Veroljub Zmijanac: Lokalni heroj koji je spojio biznis i trčanje
Cilj nam je da Serbia Business Run do 2025. postane prvi 100% održivi sportski događaj u zemlji.
Veroljub Zmijanac je direktor serije poslovnih trka Schneider Electric Serbia Business Run. Veroljub je diplomirani inženjer informacionih sistema Fakulteta organizacionih nauka na kojem je diplomirao na marketing katedri sa temom primene online marketinga u oblasti marketinga promena ponašanja, zdravlja i zdravih navika. Osnivač je niza sportskih projekata u našoj zemlji koji imaju za cilj da ljudima omoguće aktivniji i zdraviji život: Magazin Trčanje.rs (koji je od osnivanja posetilo više od 7.000.000 ljudi), Beogradskog trkačkog kluba (vodećeg grass-root i rekreativnog trkačkog kluba u zemlji), serije poslovnih trka Serbia Business Run (sa preko 30.000 nastupa zaposlenih iz više od 1200 vodećih kompanije koje posluju u Srbiji), Serbia Running Project, OUTFIT – Outdoor Fitness Revolution i drugi.
U karijeri je radio sa mnogim brendovima na različitim marketing kampanjama u oblasti sporta. Neki od najvažnijih klijenata su: adidas, Nike, Olimpijski komitet Srbije, Coca-Cola (brend Powerade), Samsung, Srpski Atletski Savez (Atletski savez Srbije), Hemofarm (brend Magnetrans), SBB United Group, Heineken, Sava Osiguranje, Fondacija Ane i Vlade Divac, Erste Bank, Beosport, Đak sport, Sport Vision, Intersport i drugi.
U decembru 2021. godine u Briselu osvojio je drugo mesto u kategoriji lokalnih heroja za izvanredna dostiguća u oblasti promocije sporta i fizičke aktivnosti na sedmom izdanju nagrada BeActive Awards. U saradnji sa Olimpijskim komitetom Srbije, Ministarstvom omladine i sporta, a pod pokroviteljstvom Evropske komisije, nagrada “BeActive Local Hero” se dodelju u okviru projekta Evropske nedelje sporta.
Sa Veroljubom razgovaramo o najvećem tim bilding događaju Serbia Business Run koji je pokrenuo pre nekoliko godina, a koji će se ove godine, po osmi put, održati u četvrtak, 21. septembra, posle posla.
Sa kojom idejom je nastala poslovna trka Serbia Business Run, a šta se tokom godina promenilo?
Par godina nakon što smo pokrenuli magazin Trčanje.rs i Beogradski trkački klub uvideli smo da imamo uspeha u promociji trčanja, te da su trčanje zavoleli i mladi i posebno u tom trentuku, za nas važno, devojke i žene. Želeli smo da učinimo trčanje inkluzivnim za sve kategorije stanovništva jer smo verovali da je ono odličan oblik rekreacije, ali i celokupne mentalne i fizičke higijene za sve ljude koji žive u ovom stresnom i brzom vremenu.
Jedna od grupa koja nam se učinila posebno interesantnim jesu bili zaposleni, pa je odluka da u tom trenutku pokrenemo beogradsku poslovnu trku kao inovativni format tim-bildinga koji je tu da inspiriše i pokrene ljude na druženje i aktivnost bila logična.
Tokom godina beogradska trka je prerasla u seriju trka, tako da sada 4 poslovna centra Srbije imaju svoj “biznis run”: Niš, Novi Sad, Subotica i Beograd. Sve ove trke napreduju zahvaljujući lokalnim partnerima iz ovih grada i to faktorom rasta od 1.3 što je veći napredak nego prosečan rast ostalih urbanih, trail i trka sa preprekama u Srbiji. To nam pokazuje da možemo računati da se i drugi gradovi priključe.
Jedna od najvećih promena koju smo imali jeste što smo osvestili Serbia Business Run kao platfromu za promene, te postavili sebi važan cilj da do 2025. budemo prvi 100% održivi sportski događaj u zemlji. Zahvaljući saradnji sa kompanijom Schneider Electric, koja je naslovni sponzor maratona u Parizu, radimo na inicijativama koje kreiraju jednu praksu zelenih događaja.
Najvažniji korak u svemu ovome jeste peta trka serije “Trka za šume” u kojoj smo sa Fondaciji Ane i Vlade Divac omogućili da kroz našu platformu kompanije doniraju stabla. Trenutno ozelenjujemo Zrenjanin i skupili smo 1200 od 2300 stabala što nam je cilj za ovu godinu.
Vaša trka je možda prvi i pravi primer održivosti kada je u pitanju organizacija događaja koji okupljaju veliki broj ljudi. Kada ste prepoznali ideju da je vreme da sportski događaji započnu sa konceptom održivosti i smanje proizvodnju otpada?
