„Rast inflacije ne treba da brine, ali će ‘pojesti’ deo povećanja plata“

Realno bi bilo da u sledećoj godini rast BDP-a bude oko 4,5 odsto imajući u vidu zahuktale građevinske i infrastrukturne radove. Važno je da fokus bude na domaćoj privredi, a ne neselektivoj i netransparentnoj incijativi koja dolazi iz inostranstva, koja ne može da bude stub razvoja jedne zemlje, kaže ekonomista Saša Đogović.

Rast inflacije ne treba da brine

Đogović za BIZLife portal navodi i da rast inflacije ne bi trebalo da brine jer je reč o globalnom fenomenu dominantno nastalom kao posledica “lock down-a” u protekloj godini i da bi ona u projektovane okvire od tri odsto plus/minus 1,5 procenata mogla da se vrati polovinom iduće godine.

Takođe ponovo ukazuje da je pomoć građanima bila neselektivna i da je trebalo da se više izdvoji za ugrožene kategorije i one sa malim primanjima i penzijama.

• Predstavnici Vlade ukazuju da je Srbija odavno dostigla pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti, stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvih šest meseci ove godine iznosila je 7,6 odsto, a očekuje se da do kraja godine bude sedam odsto. Šta je ovakvim rezultatima najviše doprinelo?

Projekcija da će BDP  krajem godine biti iznad sedam odsto je iznad planiranih okvira i posledica je uglavnom pojačanih infrastrukturnih radova, ali i daljeg otpoljavanja globalne tražnje, koje za posledicu ima pojačani priliv porudžbina iz inostranstva. Posebno se to vidi u pojačanoj pažnji za rudama, posebno u basenu Bor, ali i za čelik a to se vidi  po pojačanim kapacitetima smederevske železare.

Rast BDP-a 4,5% dogodine

• U budžetu za narednu godnu prognozira se rast BDP od 4,5 odsto. Tolika je i projekcija rasta BDP za narednu godinu od strane MMF koji je ocenio da se srpska privreda zbog krize izazvane pandemijom korona virusa oporavlja dobrom dinamikom, a da su ekonomski rezultati bolji od očekivanih?

Realno bi bilo da za sledeću godinu BDP bude oko 4,5 odsto imajući u vidu zahuktale građevinske i infrastrukturne radove.

Zahvaljujući uposlenosti građevinske operative imaćemo intenzivniji rast BDP, ali kako je za ove godine visoka ne moze se očekivati da sledeće godine biti na tom nivou. Potpuno je primereno da uz pozitivnu dinimiku globalne tražnje, koje dolaze na naše tržište imamo jednu prihvatljivu stopu rasta oko 4,5 odsto  ali bi bilo dobro da stub rasta i razvoja budu domaći privredni subjekti odosno domaća inicijativa.

Mi to ne vidimo i zato je diskutabilna dugoročna održivost. Važno je da Vlada Srbije naparavi zaokret sa fokusom ka domaćoj inicijativi, a ne subvencionisanju neselektivne i netransparanetne incijative koja dolazi iz inostranstva, koja ne može da bude stub razvoja jedne zemlje. Stub rasta i razvoja je domaća privreda, odnosno razvoj domaće privatne inicijative, mi to ne vidimo i zato je zato je diskutabina dugoročna održivost ovog privrednog rasta i razvoja.

Inflacija privremena, ne treba da brine

• Koliko bi trebalo da zabrinjava inflacija od 4,3 odsto i da li se ona može smatrati privremenom imajući u vidu globalne trendove? Može li se očekivati da će do kraja sledeće godine biti na nivou na kome je bila i prethodnih godina?

Povećani inflatorni pritisak nije specifičan samo za Srbiju, reč je o globalnom fenomenu dominantno nastalom kao otopljavanje globalne tražnje zbog zaključavanja u prvoj pandemijskoj godini, što je pojačane tokove novca kroz razne kvantitativne olakšice u monetarnoj politici radi lakšeg prevladavanje krize dovelo do pojačanih inflatornih tokova.

