Sedam zabluda o startapima

Piše: Igor Lazarević, poslovni savetnik sa više od 20 godina iskustva u korporativnom upravljanju, poslovnom savetovanju, razvoju poslovanja i obuci i edukaciji privrednika

 Priča o startapima je jedna od onih „vrućih tema” o kojima se govori svuda. Nema sumnje da je u poslovnim krugovima zavladala svojevrsna „startap groznica”, što ima brojne prednosti. A šta se dešava kada se dogodi omasovljenje jedne stručne teme? Dolazi do nerazumevanja, a nerazumevanja vode ka zabludama. U ovom tekstu želimo da ukažemo na neke osnovne zablude koje se tiču startapa.

Zabluda 1: Startap je pravna ili organizaciona forma

Netačno. Startap nije pravna ili organizaciona forma, već početna faza u razvoju novog poslovnog poduhvata. Startap se može pojaviti u bilo kojoj pravnoj ili organizacionoj formi, a ponekad startap čak i nema svoju pravnu formu, već nastaje udruživanjem ljudi sa idejom razvoja nečeg novog i perspektivnog.

Startap je faza u razvoju poslovanja koju karakterišu sledeće osobine:

• To je početak – to su prvi koraci u razvoju novog biznisa;
• To je nešto što obećava – ima potencijal značajnog rasta i razvoja;
• To je nešto što je neizvesno – turbulentnost i nestabilnost poslovanja;
• To je faza u kojoj smo gladni – za finansijama, za tražnjom, za uspehom;
• To je faza u kojoj se prilagođavamo – fleksibilni smo, agilni i neformalni;
• To je poduhvat sa jasnom vizijom – imamo inspirativnu ideju i visoku motivaciju;
• To je faza u kojoj tražimo sebe – uporno tragamo za održivim modelom razvoja.

Zabluda 2: Startap se odnosi na tehnološke kompanije

Netačno. Iako danas dominira mišljenje da su startapi isključivo savremene tehnološke kompanije, to, zapravo, nije tačno. Startap je, pre svega, novi poslovni poduhvat. To je faza u razvoju jedne organizacije. Svaki novi poslovni poduhvat koji ispunjava gorenavedene uslove (ili većinu njih) jeste startap, bez obzira koliko to nama izgledalo čudno. Startap može biti i firma koja razvija veštačku inteligenciju, i firma koja proizvodi novo medicinsko sredstvo, i nova kreativna agencija, i novi konceptualni kafić, i nova poslastičarnica u kraju.

Zabluda 3: Startap je uvek zasnovan na inovaciji

Netačno. Iako je to često prisutno, ne treba da nas dovede u zabludu to što se danas startapi poistovećuju sa biznisima koji su zasnovani na inovacijama. To bi bilo nepotrebno sužavanje pojma. Startap podjednako može biti i firma koja razvija novi inovativni lek i firma koja otvara restoran brze hrane. Inovacija je dobra i poželjna, ali nije preduslov za postojanje startapa. Ponekad je dovoljno samo dobro isplanirati biznis i širiti ga dalje.

Zabluda 4: Vođenje startapa je lak i zabavan posao

Netačno. Vođenje startapa je težak i naporan posao, koji zahteva visok nivo posvećenosti i visok nivo odricanja. Zato je za pokretanje i vođenje startapa najčešće potrebno imati preduzetničkog duha i veliku količinu energije i želje za neodustajanjem. Pokretanje startapa svakako jeste nešto što motiviše i inspiriše ljude, naročito kada se priča o velikim idejama, razvoju proizvoda, formiranju tima ili pregovaranju sa partnerima. Ipak, ne treba zaboraviti da su tu i one druge stvari koje nisu svima baš toliko zabavne, kao što su administrativni poslovi, knjigovodstveni poslovi, pravni poslovi, rad sa teškim ljudima, upravljanje konfliktima, rešavanje kriznih situacija, pribavljanje finansija, pribavljanje raznih dozvola, obavljanje sastanaka i sama prodaja.

Zabluda 5: Razvoj proizvoda je najvažniji za startap

Netačno. Razvoj proizvoda zaista jeste nešto što je veoma važno, a pritom može biti i zabavno, ali to obično nije ono što je najvažnije. Najvažnije je integralno razvijati poslovanje sa ciljem da se pronađe takav biznis model koji će nam obezbediti odgovarajuće mesto na tržištu koje je održivo. Startap može uspeti samo ako se razvija izbalansirano – kako kroz razvoj proizvoda, tako i kroz razvoj ljudi, kulture, pravila, infrastrukture, finansija, kontakata, partnerstava, zajednice i ostalih aspekata poslovanja. Mnogi startapi ne uspevaju upravo zbog toga što su osnivači previše orijentisani na razvoj proizvoda. To se može nazvati „product centric” zabludom.

Zato volim da ponovim sledeće: Svoj proizvod treba da volite i treba u njega da verujete, ali nikako ne biste smeli da budete slepo zaljubljeni u njega. Pre nego što uđete „u vezu” sa svojim proizvodom, potrebno je da tu vezu „raskinete”. Bolje je da sa svojim proizvodom budete „dobar prijatelj” nego da imate „platonsku vezu”.

Zabluda 6: Za razvoj startapa najvažnije je liderstvo

Netačno. Liderstvo je izuzetno važno, jer je ono vezivno tkivo i energija koja pokreće ceo startap, ali liderstvo nije jedino i nije uvek najvažnije. Za razvoj uspešnog startapa podjednako su važni i menadžment, i kreativnost, i preduzetništvo, i tehnologija, i znanje, i upornost, i sistematičnost, i finansije, ali i sreća. Posebno je važno naglasiti ulogu preduzetništva (motor koji pokreće promene), menadžmenta (veština ostvarenja ciljeva pomoću ljudi i resursâ), kreativnost (nevidljiva stvaralačka sila koja stvara nešto novo i inovativno) i učenje (proces sticanja znanja i iskustva, bez kojih ne možemo da rastemo i razvijamo se). Ukratko, sve je važno.

Zabluda 7: Za razvoj startapa neophodni su investitori

Netačno. I ovde se ne treba voditi onim što je u trendu ili onim što radi većina, već onim što je realnost. A to je činjenica da startap (doduše, ne uvek) može da uspe i bez podrške eksternih investitora, kao što su poslovne banke, državni fondovi, javni fondovi, privatni investitori, institucionalni investitori i drugi. Da se razumemo, pomoć investitora je često potrebna, čak i neophodna, ali to nije uvek pravilo. Dovoljno je pogledati na naše podneblje i videti primere uspešnih startap kompanija koje su se samostalno finansirale.

Izvor: BIZLife magazin