Ekipa magazina BIZLife posetila je Rafineriju nafte u Pančevu, jednu od najmodernijih u jugoistočnoj Evropi, u koju je od 2009. godine investirano više od 800 miliona evra

Cilj naše posete Rafineriji nafte u Pančevu bio je upoznavanje sa novim projektima koji su realizovani tokom poslednjih nekoliko godina u pančevačkoj rafineriji, među kojima, svakako, treba izdvojiti digitalizaciju.

Svoje vreme na raspolaganje nam je stavio Vladimir Gagić, direktor Bloka Prerada, koji čitav svoj radni vek provodi u Rafineriji. Od procesnog inženjera u proizvodnji do direktora Bloka Prerada – put je bio dug i nimalo nije bio lak. Na tom putu Rafinerija je, zajedno sa sadašnjim direktorom Gagićem, rasla, razvijala se, a zaposleni u njoj suočavali su se sa brojnim izazovima i nemilim okolnostima.

Ipak, pančevačka rafinerija izrasla je u jednu od najmodernijih fabrika za preradu nafte u ovom delu Evrope, a njen direktor dočekao nas je na samom ulazu kako bi nam objasnio kojih sve procedura moramo da se pridržavamo kada se krećemo kroz fabriku kao što je ova. Naš domaćin bio je vrlo izričit kada je reč o poštovanju pravila bezbednosti: „Izuzetno je važno da se krećete samo obeleženim trakama. Ukoliko tokom kretanja čujete sirenu koja upozorava na uzbunu, potrebno je, pre svega, da ne paničite i da se ponašate u skladu sa instrukcijama koje ćemo vam dati.”

Da tura po pančevačkoj rafineriji neće trajati samo pola sata, kako smo mislili, uverili smo se već po samom ulasku u njen krug. Prostranstvo na kom smo se našli garantovalo nam je da ćemo imati da vidimo puno stvari i da se upoznamo sa mnogo procesa.

Zbog velikih zelenih površina, šetnja po rafineriji je – potpuno neočekivano – poput šetnje po parku.

Od našeg domaćina saznajemo da je u modernizaciju Rafinerije od 2009. godine uloženo više od 800 miliona evra. Prva faza osavremenjivanja ove fabrike okončana je 2012. godine, uz mnogo novih rešenja i modernizovanih postrojenja. Ključni projekat bila je izgradnja kompleksa MHC/DHT. Ovaj kompleks NIS-u je omogućio proizvodnju goriva evropskog standarda kvaliteta. Takođe, zahvaljujući ovim ulaganjima, NIS je učvrstio vodeću ulogu na domaćem tržištu naftnih derivata, ali i postao izvoznik goriva u region.

Vladimir Gagić, direktor Bloka prerade

Daleko od toga da su se inovacije u Rafineriji nafte Pančevo završile na ovom projektu. Kontinuirano je rađeno na osavremenjivanju postrojenja i ekološkim projektima koji su jačali regionalnu konkurentnost domaće rafinerije, ali i doprineli poboljšanju ekološke slike ne samo u Pančevu već i u celoj Srbiji.

Tako je pančevačka rafinerija, 2017. godine, postala prvi energetski objekat u Srbiji koji je od nadležnih državnih organa dobio integrisanu dozvolu kojom se potvrđuje da su svi proizvodni procesi usklađeni sa najvišim domaćim i evropskim propisima u oblasti zaštite životne sredine.

Kako ova dozvola nije samo priznanje, već i obaveza da se nastavi sa ulaganjima, 2017. godine započeta je i druga faza modernizacije fabrike. Kulminacija je bila izgradnja postrojenja za duboku preradu sa tehnologijom odloženog koksovanja, u koje je NIS uložio više od 300 miliona evra. Novo postrojenje počelo je da radi u novembru 2020. godine i završeno je uprkos nepovoljnim okolnostima koje je donela pandemija koronavirusa. U pogledu biznisa, postrojenje „Duboka prerada” omogućiće veću proizvodnju tržišno najvrednijih derivata, pre svega, dizela i benzina. Takođe, tu je i početak domaće proizvodnje naftnog koksa, proizvoda koji je do početka rada „Duboke prerade” isključivo uvožen u Srbiju.

„Izgradnjom ’Duboke prerade’ stvorili smo i mogućnost većeg izvoza naftnih derivata u zemlje regiona”, objašnjava nam Gagić. On dodaje da ništa manje značajni nisu ni ekološki efekti novog postrojenja. Pre svega, prestala je proizvodnja mazuta sa visokim sadržajem sumpora, što je doprinelo smanjenju emisije zagađujućih materija za više od 98 odsto.

Rafinerija nafte Pančevo

„Ove dve faze modernizacije najbolje pokazuju koliko je važno neprestano ulaganje u savremena postrojenja. Pre izgradnje kompleksa MHC/DHT, u 2012. godini, mi smo proizvodili benzin i dizel koji po kvalitetu nisu bili na evropskom standardu. Izgradnjom ovog pogona počeli smo da proizvodimo gorivo koje je po kvalitetu identično gorivu u Evropskoj uniji”, rekao je Gagić.

