Uprkos ekonomskoj krizi, u Srbiji raste tražnja za polisama osiguranja

Kako bi se građani motivisali da što pre počnu sami da brinu o imovini i zdravlju, naziv predstojećih Srpskih dana osiguranja biće: „Ako ne mi, ko? Ako ne sad, kad?”, poručuje u intervjuu za BIZLife generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović.

Kako kaže, biće to prilika da se i ove godine čuju analize tržišta i definišu pravci razvoja osiguranja kako u praksi tako i u zakonodavnom delu.

• Koliko je svetska ekonomska kriza izazvana ratom u Ukrajini uticala na tržište osiguranja u Srbiji? Usled inflacije, kupovna moć građanstva i likvidnost privrede znatno su oslabile. Koliko im je, u takvim uslovima, bilo kakvo osiguranje bilo prioritet?

Svetska ekonomska kriza, koja je dovela do globalne inflacije, već nekoliko godina je najveći problem i za najrazvijenija finansijska tržišta. Sve je počelo od krize izazvane koronavirusom, nastavilo se ratom u Ukrajini, sada i sukobima u Izraelu i Palestini. Srpsko tržište, koliko god bilo malo i nerazvijeno, deo je svetskog tržišta, stoga se ta kriza, u vidu inflacije, prelila i na nas. Radi obezbeđenja dovoljnosti premije, što je zakonski imperativ, ali i interes svih korisnika usluga osiguranja, osiguravači su morali da intervenišu povećanjem premije osiguranja na nizu proizvoda. Pri tome, vođeno je računa o socijalnoj komponenti i ograničenim budžetima korisnika naših usluga, a značajan faktor predstavljaju i dugoročni ugovori, kojima smo se obavezali na poštovanje i očuvanje ugovorenih elemenata. To uključuje i dogovorenu visinu premije.

Inflacija se najviše osetila u delu osiguranja motornih vozila, osiguranja imovine, ali i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, zbog rasta cena zdravstvenih usluga. U tom delu se i najviše radilo na usklađivanju premije osiguranja, ali bila su to, zaista, minimalna povećanja, jer nismo hteli da na korisnike prenesemo ceo pritisak, već manji deo. Zbog toga su ostvareni profiti društava za osiguranje smanjeni, ali su očuvane stabilnost i likvidnost. Inače, krize u svetu poput ovih koje pominjemo uvek dovedu do rasta tražnje za proizvodima osiguranja. Konačno se to sa svetskih tržišta prelilo i na naše tržište. Raste potražnja za polisama osiguranja, pa je otuda i premija već dve godine zaredom iznad milijardu evra.

• Osim inflacije, koje su najvažnije stvari koje bi trebalo regulisati na tržištu osiguranja? I šta je od toga na regulatoru, odnosno na donosiocima odluka, a šta na osiguravačima?

Pitanje osiguranja katastrofalnih šteta, kao što su prirodne katastrofe, pandemije ili teroristički napadi, ostaje segment osiguranja koji je u globalu neregulisan. Pojedinačni napori osiguravača da izdaju polise u tom delu nisu sistemsko rešenje, imaju mali obuhvat i ne pružaju sigurnost na makronivou. Iskustva u svetu pokazuju da stabilno i dugoročno rešenje podrazumeva sinergiju države, reosiguravača i osiguravača, kroz formiranje pulova osiguranja. Da bi se to i realizovalo, potrebno je izmenjeno zakonsko rešenje, a pre toga formiranje i intenzivan rad radnih grupa sastavljenih od predstavnika pomenutih subjekata, ali i agencija koje se bave praćenjem katastrofalnih šteta.

UOS, u ime svojih članica, na raspolaganju je da svojim kapacitetima pomogne izgradnju održivog rešenja. Jedna od stvari koja bi pomogla razvoj tržišta osiguranja jeste popularizacija životnih osiguranja, i to kroz poreske podsticaje nalik na dobrovoljno penzijsko i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, bilo kroz uključenje u isti kumulativni neoporezivi limit, bilo kroz formiranje posebnog neoporezivog limita za životna osiguranja. To bi, nesumnjivo, dovelo do rasta premije životnih osiguranja. Važno je istaći i krupne zakonodavne izazove, pre svega, uvođenje Direktive „Solvency II”, odnosno standarda „IFRS 17”, na naše tržište. To je zadatak za zakonodavca i supervizora tržišta osiguranja, ali je to i izazov za sve osiguravače, koji moraju da se pripreme za značajne promene i visoke finansijske zahteve koje ti standardi nose. Sa druge strane, njihovo uvođenje doprineće podizanju standarda usluge osiguranja na nivo najrazvijenijih tržišta osiguranja.

• Uprkos svim ekonomskim problemima, koje vrste osiguranja su bile najtraženije u 2023. godini?

Od početka pandemije najveći rast na srpskom tržištu osiguranja beleži dobrovoljno zdravstveno osiguranje, od skoro 30 procenata. Gotovo 200.000 građana poseduje tu polisu, s tim što ih u znatno većem procentu kupuju kompanije kao dodatnu zaštitu zaposlenima. Inače, kod nas postoji oko 400.000 privatnih zdravstvenih ustanova i po tome smo najrazvijeniji u regionu. U tom sektoru osiguranja trenutno je najvažnije pitanje da li i kako državne i privatne zdravstvene ustanove mogu da rade na neki način zajedno, a u korist građana. Iako su već delimično integrisani, državnom sektoru nedostaju oprema i kadar i to treba rešavati.

