U potrazi za superčovekom: Novi trendovi u razvoju najcenjenijih veština lidera budućnosti

Piše: Predrag Petrović Senior executive, DP Lux grupa, Plaza i Keprom

Poslednjih nekoliko godina svedoci smo velikih „ubrzanja” promena u poslu i životu uopšte. Pandemija kovida nam je nametnula VUCA model kao globalni temelj poslovanja. U ovom periodu nekoliko negativnih globalnih faktora uticalo je na promenu potrebnih radnih veština. Evo nekih od značajnih faktora.

Tehnološki poremećaj

Brz tehnološki napredak i automatizacija poremetili su industrije, što je dovelo do promena u poslovima i zahtevima za veštinama. Poslovi koji se mogu automatizovati ili digitalizovati – zamenjuju se, što od radnika zahteva da steknu nove veštine da bi ostali atraktivni na tržištu rada.

Ekonomska neizvesnost u korelaciji sa aktuelnom globalnom političkom nestabilnošću

Ekonomska i politička nestabilnost, finansijske krize i recesije imale su značajan uticaj na tržište rada. Posledica ovih promena je da se kompanije često restrukturiraju, smanjuju ili menjaju svoje poslovanje, što rezultira promenama u zahtevima za veštinama i mogućnostima za posao. Dodatno, politička nestabilnost dovodi do promena u propisima, imigracionim politikama ili trgovinskim sporazumima, što dalje utiče na potražnju za određenim veštinama i oblikuje tržište rada.

Globalizacija i autsorsing

Globalizacija je dovela do povećane konkurencije i prenošenja poslova u zemlje sa nižim troškovima rada. Ovo je uticalo na potražnju za određenim veštinama, pošto kompanije traže isplativija rešenja, utičući na dostupnost posla i zahteve za veštinama u određenim sektorima.

Krize javnog zdravlja

Krize javnog zdravlja, kao što je pandemija kovida, poremetile su ekonomije i tržište rada. Najteže su prošle industrije koje su doživele udar i kovid krize i posledice selektivne recesije (na primer, tekstilna industrija). Ove krize često stvaraju promene u zahtevima za veštinama kako bi se organizacije prilagodile novoj stvarnosti.

Klimatske promene i ekološki izazovi

Negativni efekti klimatskih promena i ekoloških izazova podstakli su organizacije i vlade da daju prioritet održivosti i usvoje ekološke prakse. Ova promena je uticala na veštine rada stvarajući potražnju za ekspertizom u oblasti obnovljivih izvora energije, zelenih tehnologija, očuvanja životne sredine i održivih praksi.

U isto vreme, realne plate opadaju, kao rezultat tekuće krize troškova života, a promena očekivanja radnika i zabrinutost za kvalitet rada postaju sve istaknutija pitanja na globalnom nivou.

Svetski ekonomski forum godinama periodično izvodi opsežne studije na temu neophodnih veština potrebnih za budućnost poslovanja. Njihov izveštaj o budućnosti poslova 2023, objavljen u maju 2023, istražuje kako će se poslovi i veštine razvijati u narednih pet godina. Ovo, četvrto izdanje serije nastavlja analizu očekivanja poslodavaca da pruži nove uvide o tome kako će društveno-ekonomski i tehnološki trendovi oblikovati radno mesto budućnosti. Anketa o budućnosti radnih mesta okuplja perspektivu 803 kompanije – koje zajedno zapošljavaju više od 11 miliona radnika – u 27 industrijskih klastera i 45 ekonomija iz svih regiona sveta. Anketa pokriva pitanja makrotrendova i tehnoloških trendova, njihovog uticaja na poslove, njihovog uticaja na veštine i strategije transformacije radne snage koje preduzeća planiraju da koriste u vremenskom okviru 2023‒2027.

Usvajanje tehnologije će ostati ključni pokretač poslovne transformacije u narednih pet godina. Preko 85 odsto anketiranih organizacija identifikuje povećano usvajanje novih i graničnih tehnologija i proširenje digitalnog pristupa kao trendove koji će, najverovatnije, dovesti do transformacije u njihovoj organizaciji. Šira primena standarda zaštite životne sredine, društva i upravljanja (ESG) unutar njihovih organizacija takođe će imati značajan uticaj.

Sledeći najuticajniji trendovi su makroekonomski: rastući troškovi života i spor ekonomski rast. Uticaj investicija za pokretanje zelene tranzicije ocenjen je kao šesti najuticajniji makrotrend, praćen nedostatkom ponude i očekivanjima potrošača u vezi sa društvenim i ekološkim pitanjima. Iako se i dalje očekuje da će pokrenuti transformaciju skoro polovine kompanija u narednih pet godina, tekući uticaj pandemije kovida, povećana geopolitička podela i demografska kretanja u privredama u razvoju i ekonomijama u nastajanju niže su rangirani kao pokretači poslovne evolucije od strane ispitanika.

