Tako je govorio Ivan Klajn

Filolog, istoričar jezika, profesor na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti Ivan Klajn preminuo je juče u 85. godini.

Ivan Klajn je rođen 1937. godine u Beogradu. Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Univerziteta u Beogradu 1961. godine, na kome je kao redovni profesor predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika.

Osim romanistike, područje Klajnovog rada je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika.

Klajnova najznačajnija dela su: „Uticaji engleskog jezika u italijanskom“, „Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku“, „Italijansko-srpski rečnik“ za koji je dobio nagradu Vlade Republike Italije.

„Rečnik jezičkih nedoumica“ najčešće je štampana knjiga koju potpisuje Klajn.

Prisetimo se njegovih reči:

-Vuk je malo preterao u doba romantičarskog nacionalizma jer je smatrao da samo ono što je u narodnom govoru treba da bude i u književnom jeziku. Ne, književni jezik mora da ima i neke oblike koji se ne javljaju u govoru prostog naroda. Vuk nije bio savršen, ali se u osnovi držimo njegove reforme. Ono što je već ostvareno ranije u 18. veku u vreme Dositeja, on je sa tim hteo potpuno da raskrsti, a to se ne može i nije korisno.

-Uzaludno je deliti savete kad jezičkom kulturom ne upravlja nauka, normativna lingvistika, nego je diktiraju mediji, pre svega jezik medija koji odražava jezik ulice i, u krajnjoj liniji, jezik neobrazovanih ljudi. Kultura nam je u svakom pogledu zapuštena pa onda i jezička kultura koja je uvek zaostajala za onim drugim privlačnijim granama kulture kao što su spektakl, pozorište, film…“

-Mediji odražavaju jezik ulice posredstvom uličnih anketa kojima sam se uvek protivio, a i sami novinari u studiju govore kako znaju, a gledaoci čuju to sa ekrana i onda misle ako to kaže poznati novinar, poznati voditelj znači da je tako pravilno i onda govoriću tako i ja. Onda tu nema mesta za normativnog lingvistu da interveniše.

-Ćirilicu treba čuvati, ali to je teška i nezahvalna borba kao kad se borite za očuvanje kulturnih spomenika ili za čovekovu prirodnu sredinu protiv zagađenja. Dakle, svi se slažemo da takve stvari treba sačuvati, ali ne možete bez velike snage i velikih sredstava jer to inače spontano ide ka propadanju, ako ga ne čuvate.

-Shvatam da je engleski danas svetski jezik i slažem se sa ocenom angliste Tvrtka Prćića koji je rekao: Ne treba engleski više računati u strane jezike.

-Nije u redu kad danas izmišljaju bosanski jezik i crnogorski jezik jer takvi jezici ne postoje, to su varijante (srpsko-hrvatskog jezika). Za lingviste nema dvojbe, sve što se drukčije govori to je čisto politički motivisano.

-Mla­đe ge­ne­ra­ci­je bi tre­ba­lo pod­se­ća­ti na to da i na srp­skom po­sto­je re­či ko­ji­ma se za ne­što mo­že re­ći da je do­bro, le­po, od­lič­no, sjaj­no, fi­no, a ne is­klju­či­vo „su­per” i „kul”. U tek­sto­vi­ma se mno­ge en­gle­ske re­či bu­kval­no i po­gre­šno pre­vo­de, pa ta­ko stal­no či­ta­mo o „Si­li­kon­skoj do­li­ni” ume­sto o „Si­li­ci­jum­skoj”, ili slu­ša­mo o ne­kom best­se­le­ru ko­ji je u toj i toj ze­mlji pro­dat u „po­la mi­li­o­na ko­pi­ja“ – a best­se­le­ri se si­gurno ne pra­ve u fo­to‑ko­pir­ni­ci, ne­go se štam­pa­ju u hi­lja­da­ma ili mi­li­o­ni­ma pri­me­ra­ka (engl. copy).

Izvor: BIZLife

Foto: Berta