Bili smo i svedoci i suše pa je slabiji rod pšenice, soje, kukurza, suncokreta što je uslovilo dodatno rast cena ratarskih kuktura, a to je vuklo za sobom cene hleba stročne hrane, mesa, cene ulja..

Mislim da je to samo jedan privremeni karakter inflatornih pritisaka i da će od maja polako to jenjavati imajući u vidu i da je baza za poređenje inflacije bila niža zbog zaključavanja ekonomija prošle godine.

Taj efekat će se istopiti i tokom sledeće godine ćemo moći da uđemo  u fazu, kada ćemo imati inflaciju u projektovanim okvirima od tri odstoplus/minus 1,5 procenata.

Povećanje plata i penzija neće se osetiti u punoj meri

• Koliko će talas poskupljenja uticati na kupovnu moć stanovništva uprkos najavljenom rastu plata?

Svakako će, bez daljeg uticati na kupovnu moć. Jeste da je u budžetu predviđeno rast plata između sedam i osam odsto, kao i rast minimalca od 9,4 odsto, ali i penzija po švajcarskoj formuli od 5,5 odsto, međutim svakako će jedinim delom infacija „istopiti“ to povećanje, tako će u realnim okvirima biti niže i tako da će realna kupovna snaga stanovništava, bez obzira na predvđene stope rasta ličnih primanja biti na nižim kvotama nego što bi bio slučaj da su inflatorni tokovi mirniji.

Bez obzira na te pojačane inflatorne pritiske koje se nadam da će se od polovine sledeće godine spuštati i ići ka projektovanim okvirima kupovna moć stanovništva biće nešto viša nego što je bila ove godine jer inflacija neće ići stopama od 7,8 odsto već u projektovaim okvirima.

U svakom slučaju, zahvaljući inflaciji koja će biti iznad centralne tačke za sledeću godinu to povećanje plata i penzija neće se osetiti u punoj meri, ali u svakom slučaju imaćemo blagi do umereni rast kupovne moći stanovništva.

• Već ste ukazivali da je pomoć privredi bila neselektivna, kao i pomoć građanima, sa tom merom se i dalje nastavlja, nova pomoć uslediće već u decembu. Da li je, međutim takva mera bila korisna ipak za neke kategorije stanovništva?

Odavno imam kritički ovrt prema ovoj meri. Prve godine pandemije to je bilo razumno pa se linearlno pomoć davala svima, ali već u ovoj drugoj pandemijskoj trebalo je da se targetiraju ugroženi sektori, poput turizma i ugostiteljstva, ali i na samo socijalno ugroženo stanovništvo, do određenog iznosa. Oni su mogli dobiti pomoć, ili više naknade, kao i nezaposleni.

Kada se isti iznos daje svima to izgleda više kao populistička mera, koja nije imala bog zna kakvog efekta. Nije isto kada se pomoć daje nekom ko ima penziju od 20.000 ili nekom ko ima primanja od 100.000 dinara.

• Učešće javnog duga u BDP-u, kako je planirano, dogodine će biti smanjeno sa očekivanih 58,2 odsto ove godine na 55,5 odsto. I ranije ste ukazivali da nivo javnog duga ne bi trebalo da nas brine?

Javni dug ne bi trebalo da brine sa ovim stopama privrednog rasta, ali treba imati u vidu da se kod kapitalnih infrastrukturnih projekata iza scene dogovaraju i prave ugovori tako da to vrlo verovatno to budi sumnje da su ugovoreni poslovi iznad tržisne cene jer nema tendera i konkurencije i svakako je onda javni dug u apolutno iznosu viši nego što bi Srbija trebalo da se zadužuje za izgradnju tih infrastrukturnih projekata.

Izvor: BIZLife/Jelena Andrić

Foto: Beta