Gde je saradnja poslovnog i civilnog sektora u oblasti javnog zagovaranja u Srbiji?

Beogradska otvorena škola pripremila je „Putokaze ka partnerstvu“ o saradnji poslovnog i civilnog sektora u oblasti javnog zagovaranja u Srbiji – urađeno je detaljno ispitivanje saradnje dva sektora, pružen detaljan uvid u prepreke i prirodu tog odnosa, kretanja partnerstava i prilike za dalji razvoj u ovoj oblasti.

Šta izdvajate kao tri glavna zaključka analize „Putokazi ka partnerstvu – saradnja poslovnog i civilnog sektora u oblasti javnog zagovaranja“?

– Ovo istraživanje nam je pre svega pokazalo da je saradnja između civilnog i poslovnog sektora i dalje u svom začetku i da se ona uglavnom ostvaruje kroz donacije koje privatni sektor prosleđuje udruženjima građana. Zastupljeno je i davanje nefinansijskih resursa (npr. opreme i nameštaja) od strane kompanija, kao i razmena ekspertize. Međutim, saradnja u oblasti javnog zagovaranja za izmenu određenih javnih politika je manje poznata i prisutna. Ukoliko se takva saradnja i pojavi, organizacije civilnog društva su te koje istupaju u javnosti i aktivno zagovaraju promene, dok im predstavnici poslovnog sektora pružaju podršku neformalno i van očiju javnosti.

Negativne percepcije utiču na saradnju poslovnog i civilnog sektora

Istraživanje je takođe pokazalo da je jedna od najvećih prepreka za ostvarivanje i unapređenje saradnje ova dva sektora negativna percepcija organizacija civilnog društva u javnosti koje se neretko etiketiraju kao akteri koji rade „protiv vlade“ i koji su „strani plaćenici“. Takva percepcija predstavlja reputacioni rizik za privatni sektor, pogotovo velike kompanije, a sličan stav se može opaziti i na strani civilnog društva koje navodi da poslovanje kompanija često nije u skladu sa vrednostima civilnog društva i da bi zajedničke aktivnosti narušile kredibilitet organizacija civilnog društva.

Na prvi pogled može se učiniti da ova dva sektora nemaju mnogo toga zajedničkog – jedni se takmiče na tržištu, drugi na javnim konkursima, jedni posluju u cilju maksimizacije profita, a drugi u cilju pozitivnih promena u zajednici. Ali, istraživanje nam govori da predstavnici oba sektora opažaju brojne pozitivne ishode saradnje i navode da vide veliki prostor za njeno unapređenje. Razvojem društveno odgovornog poslovanja i jačanjem svesti da dobrobit zajednice treba da bude jedan od glavnih prioriteta poslovanja, stiču se uslovi za zajedničke aktivnosti. S druge strane, civilni sektor se sve više okreće ka poslovnoj zajednici tražeći partnere u ostvarivanju pozitivnih promena u društvu i pokazuje inicijativu za uspostavljanje takve saradnje.

Nedovoljna informisanost o tome s kim se i na koji način može sarađivati, čini se kao jedno od ključnih ograničenja civilnog sektora u diskursu o kom govorimo. Kako poboljšati transparentnost ovih informacija?

-Tokom istraživanja Beogradske otvorene škole „Putokazi ka partnerstvu – saradnja poslovnog i civilnog sektora u oblasti javnog zagovaranja“, predstavnici oba sektora su istakli da je nedovoljna informisanost o drugom sektoru jedan od razloga zašto se ne odlučuju da iniciraju prve kontakte. Kompanije su uglavnom navodile da ne mogu lako da dođu do potrebnih informacija o radu, finansijama ili aktivnostima organizacija civilnog društva kada traže partnere za određene inicijative. S druge strane, organizacije civilnog društva se suočavaju s preprekom da nemaju dovoljno informacija i znanja o tome kako stupiti u saradnju s kompanijama, kako komunicirati s njima, kao i koji su kriterijumi koje kompanije koriste kada odlučuju s kim će sarađivati.

Dugoročna partnerstva i jasni ciljevi!

Preporuka za civilni sektor je da prilagodi način komunikacije, kao i da imaju detaljan uvid u strateške pravce i planove razvoja kompanije koja im može pomoći u zajedničkim ciljevima. Sa druge strane, kroz zajedničke saradnje, kompanije treba da razumeju da unapređuju svoje interne politike i postaju „otvorenije”, ali se i upoznaju sa funkcionisanjem organizacija civilnog društva i temama koje su u fokusu njihovog delovanja.

