Puštate muziku i TV dok radite? Stručnjaci otkrivaju ZBOG ČEGA
Mnogo korisnika Reddit-a je priznalo da pozadinska buka može da bude smirujuća, kao i da je „tišina čudovište“. Pozadinski šum (koji proizvodi TV ili muzika) se može koristiti za pokušaj odvraćanja ili izbegavanja neprijatne emocije i misli, rekla je Džena Karl, klinički psiholog i glavni medicinski službenik u Big Health, digitalnoj terapeutskoj kompaniji koja pruža pomoć za nesanicu i anksioznost.
U osnovi, služi kao smetnja. Efektivno, svoj kapacitet pažnje do maksimuma ispunjavamo drugim stimulansima u pokušaju da nemamo više resursa za stvari koje pokušavamo da izbegnemo, objasnila je Julija Karlsted, savetnica specijalizovana za anksioznost i perfekcionizam.
Sa načinom na koji ova veština suočavanja funkcioniše, morate to da radite neprekidno da biste se osećali dobro, nastavila je.
„Onog trenutka kada ometanje prestane, neprijatne emocije i misli se normalno ponovo pojavljuju u punoj snazi“, dodala je Karlsted.
Obavljanje kućnih poslova, TV i muzika (Unsplash)
U kom trenutku je pozadinska buka nezdrava?
U određenoj meri, reprodukcija pozadinske buke je savršeno dobar način da upravljate svojim emocijama. Na primer, ako se osećate preopterećeno ili depresivno na poslu, možda vam nije prijatno da plačete i možda će vam trebati nešto što će vam odvratiti pažnju.
Ali postoji caka: ne želite da izbegavate svoje emocije u potpunosti ili zauvek.
„Kasnije želite da nađete vremena da se vratite svojim mislima, da ih procenite i otkrijete osećanja koja izazivaju“, rekla je Karl.
Zašto? Nažalost, izbegavanje može da pogorša vašu nevolju, piše News.Yahoo.
„Ako uvek odvlačite pažnju ili izbegavate neprijatne misli, to može da pojača anksioznost koja stoji iza misli“, dodala je ona.
U suštini, niste u mogućnosti da prevaziđete anksioznost; samo je iznova i iznova gurate pod tepih. Iako je ovo svakako razumljivo, nije od najveće pomoći.
Anksioznost (Unsplash)
Zdrave tehnike suočavanja
Na kraju krajeva, pažljivost je ovde ključna. Odvlačenje pažnje treba koristiti sa namerom. Dobro je zadržati ruminativno razmišljanje i brigu, ali takođe želite da priznate da li postoje negativne emocije u osnovi i da ih rešite zdravim putevima, objasnila je Džena Karl.
Zato se zapitajte: Da li se i ja snalazim na druge (efikasne) načine? Ovo može izgledati kao da razgovarate sa terapeutom ili prijateljem, radite neku vrstu vežbe u kojoj uživate, pravite bebine korake, vodite dnevnik, izbegavate kofein ili duboko udahnete. Ako niste, možda će vam pomoći da dodate nekoliko tih stavki u svoj svakodnevni život.
Julija Karlsted je ohrabrivala da se to radi bez osude ili stida.
,,Nijedna strategija suočavanja nije sama po sebi ‘dobra’ ili ‘loša’. Čak i ometanje može imati vreme i mesto kada je korisno”, istakla je.
Umesto toga, usredsredite se više na „izvodljivost“ veštine. Ako je način suočavanja počeo da vam smeta da živite život kakav želite, onda je možda postao neprilagođen i ’neizvodljiv’,navela je ona.
Puštanje muzike ili TV emisije u pozadini može da deluje smirujuće, ali ako to koristite da biste ugušili misli ili osećanja, možda ćete morati da isprobate neke druge zdrave tehnike suočavanja.
TV, muzika (Pixabay)
Alati za terapiju
Kada su emocije i anksioznost posebno intenzivni, logično je da ne želimo da razmišljamo o njima. Možda se ne osećate udobno ili bezbedno.
Stručnjaci su podelili neke alate specifične za terapiju koji vam mogu pomoći da se nosite sa svojim brigama ili tugom ― bez dodavanja previše stresa.
Kognitivno restrukturiranje
Ova tehnika podrazumeva izazivanje vaših misli. Veština vam omogućava da identifikujete misao, razumete kako se osećate i ponašate i razumete da li je ta misao korisna ili beskorisna, objasnila je Karl.
Na primer, ako vas vaša socijalna anksioznost sprečava da provodite vreme sa prijateljima, to verovatno nije od velike koristi.
Prijatelji (Pexels)
Izlaganje zabrinutosti
Pomenuta veština se odnosi na uranjanje u strah. Ako su mnoge vaše misli brige, dozvolite sebi da zamislite najgori scenario. Ponavljanjem ove tehnike, možete otkriti da li se vaša anksioznost smanjuje, kazala je Karl.
Studija iz 2013. u časopisu Behavior Change otkrila je da izloženost zabrinutosti – tačnije, direktno zamišljanje događaja koji izaziva strah – smanjuje nivoe generalizovanog anksioznog poremećaja kod učesnika.
Izvor: BIZLife
Foto: Pexels, Unsplash, Pixabay
