Udar u glavu od 10 miliona dolara
Piše: Milenko Vasović
Da li neko ko ima 10 miliona dolara ima pravo da bude bahat? Da li neko ko ima 23 godine ima pravo da omalovažava druge? Da li neko ko ima 23 godine i 10 miliona dolara može da se ponaša kako hoće?
Može , naravno, ali to će mu se olupati o glavu. Australijski teniser Bernard Tomić pre nekoliko dana nesportski je branio meč poen protiv Italijana Fabija Fonjinija okrenuvši reket naopako. Suočen sa porazom nezainteresovano je, drškom reketa, išao na lopticu.
Kasnije je novinarima, navodno rekao: „da li bi vas zanimala ta lopta da imate 23 godine i 10 miliona dolara“.
https://www.youtube.com/watch?v=yI0yebY5KEY
Nekorektno prema protivniku, prema publici, pa i prema sportu koji mu je omogućio da zaradi taj novac. Naravno da su njegove kolege i sportska javnost osudili ovakvo ponašanje.
Nikada nismo čuli da se Đoković, Federer, Nadal… razmeću svojim milionima, a zaradili su mnogo više od mlađanog Tomića. Ako ima nekakvog opravdanja Tomić je mlad i možda će se, vremenom, uljudnije ponašati.
Nije ovo nikakva pridika Tomiću, ovo je priča o naravima, o mentalitetu, o vaspitanju. Paradigma skorojevićkog ponašanja. Vidi se da je dečko poreklom sa ovih prostora. Mada, ni ostatak sveta nije imun na udaranje dolara u glavu.
Taj novac Tomić je sam i teškom mukom zaradio, pa mu to može biti olakšavajuća okolnost. A šta da kažemo o njegovim vršnjacima koji se bahate tuđim novcem. Pun ih je Beograd.
Sin važnog političara plaća račune po kafanama kao da je lićno Rokfeler. Najmanja novčanica kojom barata je 500 evra. Čuo sam da se rasplakao kad je objavljeno da ih više neće štampati. Naviklo se dete, a tata ne štedi naše pare.
Ili pojedini sinovi tajkuna. Očevi zakidaju od radnika a oni doniraju fudbalskim klubovima. Zato što vole fudbal, moš misliti. O automobilima vrednim kao stan u prestonici da i ne govorimo.
Bahatost pojedinih estradnih zvezda i njihove dece toliko već iritira da su deca navukla omrazu čaršije. Rođendani za koje se troše čitava bogatstva, razmetanja pred kamerama izazivaju mučninu. Umesto na fakultete majke ih šalju u tabloide da se tamo takmiče sa starletama.
Kad se tako deca usmeravaju šta će od njih ispasti – bahati probisveti bez zanimanja i sa sudskim dosijeima.
A može i drugačije. Skoro sam na jednoj beogradskoj slavi slušao priču čoveka koji ima firme u Srbiji i inostranstvu, vilu sa bazenom na Dedinju, imovinu vrednu na desetine miliona evra. Poslao je sina na prestižni američki univerzitet, dečko je diplomirao i pre roka. Nije mu se ni mastilo na diplomi osušilo a već su ga zvali iz jedne banke u Švajcarskoj. Početna plata 9.000 švajcaraca.
Sve je u sistemu vrednosti koji čovek usvoji i ponese iz kuće, okruženja u kome odrasta. Od kad je sveta i veka bilo je i biće i ovakvih i onakvih. Ovaj poslednji primer nam govori da bogatstvo ne proizvodi obavezno i bahatost. Formula je drugačija: pun buđelar + prazna glava = znate već šta. Takvi likovi se često prepoznaju po rečenici: „Znaš li ti ko sam ja“?
Izvor: BIZLife
Piše: Milenko Vasović
