Jasmina Stojanović je diplomirani filolog grčkog jezika i književnosti, bavi se prevođenjem i uređivanjem knjiga. Svoje dugogodišnje novinarsko, autorsko i uređivačko iskustvo konceptualizovala je u književni prvenac – „Sreća kao razvoj svesti”, o čemu govorimo za novi broj BIZLifea.

• Vaša knjiga integriše tekstove koje ste pisali u protekloj deceniji. Da li to znači da biste autorima sugerisali da pažljivo čuvaju i skladište svoje radove, jer „nikad se ne zna”…?

‒ Ako je reč o profesiji kakva je naša – novinarska, uređivačka, spisateljska – deluje mi da to dosta zavisi od ličnosti i životnih planova. Mnogi autori su radili i rade upravo to – skupljaju svoje tekstove i objavljuju ih. Što se mene tiče, ja sam dugo imala blago neodgovoran stav prema tome. Pisala sam razne tekstove i radila zanimljive intervjue od trenutka kada sam ušla u izdavaštvo, ali sam se prema tome odnosila kao da će sve to biti večno i da će zauvek imati neku vrednost. Onda su, posle skoro decenije, počeli da se gase magazini i da nestaju, a sa njima i ti tekstovi i intervjui.

Kada sam se obrela u toj tranziciji nestanka printa i prelaska na digital, gašenja pozicija i profesija, uspona raznih ličnosti i tema, neproverenih, shvatila sam (konačno) i vrednost onoga što sam uradila, pa sam skupila tekstove i intervjue koje sam radila u „Sensi”, „Originalu”, za druge portale i magazine, obradila ih i objavila u knjizi pod nazivom „Sreća kao razvoj svesti”.

Dakle, moj savet onima koji su slični meni jeste, definitivno, da vrednuju svoj rad, da ga čuvaju, da ga uobličavaju i da prave stvari koje će, ipak, ostati duže od 24 časa na storiju. Od kojih će i druge generacije imati koristi, koje će, možda, ići iz ruke i ruku, putovati po svetu i nadrasti i nas same.

• Koncept mentalne higijene i „samopomoći” aktuelan je u pop kulturi. Kako u moru informacija da odaberemo i primenimo one koje su relevantne?

‒ Unapređenje mentalne higijene, ili kako sam ja to shvatila i prenela u knjizi – razvoj svesti, jeste putovanje i za svakog je individualno. Svako će pronaći ono sa čime rezonira u tom trenutku i što može da ga pokrene i motiviše. Kao i kod svakog drugog putovanja – koliko god birali, gledali, proučavali, nikada do kraja ne znate šta vas čeka onog trenutka kada krenete. Tokom svog profesionalnog bavljenja ovim temama, zatim i edukacije iz različitih oblasti, upoznavanja i intervjuisanja svetskih lidera, naučnika i učitelja, prepoznala sam taj put u fazama i na taj način i poređala poglavlja u knjizi.

To je putovanje u kojem će sigurno biti pokušaja i pogrešaka. Neki ljudi će vas fascinirati, da biste u sledećem trenutku prepoznali da su to, ipak, samo ljudi, sa svim svojim manama. Da i oni imaju motive koji vam se, možda, neće dopasti. Moj savet je uvek da primate znanje i da fokus bude na znanju, da budete tragači, a ne sledbenici, i da se ne fascinirate ličnostima, jer i očaranje i razočaranje imaju isti koren reči.

Ako neko tek počinje ovaj svoj put razvoja, u knjizi će naći intervjue sa svetskim stručnjacima, kao što su dr Erik Perl, Nil Donald Volš, Erik Doset, dr Brus Lipton, Karl Onore, Mabel Kac, Lujza Hej, Mari Dajmond, Bob Proktor, Danijel Mejpl, dr Francisko Monivas, dr Malte Hocel, Višen Lakijani, Mari Forleo, Tara Mor, Džejms Klir, Sadhguru, Anita Murđani, dr Ridiger Dalke, i neka oni budu smernica koju će pratiti.

• Kažete da je „svestan život srećan život”. Šta znači biti svestan na dnevnom nivou?

‒ Recimo da je svest način na koji doživljavamo sebe i druge. Svest je kontrolni centar svega što čini naš život, pa menjanje stvari sa nivoa svesti postaje upravljanje iz kontrolnog centra. Svest obuhvata primanje informacija, komunikaciju sa okolinom, automatske odgovore na stimuluse, prevođenje signala, naše ponašanje kao posledicu onoga što smo razumeli.

Naša svest je i naša percepcija, a naša percepcija kontroliše našu biologiju. Svest znači da živimo budni, svesni sebe i svesni svega što se dešava oko nas, u odgovoru od trenutka do trenutka.

Šta god da radimo, radimo to sa takvom pažnjom da smo apsolutno uključeni; da ne pravimo samo prazne gestove.

Put od nesvesnosti do svesnosti je najveći kvantni skok.

Mi mahom gledamo svet očima sopstvenih preokupacija. Kada razvijate svest, menjaju se i vaše preokupacije. Kada živimo u skladu, u harmoniji sa sobom i okolinom, ne moramo opsesivno da upravljamo površinskim detaljima. Što više unutrašnjih promena iskusimo, pravimo sve spontanije i svesnije izbore, ne zato što sebe podsećamo da to radimo, već zato što oni predstavljaju prirodni odraz promena na nivou naše svesti.

• Od svih učitelja, iscelitelja i gurua sa kojima ste razgovarali, sigurno ima jedan koji zauzima posebno mesto u vašem emotivnom sklopu. Ko bi to bio?

‒ Ovde sam više pragmatična nego emotivna, tako da ću izdvojiti dr Brusa Liptona, jer njegov rad jeste najviše uticao i na moj razvoj i shvatanje cele ove tematike mentalnog zdravlja.

Dr Brus Lipton je međunarodno priznati autoritet u povezivanju nauke i duhovnosti. Počeo je svoju karijeru naučnika kao ćelijski biolog. Istraživanje dr Liptona o mišićnoj distrofiji i studije o kloniranim ljudskim matičnim ćelijama bili su fokusirani na molekularne mehanizme koji kontrolišu ponašanje ćelije. Eksperimentalna tehnika transplantacije tkiva koju je razvio dr Lipton sa kolegom dr Edom Šulcom i o kojoj su pisali u magazinu „Science” kasnije je usvojena kao novi oblik genetskog inženjeringa. Godine 1982, dr Lipton je počeo da proučava principe kvantne fizike i kako oni mogu da se integrišu u njegovo razumevanje ćelijskog sistema procesiranja informacija. Sproveo je fascinantne studije o membrani ćelije, kojima je otkrio da ovaj spoljašnji omotač ćelije jeste organski homologan kompjuterskom čipu, odnosno ekvivalent mozga ćelije. Njegovo istraživanje na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stenford otkrilo je da okolina, koja šalje signale membrani, kontroliše ponašanje i fiziologiju ćelije, aktivirajući ili ne aktivirajući gene. Njegova otkrića, koja se suprotstavljaju etabliranim naučnim pogledima da život kontrolišu geni, najavila su jednu od danas najvažnijih grana nauke – epigenetiku.

Najkraće rečeno, dr Brus Lipton je dokazao kako mi nismo žrtve naših gena, kako mi jesmo moćni stvaraoci sopstvene biologije i celokupne realnosti, vibratornog potpisa svesti, upravo svojim mislima, koje su impulsi koje šaljemo ćelijama, i objasnio ceo princip duhovnosti na naučnom nivou.

• Poslovni ljudi su postali veliki „potrošači” puta promene. Idu na Mont Everest, „ajahuaska” tretmane i sl. Koja je vaša preporuka za biznismene: kako da naprave distancu od poslovnog sagorevanja?

‒ Sve što ljudi rade – rade zbog kombinacije neurohemikalija koje se izlučuju i deluju kao prirodni stimulusi: dopamin, oksitocin, serotonin i endorfin. Naravno, tu je i adrenalin. Dopamin se luči kao nagrada za iščekivanje dostignuća, oksitocin kada imamo osećaj bliskosti i povezanosti, serotonin kada podižemo ili učvršćujemo svoj status, adrenalin kada imamo pojačan osećaj uzbuđenja i endorfin, kao prirodni morfijum, za prirodno ublažavanje bola koji dolazi od napora.

