Uspešni ljudi imaju „produktivniju paranoju“ od većine: Kako se ona manifestuje?
Bez obzira ko ste, suočićete se sa nekom vrstom prepreka u svom životu. Veoma uspešni ljudi ih prevazilaze tako što imaju „neverovatno produktivnu paranoju“, prema autoru bestselera i stručnjaku za liderstvo Džimu Kolinsu.
To znači da razmišljate o svakom mogućem ishodu svake odluke koju donesete i da odvojite vreme da planirate i pripremite se za sve potencijalne neočekivane neuspehe – kako u karijeri, tako i van posla. Ili, jednostavno rečeno paranoični ste u vezi budućih događaja koji bi vas mogli izbaciti iz koloseka.
„Pitanje nije da li će se loše stvari dogoditi, već kada. A ono što radite pre nego što dođe oluja, određuje koliko ćete dobro reagovati ili se oporaviti“, rekao je Kolins prošle nedelje na samitu Svetskog poslovnog foruma 2023.
Ponekad, produktivna paranoja poprima oblik preterane pripreme za prezentaciju, tako da možete predvideti svako moguće pitanje koje bi vaša publika mogla da postavi. Ili, možda ćete da proučite veštine koje vam nisu potrebne na vašem trenutnom poslu, ali bi mogle da vam daju prednost kada tražite povišicu ili unapređenje.
Posao, uspešni ljudi (Freepik)
Razmišljanje o potencijalnoj budućnosti
Na primer, veštine za rad na platformama veštačke inteligencije bi mogle da bude od koristi. Čak 87 odsto američkih izvršnih direktora i rukovodilaca kaže da bi želeli da zaposle ljude koji imaju veštine za primenu veštačke inteligencije, ali se bore da pronađu takve, prema nedavnom istraživanju platforme za onlajn obrazovanje edX.
Stalno razmišljanje o potencijalnoj budućnosti, i dobroj i lošoj, vrsta je produktivne paranoje koju svi profesionalci treba da imaju, rekao je Kolins.
„Prošli put kada sam bio ovde, ljudi su mislili da sam neki manijak jer sam svima rekao: ‘Danas je sunčano, ali oluja dolazi. Ne znam šta je to… Biće to iznenađenje.’ Ali najbolje je biti paranoik, jer će se nešto loše sigurno dogoditi“, rekao je on.
Samo pazite da ne preterujete, drugi stručnjaci kažu: Preterano razmišljanje o „šta ako“ može biti loše za vaše mentalno zdravlje. Prepoznajte kada prelazite sa „fiksiranja“ na „hiperfiksiranje“ nepoznatog i kao odgovor usmerite svoj misaoni proces nazad na fokusiranje na jedan po jedan izazov.
„Možete početi od malog tako što ćete ispitati koje važne zadatke prvo treba da uradite, a zatim ili odložite ili delegirajte ostale dok se ne osećate manje anksiozno. Ključ je da napravite korak unazad i da se bavite stvarima jednu po jednu”, navela je psihoterapeutkinja iz Njujorka Dženi Menpa za CNBC Make It prošle godine.
Izvor: BIZLife
Foto: Pexels, Freepik
