„Suve lokacije“ za zelena polja
Na NIS-ovim naftnim poljima primenjuje se savremena metoda bušenja primenom principa „suvih lokacija”, koju primenjuju vodeće svetske naftne i servisne kompanije, a koja poštuje najsavremenije ekološke principe.
Moje prvo suočavanje sa naftom, tačnije, sa naftnom bušotinom bilo je preko TV ekrana. Kao opčinjena gledala sam zaprepašćenim, dečijim očima erupciju nafte, vode i gasa izmešanih sa rastopljenom zemljom i peskom. Nisam razumela zašto sve to neki ljudi, mokri od te prljave tečnosti gledaju nasmejani. Skaču, grle se, jednom rečju – raduju se. Kasnije će u školi najpre učiti o ugljovodonicima, o značaju sirove nafte i prirodnog, zemnog gasa za privredu. Kao novinar naftom počinjem da se bavim u vreme njene nestašice u Srbiji, početkom 90-ih godina prošlog veka, kada je ka Srbiji „zavrnut“ Jadranski naftovod pa se „crno zlato“ dovozi baržama, koje Dunavom plove od rumunske luke Konstance…
Kao novinar imala sam priliku da vidim veliki broj naftnih bušotina, na kopnu i moru. Čak sam i zakoračila na naftne platforme na Kaspijskom jezeru i na Arktiku.
Uživo, srećom, nisam doživela erupciju ni na jednoj bušotini, mada bi to, s novinarske tačke gledišta, sigurno bio nesvakidašnji povod za reportažu. Ali, dosta toga sam naučila o savremenim metodama istraživanja i eksploatacije nafte i gasa. Pa tako stigoh i do naftnih polja u Banatu, sa naše i rumunske strane, gde se primenjuje metoda bušenja naftnih bušotina primenom principa „suvih lokacija”.
Reč je o jednoj od najnaprednijih tehnologija za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa koju koriste vodeće svetske naftne i servisne kompanije (Schlumberger M-I Swac, Halliurton Baroid, NOV, Brant, OMV…) ali i Naftna industrija Srbije. Ova tehnologija zadovoljava najstrože standarde zaštite životne sredine jer omogućava maksimalnu zastitu tla, vode i okruženja od zagađenja, a u potpunosti je usklađena sa domaćim i evropskim propisima u oblasti ekologije, geoloških istraživanja, kao i bezbednosti i zaštite na radu. Uz to, kao osnovne prednosti metode “suve lokacije” stručnjaci navode to što omogućava kvalitetnije, efikasnije, ekonomičnije i bezbednije izvođenje procesa bušenja.
Zaštita prioritetni zadatak
Sam obilazak bušotine Kumane X-002 kod Bečeja moguć je tek uz kompletnu zaštitu. Domaćini insistiraju da posetioci obuku ceo komplet (odelo, cipele, šlem i zaštitne naočare), koji imaju i radnici na bušotini a obavezna je i kratka obuka o pravilima ponašanja u krugu bušotine, kako ne bi bio ugrožen bezbedan rad tokom procesa izvođenja bušenja.
U banatskoj ravnici toranj bušotine štrči i para nebo. Proizvođač opreme za novu metodu bušenja, koja se koristi na svih šest bušećih postrojenja NIS-a u Vojvodini, kao i u susednoj Rumuniji, gde radi ćerka firma NIS-a – NIS Petrol, je američka kompanija NOV (National Oilwell Varco) Brandt, jedna od vodećih svetskih kompanija za proizvodnju opreme za naftnu industriju.
U šetnji oko bušećeg tornja domaćini, mašinski i rudarski inženjeri opisuju princip funkcionisanja metode “suve lokacije”. Pre otpočinjanja rada na bušenju bušotine na zemljištu, gde će biti postavljeno bušeće postrojenje se iskopa gornji sloj plodnog zemljišta (humusni sloj) koji se deponuje u blizini, da bi se nakon završetka istraživanja / eksploatacije mogao vratiti kako bi se površina mogla dovesti u početno stanje. Na tom prostoru se postavlja folija koja sprečava prodiranje vode i tečnosti kojima se barata na bušotini u zemljište. Preko membrane se posipa debeli sloj tucanika, koji je, takođe, svojevrsan vid zaštite – osim što štiti samu foliju od oštećenja ovaj sloj sitnog kamena umanuje rizik od klizavih površina, omogućava lakše održavanje higijene i bezbednije uslove za kretanje NIS-ove mehanizacije na lokaciji bušotine.