Pre par godina sam imao priliku da budem deo European Running Business Conference u Štokholmu i pre toga u Pragu. Tu sam na licu mesta video šta Evropa atletika (sportska federacija svih nacionalnih atletskih saveza) radi na ovom polju. Zainteresovao sam se za primere dobre prakse i video da npr. u Poljskoj ima sjajnih grassroots primera. Ovaj grasrut sport je onaj deo sporta koji dolazi od naroda, što bi se reklo od običnih ljudi, a ne pristupom top-down, kao kada država donese neku politiku pa je nadležne institucije implementiraju. Ideja mi je bila da mi budemo taj vesnik promene, neka vrsta prvog prometera ovih tema u Srbiji te da na našem primeru uradimo i prikažemo određene mere koje svako može u svom gradu i na svom sportskom događaju učiniti. Zato smo sva ova znanja spakovali u jedan jedinstveni Vodič za organizaciju zelenih i održivih sportskih događaja koji smo stavili dostupnim na https://ozelenisport.super.site/.
Koje rezultate ste postigli u domenu održivosti?
Pre par nedelja smo objavili naš polugodišnji izveštaj o održivosti za 2024. koji možete pronaći ovde. Glavni uspesi su: reciklaža svog otpada sa trke u saradnji sa Ekostar Pakom, zapošljavanje Eco Officera u našem timu, završavanje Vodiča za organizaciju održivih trka, snabdedvanje jednog segmenta svake trke sa strujom iz obnovljivih izvora, sadnja više od 1200 stabala za dve godine zajedno sa više od 40 kompanija donatora, instalacija solarne klupe na našim trkama, te jedna vrsta javnog zagovaranja ove teme u nadležnim sportskim institucijama.
Serbia Business Run je zaista pokrenuo veliki broj ljudi da se bavi nekom fizičkom aktivnošću. Kompanije danas prijavljuju od 100 pa do preko 400 zaposlenih da učestvuju na vašoj trci. Sa kojom vrstom izazova i izgovora ste se najčešće susretali tokom ovih prethodnih godina i da li danas HR službe prepoznaju vrednost koju zaposleni dobijaju na ovom jedinstvenom tim bilding događaju?
Mi pratimo prosečan broj prijavljenih po jednoj registrovanoj kompaniji. Nekada su kompanije prijavljivali prosečno po 4,5 zaposlenih, a danas taj broj je više od 17 kolega i koleginica. To znači nekoliko stvari: velika preduzeća, a ne samo MSP prijavljuju svoje timove, ljudi su otvoreniji da dođu na naš tim bilding bilo kao trkači ili hodači. Dodatno i HR službe sve više rade na inicijativama koporativnog wellbeinga i employee brandinga, što sve dovodi do toga da se i deo HR budžeta odvoja za inicijative kao što je biznis trka. Duboko verujem da je veći broj zaposlenih koji dolaze na naše trke i to što se za ovih 8 godina koliko postoji događaj razvila i svest da je fizička aktivost deo higijene svakog od nas, posebno u poslovima koji su pretežno sedentarni i stresni. Na koncu, naš tim se izuzetno trudi da korisiničko isksutvo: čitaj zabava, klopa, piće, druženje i minglovanje bude što bolje, pa verujem da se ljudima i sviđa da dođu na biznis trke.
Na osnovu vaših iskustava rada sa velikim brojem kompanija koje se u sve većem broju prijavljuju na Serbia Business Run šta biste rekli koliko ovakva vrsta događaja menja koncept tim bildinga?
Mogao bih iz ličnog iskustva da kažem da je tim-bilding svaki trenutak kada zaposleni imaju priliku da funkcionišu pre svega kao ljudi a ne kolege. Tim-bilding može biti i kada neko pokaže ranjivost a neko drugi primeti i pruži ti ruku. Mi svi igramo određene uloge, a trenutak kada smo najbliži autentičnom sebi jeste prilika da se povežemo sa nekim i dalje od poslovnih transakcija. U tom kontekstu kada se skineš, ali bukvalno, skineš u šorc i majicu, padaju određene maske. Još kada se zajedno oznojiš sa nekim, eto prilike i da se povežeš i opustiš – jer smo svi mi ipak ljudi, pa tek onda saradnici ili konkurenti u poslovnoj areni. Tim bilding po pravilu uvek uključuje neku vrstu zajedničke (timske) aktivnosti, a često je ona adrenalinska: avantura park, rafting i slično ili takmičarska: fudbak, paint-ball, kuglanje… Mislim da trčanje kombinuje najbolje iz oba sveta i posebno biznis run – jedan tim jedna kompanija, a opet svako za sebe doprinosi svom timu. U pitanju je dobra trka i dobro druženje.
Da li ste imali priliku da razgovarate kako sa menadžerima, tako i zaposlenima nakon održanih trka. Šta vam kažu, kakvi su generalno utisci?
Ukoliko postignemo da se ljudi na poslu isčekuju sa ushićenjem naš događaj uspeli smo. Odličan ovogodišnji primer je kompanija Contintental čiji su zaposleni insistirali da se pojave na novosadskoj trci i da pobede svog ljutog konkurenta kompaniju Schneider Electiic u takmičenju za najbrojniju kompaniju. Zbog ove bitke smo izmenili i propozicije našeg takmičenja za NAJFIT kompaniju, pa je sada važno koliko kompanija ima finišera, a ne samo prijavljenih kolega i koleginica na trku. Za mene je ovo očigledan uspeh – trenutak kada se ljudi stvarno identifkuju sa idejom da kompanija treba da pobedi.
Naravno, cela Trka za šume i ideja #ozelenibiznis je sjajan primer kako HR menadžeri mogu da povežu svoj rad sa CSR sektorom, te se onda uključi i marketing i sektor komunikacija kako bi povećao i interni i eksterni doseg. Tu je najbolji primer sam Schneider Electric koji …. Neki manji primeri nam isto pokazuju, npr. kompanija Codebehind našeg prijatelja Miroslava Ninkovića u kojoj se kolege “prozivaju” ko će biti prvi a ko će poslednji je isto sjajan primer.
Kako vi u okviru Serbia Business Run serije vodite brigu o zaposlenima, kako povezujete svoj tim i zadatke?
Naš tim u SBR Seriess DOO je mali, pa je zato i sama briga o zaposlenima veoma neposredna. Rekao bih da je ovo porodični biznis iako formalno on to nije. U kancelariji radim sa dve sjajne osobe, devojke, žene i koleginice. Marina je duša firme, ona je menadžerka za kompanije i poznaje putem telefona, više od 500 kapitena iz 500 različitih kompanija. Sa nama je od samog početka i rekao bih da među nama nema tajni – deo je ekipe od prvog dana kada smo se upoznali na Adi Bojani pre desetak godina.
Tamara završava Fakultet za sport i fizičko vaspitanje, ima 26. godina i velika je nada zelenog sporta u Srbiji, neverovatno vredna, multi-talentovana i odgovorna. Na kraju, direktno radimo sa Tijanom Popadić, direkorkom SPORTIT-a, agencije koja za nas radi sponzorstva i brend partnerstva a sa kojom i najduže sarađujem na projektu Trčanje.rs.
U takvom okruženju rekao bih da je briga o svima nekako direktna – ja se trudim da devojkama olakšam da rade svrsishodan posao, a one daju smisao i brinu o celokupnoj organizaciji. Zaista sam zahvalan na ovom timu u kojem je uživanje raditi – nekako mislim da je to kada se složi na tom nivou jako dobro, a odatle idu i različite povlastice oko slobodnih dana, sporta, bonusa i slično.
Osnivač ste najvećeg trkačkog kluba u Beogradu (Beogradskog trkačkog kluba), magazina Trčanje.rs, a u proteklih nekoliko godina vodite i SportIT agenciju za sportski marketing. U čemu je razlika vođenja ova dva biznisa?
Svi ovi poslovi imaju drugačije biznis modele, drugačije pružaju vrednosti (value propositions) drugačijm ciljnim grupama i u drugačijim su fazama postojanja. Jedna od jačih poveznica sve ove različiti jeste pružanje sjajnih trenutaka za pamćenje u prirodi – outdoor aktivna iskustva. Poslednje dve godine razvijamo i najsličniji projekat DIONYSUS Experience, seriju aktivnih vinskih događaja koju organizujemo u najlepšim vinskim regijama Srbije. Znam da ovo deluje kao reklama, ali baš ovog oktobra vodimo ljude u neistraženu istočnu Srbiju i predivne Rajačke pivnice u kojima pešačimo, vozimo bicikl i uživamo u predivnom teroaru negotinske krajine.
Na koji način sport može da “unapredi” bavljenje biznisom, na koji način vi usklađuete te dve strane i koji savet biste dali ljudima koji razvijaju ozbiljne poslove kako da pronađu vreme za sebe?
Mislim da ljudi koji su ozbiljni sa svojim biznisom znaju da pronađu vreme za sebe. Ima naravno i primera ljudi koji su posvetili život toj svojoj svrsi – deluje mi da Ilon Mask i Mate Rimac nemaju tipično “vreme za sebe” o kojem mi obični preduzetnici i menadžeri razmišljamo. Vreme u sportu za mene je samo moje vreme, to je jedan trenutak u danu kada se resetuješ i odjaviš od telefona i drugih ljudi, poslova i obaveza. Svrha vežbanja pak nije u njegovim psihičkim i telesnim koristima, već u iskonskoj sreći treniranja i bivanja u pokretu u svom telu, a ne u glavi i duhu. Višeugaona je i filozofska tema sporta i fizičke aktivnosti, ali je često svedena na to kako “treba” i kako je “važno” baviti se sportom i kako “lekcije iz sporta mogu se preneti u biznis”, ali sam sve više nekako u stavu: radi, treniraj, živi i ne pričaj puno.
Izvor: BIZLife
Foto: Jovana Glumac
