Slučaj Nede Arnerić: Kakva je razlika između glagola “skočiti” i “pasti”?

Piše: Nataša Mijušković

Kakva je razlika između glagola “skočiti” i “pasti”? Velika što, verujem, znaju i u svim medijima, od kojih većina na to “zaboravi” kada je reč o tiražu, čitanosti, gledanosti… Kada novina, makar i citirajući supruga poznate glumice, stavi naslov: “Nije htela da se ubije, slučajno je pala kad je prostirala veš”, to se nikako ne može objasniti dobrom namerom. Izlišno je sumnjati kakvo je pitanje prethodilo tom odgovoru.

Kojim se novinarskim i svim drugim kodeksima vode oni koji olako napišu “sumnja se da je pokušala samoubistvo” ili “nije ostavila oproštajno pismo”? Treći, u blažoj formi, ali ne odustajući od te teze, “otkrivaju” da je pre pada bila “malo utučena, ali ništa strašno”. Oni koji su se zadržali na “srećom, nije životno ugrožena”, ne mogu  da računaju na veliki tiraž, ali mogu na čist obraz.

“Ekskluzivno otkrivati” i kakve je povrede zadobila i šta kažu lekari i njeni najbliži, danas je istraživačko novinarstvo, na žalost, nekih od najtiražnijih novina u zemlji. To što poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i ovoga puta upozorava da se time krši Zakon o pravima pacijenata koji propisuje pravo na privatnost i poverljivost i određuje da pacijent ima pravo na poverljivost svih ličnih informacija koje je saopštio nadležnom zdravstvenom radniku, uključujući i one koje se odnose na stanje njegovog zdravlja i potencijalne dijagnostičke i terapijske procedure, kao i pravo na zaštitu svoje privatnosti tokom dijagnostičkih ispitivanja i lečenja u celini – ostaje samo na papiru. I kod, čast izuzecima, davno zaboravljenog Hipokrata. Ali, oni koji su mu se zakleli kada su počinjali – deo su neke druge priče.

Ni ovaj događaj, posebno što je reč o javnoj ličnosti, nije prošao bez izjava komšija, vlasnika lokala na čiji je krov žena pala, nagađanja o njenom psihičkom stanju… Mnogi su brže-bolje podsetili na njenu impozantnu biografiju, nedavne intervjue… I, kao da se opraštaju s njom, iz njih izvlače rečenice poput: “Imam utisak da sam živela deset života, a ne jedan, i kao da imam 150 godina, a ne ovoliko koliko imam. Razvukao mi se taj moj život”. Ako je za utehu ženi koja je simbol jednog boljeg vremena (kvalifikacija tog vremena nema veze sa nostalgijom) nije usamljena u svojoj nesreći. Pre nekoliko dana, u štampi je osvanula fotografija Velimira Bate Živojinovića u bolnici!? Urednik je, ne sumnjam, za tu “ekskluzivu”, nagradio reportera.

Ko se još danas seća pisma Milene Dravić vlasnicima, urednicima i novinarima listova i internet portala u kojem je, svojevremeno, zamolila da prestane medijski linč kojem su izloženi njen bolesni suprug i ona? To je, kako je tada poručila, sigurno početak jedne velike tragedije za našu kulturu, umetnost. Da li je potrebno podsetiti da se velika većina onih, kojima se obratila prošlog maja, pre dva meseca danima opraštala od Dragana Nikolića?

Na vest o nesreći koju je doživela Neda Arnerić odmah sam se setila našeg susreta krajem prošle godine, na recepciji jednog hotela u Zagrebu. “Čudni ste vi u Srbiji. Legenda prolazi pored vas, a vi…samo se rukujete i idemo dalje…”, rekao je kolegama i meni tada vlasnik hotela. I, ako, sada, u bilo šta što je u prvih 12 sati napisano posle nesreće koju je doživela treba da verujem, onda je to da je, odmah po padu, izjavila: “Izvinite, pustite me”. Poslušajte je pa, kad se oporavi, dičite se tiražima kad pristane na intervju. Ne sumnjam da će umeti da odabere.

Izvor: BIZLife

Piše: Nataša Mijušković