Tri ključna pokretača očekivanog neto „uništenja” radnih mesta jesu sporiji ekonomski rast, nestašica ponude i rastući troškovi proizvodnje, kao i rastući troškovi života za potrošače. Poslodavci, takođe, prepoznaju da će povećane geopolitičke podele i tekući postuticaj kovid pandemije dovesti do poremećaja na tržištu rada – sa ravnomernom podelom između poslodavaca koji očekuju da će ovi trendovi imati pozitivan uticaj i poslodavaca koji očekuju da će imati negativan uticaj na poslove.

Očekuje se da će uticaj većine tehnologija na radna mesta biti neto „pozitivan” u narednih pet godina. Očekuje se da će big data analitika, klimatske promene i tehnologije upravljanja životnom sredinom, kao i šifrovanje i sajber bezbednost, biti najveći pokretači rasta broja radnih mesta. Očekuje se da će poljoprivredne tehnologije, digitalne platforme i aplikacije, e-trgovina i digitalna trgovina, kao i veštačka inteligencija, dovesti do značajnih poremećaja na tržištu rada, sa značajnim proporcijama kompanija koje predviđaju raseljavanje poslova u svojim organizacijama, što će se nadoknaditi rastom poslova na drugim mestima, sa neto pozitivnim balansom. Očekuje se da će u narednih pet godina sve tehnologije, osim dve, stvoriti nova radna mesta: humanoidni roboti i nehumanoidni roboti.

Analitičko razmišljanje i kreativno razmišljanje ostaju najtraženije veštine za radnike u 2023. Osnovnom veštinom u više kompanija smatra se analitičko razmišljanje i, u proseku, čini devet odsto osnovnih veština koje kompanije navode. Kreativno mišljenje, još jedna kognitivna veština, zauzima drugo mesto, ispred tri veštine samoefikasnosti – otpornost, fleksibilnost i agilnost. Motivacija i samosvest, radoznalost i doživotno učenje na sredini su liste kao priznanje važnosti sposobnosti radnika da se prilagode dinamičkim promenama na radnim mestima. Pouzdanost i pažnja prema detaljima zauzimaju sedmo mesto, iza tehnološke pismenosti. Prvih 10 osnovnih veština upotpunjuju dva stava koja se odnose na rad sa drugima – empatija i aktivno slušanje i liderstvo i društveni uticaj, kao i kontrola kvaliteta.

Poslodavci procenjuju da će 44 odsto veština radnika biti „poremećeno” u narednih pet godina, jer se tehnologija kreće brže nego što kompanije mogu da osmisle i povećaju svoje programe obuke. Izveštaj pokazuje da kognitivne veštine najbrže dobijaju na značaju, što odražava sve veći značaj složenog rešavanja problema na radnom mestu. Anketirana preduzeća navode da kreativno razmišljanje dobija na značaju nešto brže od analitičkog razmišljanja. Tehnološka pismenost je treća najbrže rastuća osnovna veština. Veštine samoefikasnosti su iznad rada sa drugima, u stopi povećanja značaja veština koje su prijavila preduzeća. Socio-emocionalni stavovi za koje preduzeća smatraju da najbrže postaju sve važniji jesu radoznalost i doživotno učenje; elastičnost, fleksibilnost i agilnost; motivacija i samosvest. Sistemsko razmišljanje, veštačka inteligencija i big data, upravljanje talentima i orijentacija na usluge i korisnička usluga upotpunjuju 10 veština koje se sve više traže.

Za 60 odsto zaposlenih će biti potrebna neka od obuka za najtraženije veštine pre 2027. godine, ali se smatra da samo polovina radnika danas ima pristup adekvatnim mogućnostima za obuku. Najveći prioritet za obuku veština 2023‒2027. jeste analitičko razmišljanje, koje će, u proseku, činiti 10 odsto inicijativa za obuku. Drugi prioritet za razvoj radne snage jeste promocija kreativnog razmišljanja, što će biti predmet osam odsto inicijativa za usavršavanje. Obuka radnika za korišćenje veštačke inteligencije i velikih podataka nalazi se na trećem mestu među prioritetima kompanija za obuku veština u narednih pet godina, a prioritet će mu dati 42 odsto anketiranih kompanija. Poslodavci, takođe, planiraju da se fokusiraju na razvoj veština radnika u liderstvu i društvenom uticaju (40 odsto kompanija); elastičnost, fleksibilnost i agilnost (32 odsto); radoznalost i doživotno učenje (30 odsto). Dve trećine kompanija očekuje da će videti povraćaj ulaganja u obuku veština u roku od godinu dana od ulaganja, bilo u vidu poboljšane mobilnosti između uloga, povećanog zadovoljstva radnika ili povećane produktivnosti radnika.

Kakva je situacija u vašim kompanijama kada je reč o broju zaposlenih u menadžmentu sa vodećih 10 veština budućnosti – na papiru i u praksi? Kako procenjujete budućnost razvoja potreba veština u predmetnom biznisu u kome delujete? Da li je prvih pet stavki sa liste procenjenih neophodnih 10 veština budućnosti ujedno i pet najdeficitarnijih veština na našem tržištu?

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: BIZLife Magazin