• Osiguranje poljoprivrede je veoma važna tema za Srbiju, kao agrarnu zemlju, posebno nakon katastrofalnih vremenskih neprilika koje nam je donelo proteklo leto. Da li se naši poljoprivrednici i dalje više uzdaju u sreću slušajući vremensku prognozu ili shvataju značaj osiguranja?

Osiguranje u poljoprivredi raste, ali sporo i ne tempom koji želimo. Na nivou Republike, osigurano je oko 15 odsto obradivog zemlјišta, što je povećanje u odnosu na raniji period, ali to nije nivo kojim bi trebalo da budu zadovolјni ni proizvođači, ni osiguravači, ali ni država, s obzirom na značaj i potencijale polјoprivredne proizvodnje. Poseban problem je što samo pet odsto individualnih polјoprivrednih proizvođača osigurava svoju imovinu i zasade, a u njihovom vlasništvu je više od 80 odsto obradivog zemlјišta. Pravna lica osiguravaju više od 50 odsto zemljišta i poljoprivrednih kultura, ali oni poseduju tek nešto iznad 15 odsto zemljišta koje se obrađuje. Dodatni problem je što se polјoprivrednici u velikom procentu odlučuju za osnovnu polisu osiguranja. Čak 90 odsto onih koji se odluče da svoje zasade zaštite polisom osiguranja imaju osnovnu polisu osiguranja, kojom su pokriveni grad, požar i udar groma. Oluje, koje su sve veći problem, ili prolećni mraz, na primer, dopunski su rizici, ali se mali broj polјoprivrednika odlučuje i za to osiguranje. Edukacija poljoprivrednih proizvođača u tom delu trenutno je jedan od važnijih zadataka za osiguravajuća društva, ali i za državu.

• Vremenske neprilike su donele niz problema i drugim branšama, na primer, građevincima. Da li su te ogromne štete podstakle investitore da razmisle o osiguranju od katastrofalnih rizika?

Samo u Beogradu smo nekoliko godina imali više slučajeva da su građani, zbog nastale štete, uspeli da na sudu dobiju nesavesne investitore, ali nisu uspeli da naplate svoja potraživanja. Podsećam da su 4. avgusta stupile na snagu izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, kojima su svi investitori obavezni da pre dobijanja dozvole za početak radova podnesu polisu osiguranja kako bi svi ljudi koji žive u okolini gradilišta bili zaštićeni od eventualne štete. Vrednost polise ne može da bude manja od 20 odsto od investicione vrednosti iz građevinske dozvole. Time su na vreme definisane polise osiguranja od odgovornosti investitora i to je rezultat zajedničkog rada Ministarstva građevinarstva i Udruženja osiguravača Srbije. Rizik preuzimaju osiguravajuće kuće, koje će putem reosiguranja iz inostranstva pokrivati eventualnu štetu iz odgovornosti investitora građevinskih projekata.

• Udruženje osiguravača Srbije nedavno je pokrenulo aplikaciju CarCheck. O čemu je reč?

To je aplikacija za mobilne telefone koju smo pokrenuli kako bismo pomogli građanima pri kupovini ili pri prodaji vozila. Cilj aplikacije CarCheck jeste da obezbedi pouzdane podatke o vozilu. U odnosu na slične aplikacije, CarCheck će omogućiti besplatne podatke o tome da li vozilo postoji u bazi, koje godine je proizvedeno, a koje prvi put registrovano u Srbiji, da li je menjalo kategoriju. Slanjem SMS-a iz aplikacije zainteresovani kupci moći će da saznaju i da li je to vozilo učestvovalo u nezgodama i u koliko njih, prema štetama koje su prijavljene iz autoodgovornosti, da li je menjana boja karoserije, da li je vozilo bilo u vlasništvu pravnog lica ili lizing kuće, odnosno da li je korišćeno kao taksi vozilo ili koliko vlasnika je promenilo. Sve su to podaci koji kupcima mogu da olakšaju donošenje konačne odluke – da li da kupe neko vozilo.

• Bliže nam se Srpski dani osiguranja. Da li je sve spremno i šta će biti u fokusu konferencije?

Dve glavne teme biće osiguranje u poljoprivredi i dobrovoljno zdravstveno osiguranje. U okviru druge teme želimo da vidimo dokle se stiglo sa potrebnim zakonskim izmenama radi integracije dva sistema, kao i da li osiguravajuća društva mogu da budu moderator većeg spajanja državnog i privatnog zdravstva. Osim toga, govorićemo o još 15-ak trenutno najvažnijih tema iz oblasti finansijskog sektora i sektora osiguranja.

Rano je da otkrivamo imena predavača, ali bih iskoristio ovu priliku da posebno zahvalim guverneru Narodne banke Srbije Jorgovanki Tabaković, koja će i ove godine, kao i ranijih godina, otvoriti našu konferenciju. Za nas će to bili prilika da i ove godine od prve osobe regulatora tržišta osiguranja čujemo analizu tržišta i pravce razvoja u zakonodavnom delu. Inače, za naziv ovogodišnjih Srpskih dana osiguranja odabrali smo reči: „Ako ne mi, ko? Ako ne sad, kad?”, čime želimo da motivišemo građane da što pre počnu sami da brinu o imovini i zdravlju. Pomoć države je u kriznoj situaciji dobrodošla, ali se tu njena pomoć završava, jer nije njen zadatak da nadoknađuje štetu. To rade osiguravajuća društva po osnovu polise osiguranja. 

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: Saša Knežević