Direktor Rajanera: GOTOVA je era jeftinih avio-karata od 10 evra
Rajaner više neće nuditi letove po najnižim cenama zbog rastuće cene goriva, priznao je šef avio-kompanije. Izvršni direktor Majkl O’Liri kaže da je era karte od 10 evra završena.
Prosečna cena avio-kompanije porasla bi sa oko 40 evra prošle godine na otprilike 50 evra u narednih pet godina, rekao je on za BBC.
Uprkos tome i rastućim troškovima života, on veruje da će ljudi nastaviti da često lete.
„Nema sumnje da naše zaista jeftine promotivne cene – od 0,99 evra, čak i karte od 9,99 evra – nećete videti u narednih nekoliko godina“, rekao je O’Liri u emisiji Today na BBC Radiju 4.
Porast troškova goriva koji podiže cene avionskih karata, takođe povećava račune za električnu energiju u domaćinstvima, nagrizajući raspoložive prihode ljudi. Šef avio-kompanije je napomenuo da ipak očekuje da će kupci tražiti opcije sa nižim troškovima umesto da smanjuju broj letova.
„Mislimo da će ljudi nastaviti da često lete. Ali smatram da će postati mnogo osetljiviji na cene. Stoga je moj pogled na život da će ljudi trgovati svojim milionima“, istakao je.
Rajaner (Pixabay)
Kako komercijalni letovi utiču na zagađenje?
Kako su avionske karte postale jeftinije poslednjih decenija, broj letova je porastao. Sve više ljudi odlazi na kratke odmore u inostranstvo, pored godišnjeg odmora. Avio-kompanije poput Rianair-a, Easyet-a, Vueling-a i Wizz Air-a nadmetale su se u ponudi jeftinih usluga bez dodatnih troškova.
Komercijalni letovi sada čine oko 2,4 odsto globalne emisije CO2. Sektor se suočava sa pritiskom da smanji svoj uticaj na klimu, uključujući kampanje za ubeđivanje ljudi da pređu na železnički i drumski saobraćaj.
Međutim, O’Liri tvrdi da drumski transport ima veći doprinos ukupnom CO2. Dodao je da je fokus na smanjenju emisija iz vazdušnog saobraćaja „pogrešan“.
On je rekao da Rajaner ulaže u avione sa efikasnijom potrošnjom goriva, ali da će veće smanjenje upotrebe fosilnih goriva doći prelaskom sa benzina i dizela na električna drumska vozila.
U jeku pandemije Covida, koja je ozbiljno poremetila međunarodna putovanja, ljudi su pokazali da su željni letenja.
Avion, letovi (Pixabay)
Problem stvara nedovoljno osoblja na aerodromima
Kako se potražnja za avionskim prevozom vratila, nedostatak osoblja u avio-kompanijama i na aerodromima doveo je do kašnjenja i otkazivanja, u Velikoj Britaniji i inostranstvu. Neki putnici su bili primorani da čekaju satima, ili da odlože putovanje u poslednjem trenutku.
O’Liri je rekao da je Rajaner bolje upravljao situacijom od drugih avio-kompanija jer je bio „delimično srećan, a delimično hrabar“ u svojoj odluci da započne regrutovanje i obuku kabinskog osoblja i pilota prošlog novembra kada je varijanta Omikrona još uvek uticala na međunarodna putovanja.
U prvih šest meseci 2022. godine, Rajaner je otkazao 0,3 odsto letova, u poređenju sa Britiš Ervejzom od ukupno 3,5 odsto, a Easyjet-om 2,8 odsto, prema konsultantskoj kompaniji OAG.
O’Liri je rekao da gaji „veoma malo simpatija“ prema aerodromima, rekavši da oni znaju raspored mesecima unapred i da je bezbednosnom osoblju potrebno manje obuke nego pilotima.
Rajaner (Pixabay)
Direktor Rajanera se osvrnuo na Hitrou i Bregzit
On je optužio Hitrou, koji je tokom leta ograničio broj putnika koji dolaze na aerodrom, za „loše upravljanje“.
Hitrou je stao u svoju odbranu i naveo da je neophodno obezbediti pouzdan i siguran servis. Udruženje operatera aerodroma saopštilo je da aerodromi zapošljavaju osoblje od kraja prošle godine, kao i da većina putnika sada putuje bez ili sa minimalnim smetnjama.
O’Liri je rekao da se „nada“ da će problemi na aerodromima u Velikoj Britaniji biti rešeni do sledećeg leta, ali je napomenuo da bi Bregzit mogao da nastavi da stvara izazove prilikom zapošljavanja osoblja.
Odlazak Britanije iz EU pokazao se kao „katastrofa za slobodno kretanje radne snage“, rekao je on i pozvao vladu da „bude iskrena i prizna“ da je to uzrok nedostatka radnika.
Britansko tržište rada je „fundamentalno slomljeno“, rekao je O’Liri i utvrdio da je vreme da Ujedinjeno Kraljevstvo razmisli o poništavanju „neke gluposti Bregzita“. On je izjavio da bi prioritet za sledećeg premijera Velike Britanije trebalo da bude potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU, uključujući slobodno kretanje radne snage.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