Prema njegovim rečima, i posle izgradnje postrojenja za duboku preradu nastavljeno je sa značajnim investicijama. Prioritet su ekološki projekti, inicijative za unapređenje energetske efikasnosti i digitalizacija proizvodnje u rafineriji. Na pitanje koliko je digitalizacija bitna u industriji poput naftne industrije, Gagić objašnjava: „Digitalizacija je veoma važna jer značajno doprinosi efikasnosti. Da bismo adekvatno mogli da odgovorimo na izazove konkurencije, koja je u okruženju veoma jaka, moramo pratiti sve trendove kada je o digitalizaciji reč.”

Dok ulazimo u kontrolnu sobu, odakle se upravlja radom novoizgrađenih postrojenja, glavni utisak ostavlja nam mnoštvo ekrana i računara. Cifre, redove veličina, količine i ostalo nismo razumeli, ali čujemo zaposlene kako, uz pomoć svojih kanala komunikacije, razgovaraju sa kolegama koji su u obilasku na terenu.

„Uloga zaposlenih ovde jeste da održe sve parametre u optimalnim granicama. Pošto se deo aktivnosti obavlja napolju – na primer, kontrola opreme ‒ odavde se kolegama na terenu daju precizni zadaci”, govori nam sagovornik.

Pokazujući na jedan specifičan ekran, Gagić nam objašnjava da je reč o novom softveru čiji je naziv Ekons, pomoću kojeg operateri imaju mogućnost da u datom trenutku vide kolika je proizvodnja, otprema i potrošnja, izražena kroz finansijske efekte.

Govoreći o poslednjim digitalnim inovacijama, Gagić je posebno izdvojio projekat takozvanog prediktivnog održavanja postrojenja, koje se zasniva na tehnologiji Machine Learning softvera. Ova tehnologija omogućava da se, na osnovu velikog broja podataka koje obrađuju računari, potencijalni kvar prepozna i pre nego što se dogodi, odnosno da se predupredi neplanski zastoj postrojenja. Naime, računari konstantno prate rad postrojenja, obavljaju precizne analize podataka o ranijem radu opreme i na taj način sugerišu kada bi i gde moglo da dođe do kvara.

Auto-punilište

„Suština ovog projekta je postojanje sistema koji može da predvidi kvar određenih mašina koje su veoma skupe. Postojanje takvog sistema daje nam mogućnost da unapred isplaniramo potencijalnu obustavu, nabavku rezervnih delova i popravku. Uvođenjem sistema prediktivnog održavanja značajno smo povećali bezbednost rada procesnih postrojenja u rafineriji, smanjili operativne troškove i, samim tim, doprineli povećanju efikasnosti poslovanja i unapređenju konkurentnosti”, rekao je Gagić.

Na pitanja koji su to osnovni pravci u primeni digitalizacije, Gagić kaže da su to pouzdanost rada opreme, efikasnost tehnoloških procesa i obuka zaposlenih. Princip koji nalaže obuku zaposlenih primećujemo već na samom ulazu. Grupa radnika Rafinerije, na jednom od mnogih travnatih prostora u krugu, prisustvovala je obuci. Kako nam objašnjava Gagić, zaposleni u Rafineriji moraju biti obučeni za vanredne situacije, koje zahtevaju posebna znanja i veštine.

Od posebnog značaja su i projekti koji omogućavaju efikasnu obuku operaterâ u takozvanim realnim uslovima. Zbog toga se koriste simulatori koji verno dočaravaju rad procesnih postrojenja u rafineriji. Posebno je zanimljiva činjenica da su operateri u Pančevu imali prilike da se obučavaju za rad na dubokoj preradi i pre nego što je to postrojenje izgrađeno.

„Još 2019. godine nabavili smo simulator koji je bio potpuno identičan opremi koja sada kontroliše pogone. Tako su naši operateri radili na virtuelnim postrojenjima godinu dana pre nego što je novoizgrađeno postrojenje pušteno u rad”, naveo je Gagić.

Na pitanje šta je najveći izazov na putu primene novih digitalnih tehnologija, direktor Rafinerije zaključuje: „Ključni izazov je da prepoznate ono što vama treba, ali i da se ne plašite novih tehnologija – one donose mogući neuspeh, ali i promene, a prihvatanje promena je važno za dugoročni razvoj.” Kako zaključuje Gagić, ukoliko strah da se određena investicija neće isplatiti postoji, on ne sme biti kočnica u realizaciji, naročito kada je reč o digitalnim inovacijama.

Naš obilazak Rafinerije nafte u Pančevu završava se tamo gde se i sam put prerade nafte završava – tačnije, na auto-punilištu, gde se cisterne pune proizvedenim naftnim derivatima, odakle odlaze ka benzinskim stanicama, odnosno potrošačima. Napuštamo teritoriju Bloka Prerada laganom vožnjom. Naime, zbog bezbednosti, kroz rafineriju je dozvoljeno voziti brzinom od tek 10 kilometara na sat. Nakon izlaska iz kruga fabrike, do Beograda smo autom putovali svega petnaestak minuta, dok utisci koje smo poneli traju danima.