Uloga organizacija civilnog društva u pružanju specijalizovanih usluga ženama u skladu sa Istanbulskom konvencijom, nasilje na javnim mestima i zloupotreba oružja protiv žena, dece i mladih, kao i prevencija nasilja zasnovanog na polu kroz rad sa mladim ljudima, bavljenje ključnim temama femicida, nasilja zasnovanog na polu i zloupotreba antirodnih pokreta kao pretnje javnoj bezbednosti su tri teme o kojima se govorilo tokom drugog dana SMART Balkans regionalne konferencije, koja je ugostila oko osamdeset predstavnika organizacija civilnog društva iz Severne Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Kosova i Crne Gore.

Svake godine raste broj smrtnih slučajeva izazvanih nasiljem i nasiljem u porodici u regionu Balkana i, iako se obraćaju institucijama, žrtve ne dobijaju odgovarajuću reakciju. „Eliminisanje nasilja nad ženama i devojčicama“ predstavlja ne samo pitanje ljudskih prava, već i ključnu komponentu razvoja društva koje napreduje na polju jednakosti, pravde i principa mira i prosperiteta.

SMART Balkans

12 godina zatvra za ubistvo trudne žene

Učesnici ove regionalne konferencije i panelisti na temu „Eliminisanje nasilja nad ženama i devojčicama“ i neophodnih mera u svrhu institucionalne prevencije su kao primer uzeli nedavna dešavanja u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori vezana za Vanju Gjorcevsku i ubistvo mlade žene iz Crne Gore čiji muž je nedavno osuđen na samo 12 godina zatvora.

„Muž je dobio 12-godišnju zatvorsku kaznu za ubistvo svoje žene koja je u vreme ubistva bila trudna. Nije koristio nikakvo oružje, već ju je satima tukao dok je na kraju nije ubio. Nadležne institucije kažu da ne mogu da tvrde sa sigurnošću da je bio svestan da će prebijanje koje je trajalo satima i satima dovesti do tako užasnog završetka“, kaže jedan od učesnika, ističući da baš takvi slučajevi treba da budu poziv civilnim društvima u regionu da zajednički rade na pronalaženju rešenja koja će uticati na institucije i vlade regiona da ih bez odlaganja primene.

Porast femicida

Zapadni Balkan svedoči alarmantnom porastu broja femicida koji odražava složenu međusobnu vezu između društveno-ekonomskih, kulturoloških i političkih faktora. Prema Istanbulskoj konvenciji, femicid, namerno ubistvo žene zasnovano na njenom polu, postalo je gorući problem koji ukazuje na potrebu za sveobuhvatnim merama za rešavanje i sprečavanje nasilja zasnovanog na polu u ovim zemljama.

Jedan od ključnih aspekata Istanbulske konvencije je institucionalizacija usluga prema žrtvama nasilja zasnovanog na polu, sa naglaskom na uspostavljanju i jačanju struktura institucionalne podrške kako bi se osigurala zaštita, osnaživanje i rehabilitacija preživelih. Konvencija takođe ističe važnost koordinisanog, multidisciplinarnog pristupa koji obuhvata različite sektore kao što su policija, zdravstvene i socijalne službe kako bi se oformio snažan sistem za rešavanje nasilja zasnovanog na polu i negovalo društvo bez takvih oblika nasilja.

Drugog dana SMART Balkans regionalne konferencije su dodeljeni operativni core grantovi za ukupno 12 organizacija civilnog društva iz Bosne i Hercegovine, Kosova i Albanije, u ukupnoj vrednosti od 6.396.298 norveških kruna.

Prethodno je 10 organizacija iz Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore dobilo grantove projekta SMART Balkans u ukupnom iznosu od 4.831.800 norveških kruna za operativne core grantove i preko 18 miliona norveških kruna za regionalne grantove. Ukupan iznos core grantova za organizacije civilnog društva iz šest zemalja Zapadnog Balkana iznosi 11.228.098 norveških kruna.

Projekat SMART Balkans se sprovodi u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji, u partnerstvu između Centra za promociju civilnog društva iz Bosne i Hercegovine, Centra za istraživanje i kreiranje politike iz Severne Makedonije i Instituta za demokratiju i medijaciju iz Albanije, a finansira ga Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške.