragmalnog disanja, takođe pomaže u smirivanju tela i uma. Vežbe kao što je „4-7-8” (udišete četiri sekunde, zadržavate dah sedam sekundi, izdišete osam sekundi) brzo umanjuju stres.

Fizička aktivnost

Vežbanje je jedan od najefikasnijih načina za smanjenje stresa. Aerobne vežbe, kao što su trčanje, brza šetnja ili biciklizam, mogu smanjiti nivo hormona stresa, poput kortizola, i povećati nivo endorfina, hormona sreće. Čak i pet minuta energičnog vežbanja, kao što su sklekovi, skakanje ili čučnjevi, može da podigne energiju i smanji stres. Takođe, vežbe istezanja poboljšavaju cirkulaciju i smanjuju napetost u mišićima. I nekoliko minuta istezanja tokom dana može smanjiti osećaj umora i napetosti.

Kratke pauze

Poznato je da uzimanje kratkih pauza tokom radnog dana pomaže da se povrati mentalna energija. Radnici koji prave pauze na svakih 90 minuta produktivniji su i manje podložni stresu. Ovde je rešenje kratka pauza za kafu ili ručak ili pak šetnja do obližnjeg parka.

Značaj socijalne podrške

Socijalna podrška može smanjiti negativne efekte stresa. Razgovori sa prijateljima ili porodicom mogu vam pomoći da bar nakratko odagnate loše misli, dok izolacija može povećati osećaj stresa i anksioznosti. Čak i jednostavan razgovor sa nekim kome verujete može imati pozitivan uticaj na mentalno zdravlje. Takođe, ne treba bežati ni od stručne pomoći ukoliko osećate da problem stresa ne možete savladati primenom ovih jednostavnih koraka.

Atensa Direct

Jedan od bržih i dostupnijih načina oslobađanja stresa jeste i Atensa Direkt, prirodni dodatak ishrani koji sadrži ekstrakt žiga tučka šafrana. Ova supstanca pomaže u održavanju dobrog raspoloženja, stanja relaksiranosti i mentalnog i fizičkog zdravlja. Koristi se širom Indije kao redovan dodatak i u ishrani i u medicini. Neki od benefita koje možete osetiti koristeći Atensa Direkt jesu poboljšanje raspoloženja, kvalitetniji san, redukovano pojavljivanje glavobolja i stomačnih bolova, poboljšan izgled kože, bolja koncentracija.

Atensa je proizvod u direkt obliku, vrlo praktičan i ukusan za konzumaciju, sa aromom višnje, može se koristiti u svakom trenutku. Uzima se jedna kesica dnevno, u kontinuitetu ili po potrebi, bez ograničenja. Preporučeno je koristiti ga svaki dan bar dva meseca, baš kako njegov slogan i kaže: „Atensa za dan bez stresa!”

U svetu u kojem su stresne situacije svakodnevica, ključno je razviti zdrave mehanizme suočavanja koji nam pomažu da očuvamo mentalno zdravlje. Iako stres može imati negativan uticaj na našu produktivnost, raspoloženje i celokupno blagostanje, male promene u načinu razmišljanja i životnim navikama mogu doneti značajne rezultate. Na kraju, izbor strategija treba prilagoditi ličnim potrebama i situacijama, ali važno je zapamtiti da upravljanje stresom nije luksuz, već potreba savremenog života.