Umetnost je ultimativni statusni simbol
Piše: Denis Leo Hegic, galerija Monolog
Dok se mnogi opsedaju pitanjem kako da svoje živote učine efikasnijim uz najnovije spravice, gedžete i trendove, svet umetnosti svakodnevno prkosi ovoj svakodnevnici. Umetnost nam postavlja pitanje: „Zašto da se zamaramo praktičnošću kad možemo imati remek-delo koje će zauvek biti tema za najbolje razgovore?“
Umetnost prevazilazi obično. Umetnost nas vodi na emocionalno putovanje, izaziva naše pretpostavke, a dnevnu sobu pretvara u galeriju. Možda je nećemo uvek razumeti, ali to je deo njenog šarma. Jer pravi luksuz nije u praktičnosti; pravi luksuz je u proširivanju horizonta i prihvatanju neočekivanog. Kao kolekcionar, niste samo osoba sa domom; postajete kustos ljudskog duha, čuvar kulturnog nasleđa i kreator ukusa. A, kao kolekcionar nadolazećih talenata, možete ostvariti korisne investicije prepoznavajući umetničke faze koje tržište možda još uvek ne favorizuje.
Galerija Monolog
Otkriću vam jednu činjenicu iz naše prakse: većina inostranih kupaca u našoj galeriji otkriva srpsko i istočnoevropsko tržište umetnosti kao potpuno novi art market i akviriraju brzo, i akviriraju mnogo. Sada, tajna je sledeća: mi to suštinski možemo postići mnogo posrednije, brže i informisanije. Srpska umetnička scena, zajedno sa stvaraocima iz Mađarske i Grčke, dominiraće tržištem Jugoistočne Evrope. Umetnost, lepota i investicija praktično su pred našim vratima; samo treba da prevaziđemo inerciju koja nas ponekad sprečava da prepoznamo, cenimo i negujemo domaće. Nemojte čekati da vam sledeća Marina Abramović prvo ode u Njujork, da biste je prepoznali i cenili tek kad vam postane apsolutno nedostižna. Umetnici poput Marine Marković, Aleksandre Branković, Marka Kusmusa, Vladana Sibinovića, Eme Bregović, da navedem samo nekoliko, su internacionalno prepoznati stvaraoci koji kreiraju upravo ovde i čiji radovi bi svakako trebalo da zagolicaju našu kolekcionarsku radoznalost. Poslednja izložba Aleksandre Branković u našoj galeriji je bila rasprodata i pre nego što se otvorila. Ali, ostavljajući tržište posve po strani, ono što umetnost zaista postiže je mnogo važnije: umetnost je proces sagledavanja samog sebe. Mnogi ljudi pretpostavljaju da moraju biti stručnjaci za umetnost. Ali, to nije tačno. Na kraju krajeva, ne morate studirati književnost da biste pročitali knjigu. Umetnost nosi određenu mistiku koju je teško replicirati, ali koju osećamo. Mark Tičner ima jedan rad pod nazivom „Izgradi svet kojem želiš da pripadaš“ – ja se identifikujem s tim i verujem da umetnost čini život bogatijim, a nas same svesnijim višedimenzionalnosti sveta oko nas.
Galerija Monolog
To je to. Dok svet žuri ka praktičnosti, umetnost stoji mirno, ali izazivajući nas da je sustignemo. Umetnost je ultimativni statusni simbol jer odbija da se prilagodi, dovodi u pitanje naša shvatanja o korisnosti i pokreće razgovore koji nam ostaju u pamćenju celog života. Dakle, sledeći put kada vas neko pita zašto ste potrošili novac na tu čudnu skulpturu ili apstraktnu sliku, samo im recite: „Lepo mi za oči“.
Izvor: BIZLife
Foto: Galerija Monolog