Da bi se ova prepreka prevazišla, neophodno je češće umrežavanje pripadnika poslovnog i civilnog sektora, razmena iskustava i kontakata, a mesto susreta mogu biti zajedničke konferencije, seminari i drugi događaji koji okupljaju pripadnike oba sektora. Jako je važno da civilni sektor prilagodi način komunikacije, koji mora biti drugačiji od projektnog jezika koji se koristi u komunikaciji sa donatorskom zajednicom ili drugim organizacijama. Takođe, kompanijama je jako važno da dobiju jasno obrazloženje o tome zašto su baš oni odabrani za saradnju, tako da organizacije civilnog društva treba da imaju u vidu strateške pravce i planove razvoja kompanije. Poželjno je i da predlog za saradnju ne bude ograničen na trajanje jednog projekta u okviru kog se inicira saradnja, već da se oslanja na ideju dugoročnih, prirodnih partnerstava, s jasno formulisanim ciljevima.

Pokretači promena 2022, saradnja

Ako bismo izdvojili jedan afirmativan i plodonosan primer saradnje poslovnog i civilnog sektora – koji bi to mogao da bude?

Važno je istaći uspešne primere saradnje između poslovnog i civilnog sektora, jer nam oni govore o važnim pomacima koji se dešavaju na ovom polju, i tako daju vetar u leđa novim inicijativama. Mi bismo ovog puta pomenuli Organizaciju za lezbejska ljudska prava Labris koja je pokrenula kampanju „Otvoreno za sve”, s ciljem senzibilisanja kompanija za teme koje se tiču položaja LGBTI zajednice i kreiranje inkluzivnih internih politika. Rezultat ove kampanje je da Labris sada održava treninge poslovnoj zajednici o kreiranju poslovnog okruženja, i to u kompanijama koje podržavaju različitost, kao što su Merkator, Ikea, Ubisoft, BMTS iz Novog Sada. Ovaj vid saradnje je usmeren ne samo na promenu praksi i društveno odgovornije poslovanje biznisa, već i na podizanje svesti o važnosti inkluzije i tolerancije u celom poslovnom sektoru. Kroz ovakvu saradnju, kompanije unapređuju svoje interne politike, postaju „otvorenije”, njihovi zaposleni se osećaju prihvaćeniji i bezbedniji, dok Labris širi krug saradnika koji ih mogu podržati i u njihovim zagovaračkim inicijativama.

Šta najpre treba da uradi kompanija kada želi da ostvari saradnju sa organizacijama civilnog društva?

-Imajući u vidu da je nedovoljna informisanost o radu civilnog sektora jedna od ključnih prepreka koje sprečavaju iniciranje uspostavljanja saradnje, kompanije bi pre svega mogle da se upoznaju sa funkcionisanjem organizacija civilnog društva i temama koje su u fokusu njihovog delovanja. U tome im mogu pomoći kompanije koje su već uspostavile kontakt ili saradnju sa nekim od organizacija civilnog društva, a značajni su i sve češći događaji koji služe umrežavanju predstavnika oba sektora.

Takođe, važno je i da kompanije jačaju svest o značaju aktivnosti koje podstiču razvoj poslovnog okruženja koje je zasnovano na društveno odgovornom poslovanju i poštovanju ljudskih prava, kao i o značaju aktivnosti koje podstiču razvoj zajednice u celini. Zaštita životne sredine, uspostavljanje rodne ravnopravnosti, inkluzija osoba sa invaliditetom, poštovanje LGBTI prava, zaštita mentalnog zdravlja – sve su to samo neke od tema koje su u fokusu civilnog društva i koje zahtevaju angažovanje cele zajednice i mobilizaciju različitih resursa ukoliko želimo da živimo u društvu koje je prilagođeno svim svojim građanima. Pritom, brojna kretanja na tržištu nam poslednjih godina govore u kojoj meri korisnici i zaposleni u kompanijama vrednuju poslovanje koje vodi računa o zajednici i ljudskim pravima, i da uvećanje profita ne može više da se ostvaruje na uštrb javnog dobra i kvaliteta života građana.

Objasnite nam proces istraživanja od ideje do realizacije, šta je sve potrebno da imate na raspolaganju kako bi rezultati bili što precizniji?

-Planiranje svakog istraživanja podrazumeva pre svega jasno definisanje istraživačkog pitanja i cilja/eva istraživanja kako bi se mogli osmisliti i isplanirati koraci koji će dati odgovore na zadata pitanja. Bilo nam je značajno da dobijemo što bolji uvid u vrste i opseg saradnje između poslovnog i civilnog sektora, kao i da istražimo šta je to što motiviše predstavnike oba sektora da iniciraju i uspostave saradnju, a šta ih sprečava u tom procesu. Sprovođenje istraživanja je zahtevalo organizaciju fokus grupa i intervjua sa predstavnicima oba sektora, što je i bila prilika da se sveobuhvatnije pristupi ovoj temi i dođe do novih zaključaka i preporuka koji bi svima nama iz oba sektora mogli biti od velike pomoći.

Istraživanje možete preuzeti u onlajn verziji, na sajtu www.bos.rs.

Izvor: BIZLife