Bilo da se bave biznisom ili duhovnošću, ljudi traže ovaj sveti gral koktela da bi se dobro osećali, a često misle da se to nalazi negde van njih.

Ako se vratimo na dr Brusa Liptona, ne možemo da isključimo efekat okoline na našu biologiju i impulse koje primamo. Kada eksternalizujemo motivaciju, događa se da sve što nam je potrebno tražimo i uzimamo spolja: titule, novac, materijalne dobiti, putovanja, ekstremne sportove… Suština je da ćemo na vrhu planine uvek naći ono što smo sa sobom poneli. Moj savet je: razvoj svesti. Budnost i internalizovanje impulsa koji će nam pružati isto iskustvo dejstva koktela neurohemikalija, ali na kontrolisani način, dejstvom naših sopstvenih misli, energije, svesnosti.

Kada promenimo način na koji gledamo stvari, stvari koje gledamo se menjaju. Gledajmo iznutra.

• Knjigu ste nedvosmisleno posvetili ćerci. Zbog čega?

‒ Upravo zbog toga što je ona deo digitalne generacije, koja živi više u virtualnom svetu, a koji se menja iz minuta u minut. Ta brzina u kojoj su njihovi umovi za nas je nezamisliva, stimulusi koje primaju njihova čula, prolaznost interesovanja, smanjenost opsega pažnje. Ona je deo tog sveta i to jeste njena budućnost, ne odvraćam je od toga, već zajedno učimo kako da iskoristimo najbolje od tog sveta.

Shvatila sam da već sledeće godine sve što sam radila 15 godina skoro da neće imati nikakvu važnost, jer je rasuto u nekom virtualnom prostoru i sećanjima ljudi koji su pratili moju karijeru, a koji postaju manjina. Shvatila sam da sam mnogo univerzalnog i svevremenskog znanja i informacija prikupila, da sam imala izazovan životni put i iskustva, te da baš ta dubina može da bude korisna i njoj i njenoj generaciji kada za to dođe vreme.

Želela sam da napravim nešto što će trajati i čemu će se vratiti, odakle će imati da uči i da stiče korisne informacije. Materijal kome će moći da veruje i putokaze kojima će moći da ide. I možda i ona sama i njeni prijatelji koji to budu čitali budu svetlost svesti u nekim budućim mrakovima.

• „Sreća kao razvoj svesti” izdata je za Finesu, ali je interesantno da ste u okviru te kuće pokrenuli i vlastiti ogranak „momentUm”. O čemu je reč?

‒ Edicija „momentUm”, koja je koizdavački projekat sa Finesom, potekla je upravo iz iskustva i razgovora sa mnogim ličnostima koje su uspele mnogo toga u životu, ali bez duboke, istinske radosti i duhovnosti – ni u čemu nisu pronalazili smisao. Ova edicija knjiga pretežno je namenjena ženama, jer se pokazalo da su one mnogo spremnije na promene i lični razvoj, da se edukuju, čitaju, pohađaju seminare u mnogo većem broju nego muškarci. S druge strane, svetu je neophodna ravnoteža muškog i ženskog principa, ali ne kroz agresiju i dominaciju, već svesnost, pa su žene dobri (pre)nosioci nove misli.

• Planovi za dalje?

‒ Planova je mnogo: od edukacije drugih, jer sam mnogo toga završila i sada to znanje želi da se prenosi, do novih knjiga, kako mojih tako i iz inostranstva, da bismo pokrenuli taj ciklus svesnijeg života, putovanja, istraživanja drugih kultura i drevnih znanja. Najvažniji plan je nalaženje odgovora na tri najvažnija pitanja. Da bismo se probudili u ovom životu, koji je san, i postali svesni sanjači, kreatori, šamani nas stavljaju pred veliki test – da pronađemo odgovore na tri duboka pitanja: 1) Ko sam ja?, 2) Otkud dolazim?, 3) Kamo idem?. Da se nikad ne umorim od tih pitanja, uvek iznova, do kraja.