Lokacija je obezbeđena i sistemom za odvodnjavanja kišnice koja, takođe, ne otiče sa područja bušotine “u slobodnom režimu”, već se sakuplja, prečišćava od eventualnih primesa sa lokacije i tek potom ispušta u zemljište. Na bušotini se instaliraju kontejneri, u kojima se sakuplja čvrst i tečni otpad, koji nastaje tokom same operacije bušenja. Tako sakupljen otpad se sakuplja kamionima i transportuje na posebna odobrena mesta za odlaganje i dalju reciklažu.
I na bušotini kod Bečeja i oko kilometar od same srpsko – rumunske granice, gde je bušotina „Beba Veche Sud 1000“ procedura je ista.
Prilikom bušenja bušotine koristi se isplaka (neškodljiv fluid na bazi sintetskih polimera) koja olakšava proces bušenja.
Naftaši nam strpljivo objašnjavaju da se, zahvaljujući savremenoj metodi, koju NIS primenjuje i u Srbiji i u Rumuniji, ovaj izbušeni materijal reciklira na licu mesta, tako što se razdvaja na deo koji se ponovo koristi za bušenje na novim bušotinama i deo koji predstavlja otpad, koji se odnosi na specijalne deponije. U Srbiji to je NIS-ova deponija u Novom Miloševu, gde se otpad lageruje prema svetskim standardima.
Ekonomičnost drugi prioritet
Domaćini nam na bušotini objašnjavaju da se nakon završetka rada lokacija u potpunosti sanira. Uklanja se tucanik i podiže folija a prostor se rekultiviše tako što se odnosi gornji sloj zemlje i donosi količina humusa koja je prethodno skinuta i skladištena u blizini bušotine. Zemjlište je, tvrde nam, ponovo spremno za korišćenje kao i pre nego što je na tom prostoru bila bušotina.
Ono što je i sada, dok naftaši na samom postrojenju ubacuju nove cevi u grotlo bušotine, evidentno je da, osim zvukova koje proizvode mašine, nema velike buke.
Oni komentarišu da su ove bušotine gotovo identične sa onima u Rusiji ali i u drugim delovima planete – gde se primenju najmodernije tehnologije.
Ekonomičnost je, pored ekologije, takođe, veoma bitna na bušotinama koje se buše po principu „suve lokacije“. Sva oprema koja se koristila za lagerovanje i reciklažu isplake se čisti i premešta na novu lokaciju za bušenje.
Kada se podvuče crta naftaši ističu prednosti “suve lokacije” u odnosu na nekadašnju praksu na naftnim bušotinama: za 50 % smanjena je količina otpada koji nastaje prilikom bušenja bušotina a koji mora da se deponuje prema važećim propisima a za 30 % smanjeni troškovi nabavke isplačnog materijala a zahvaljujući konstantnim obukama zaposlenih u Rusiji, sistem se unapređuje i svake godine ostvaruju sve bolji rezultati.
Po standardima EU
Metoda koju NIS primenjuje u Srbiji koristi se i na istražnim bušotinama ove kompanije u Evropskoj uniji. Konkretno u Rumuniji. NIS Petrol SRL Rumunija – Odeljenje za istraživanje i proizvodnju na bušotini Beba Veche Sud 1000, u banatskoj pustari u Rumuniji poštuje sve ekološke principe ove zemlje, članice EU. Naime, rumunsko zakonodavstvo (Odluka 856/2008) o upravljanju otpadom transponuje sve odredbe Direktive 2006/21 / EC Evropskog parlamenta i Evropskog Saveta o upravljanju otpadom iz ekstraktivnih industrija.
Primena ove savremene metode, objašnjavaju naftaši, obezbeđuje da se zemljište oko bušotine ne zagadi čak i ako dođe do erupcije nafte i gasa kakvu sam ja fascinirano gledala nekada na TV-u. Uz napomenu da nove tehnologije takve „rustične“ epizode čine gotovo nemogućim stručnjaci na bušotinama ističu da se sada kompjuterski prati svaka etapa bušenja, tako da je efekat iznenađenja sveden na nulu. A time su uspeli da postignu da im je stavka ekološki incidenti – „0“.
Beba Veche Sud 1000
NIS, inače, poseduje šest koncesija za naftu u okrugu Timiš i Bihor u zapadnoj Rumuniji i ima pravo na izvođenje radova u svih šest blokova nafte, što rade sa tri partnera.
Na bušotini Baba Veche Sud 1000 radi se istraživanje naftnih rezervi, uz korišćenje opreme poslednje generacije i standardne metode, koje se koriste u naftnoj industriji. U NIS-u ne kriju da je svrha ove bušotine procena prisustva komercijalnih naslaga konvencionalnih rezervi nafte.
Izvor: Balkan magazin
Foto: NIS
Piše: Jelica Putniković
