Psiholog tvrdi: Zbog lošeg šefa možete da bude uznemireni, „ali to nije trauma“

Rad za lošeg šefa može da oboji vaš profesionalni život u godinama koje dolaze. Plašite se da uzmete bolovanje ili očekujete da ćete da radite do kasno je frustrirajuće. Poslednjih godina, zaposleni se osećaju slobodno da etiketiraju kulturu ponašanja na radnom mestu kao traumu.

Međutim, mnoga iskustva koja radnici opisuju zapravo se ne kvalifikuju kao trauma, kaže Janina Fišer, klinički psiholog i autor knjige „Healing the Fragmented Selves of Trauma Survivors: Overcoming Self-Alienation“. Fišer je bivši instruktor na Harvardskoj medicinskoj školi čije je istraživanje unapredilo polje lečenja traume.

„Biti potcenjen je veoma uznemirujuće iskustvo. Ali to nije traumatično“, objasnila je ona.

Ipak, mejnstrim popularnost knjiga kao što je „The Body Keeps the Score“ dovela je do toga da termin „trauma“ postane uobičajen. Mnogi ljudi se pozivaju na njega da opišu stvari kao što je šef koji vam šalje poruke van radnog vremena ili kancelarija koja nezvanično traži da ručate za radnim stolom.

Razlikovanje između uznemirenosti i traume je važno, kazala je Fišer, piše CNBC Make It.

Posao, trauma (Pexels)

Trauma

Postoji nekoliko različitih definicija traume, što doprinosi njenoj zloupotrebi.

U rečniku Merriam-Websteru, jedna od definicjia je da je reč o „poremećenom psihičkom stanju ili stanju ponašanja koje je rezultat teškog mentalnog ili emocionalnog stresa ili fizičke povrede“. Definicija odmah ispod nje, međutim, glasi: „emocionalna uznemirenost“.

Američko psihološko udruženje definiše traumu kao „emocionalni odgovor na užasan događaj poput nesreće, silovanja ili prirodne katastrofe“. Neposredno nakon događaja tipični su šok i poricanje. Dugoročne reakcije uključuju nepredvidive emocije, flešbekove, napete odnose, pa čak i fizičke simptome poput glavobolje ili mučnine.

Resursni centar za implementaciju nege zasnovan na traumi kaže da je trauma „prožimajuća“.

Njegova definicija glasi: „To je rezultat izloženosti incidentu ili nizu događaja koji su emocionalno uznemirujući ili opasni po život sa trajnim negativnim efektima na funkcionisanje pojedinca i mentalno, fizičko, socijalno, emocionalno i/ili duhovno blagostanje.

Fišer koristi definiciju koju je kreirala klinički psiholog i istraživač traume Karen Sakvitn.

Ona glasi: „Psihološka trauma je jedinstveno individualno iskustvo događaja ili trajnih uslova u kojima je sposobnost pojedinca da integriše svoje emocionalno iskustvo preplavljena (tj. njegova ili njena sposobnost da ostane prisutan, razume šta se dešava, integriše osećanja i daju smisao tom iskustvu), ili pojedinac doživljava (subjektivno) pretnju po život, telesni integritet ili zdrav razum.”

Posao, trauma (Pexels)

Sve ovo opisuje nešto sasvim drugačije od uznemirenosti

Događaj koji je uznemirujući ne daje isti odgovor kao događaj koji je traumatičan, istakla je Fišer.

„Trauma dovodi do preopterećenosti, nesvestice, nesnosnog fizičkog bola i straha od života ili smrti“, objasnila je ona.

Na radnom mestu, na primer, bitno je da li ste povređeni i ljuti na svog šefa ili ga se iskreno plašite? Prvo je reakcija na uznemirenost, dok je drugo reakcija na traumu.

Posao, trauma (Unsplash)

Opasnost od uzročno-posledične upotrebe „traume“

„Bile su potrebne godine da ubedimo stručnjake za mentalno zdravlje, a zatim i društvo u celini, da se trauma dogodila i da se to nije retko dešavalo. A sada, na žalost, to razvodnjavamo i sve etiketiramo kao traumatično. Sada smo prešli od shvatanja traume kao ogromnog, zastrašujućeg događaja do događaja koji je samo uznemirujući“, zaključila je Fišer.

Uznemirujući događaj ili niz događaja može da dovede do nekih prilično teških osećanja. Ali osim ako vas šef nije naterao da se plašite za svoj život, verovatno niste bili traumatizovani.

I što se više koristi reč „trauma“, to ima manje značenja, napomenula je Fišer.

„Moramo da budemo svesni da ćemo, ako se trend nastavi, razvodniti pojam traume tako da više nema značenje. A oni koji su bili žrtve trgovine ljudima biće stavljeni u istu kategoriju kao i oni čiji su roditelji bili hladni i kritični. To je moj strah”, dodala je.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash, Pexels