Pišući ovaj tekst, pokušavam da u glavi nabrojim koji su jugonostalgični brendovi i danas relevantni na tržištu Jadranske regije: „vegeta” (koja se danas izvozi u 40 zemalja), „plazma” (koja se danas proizvodi u četiri puta većem obimu nego 70-ih), „smoki” (za koji su neki svetski proizvođači radili analize razloga dominacije na bivšim jugoslovenskim tržištima)… Takođe smo svi svedoci fascinacije „barbimanijom”, kao još jednim primerom kvalitetnog obraćanja novim generacijama putem nostalgičnog marketinga. Da li je prošlost budućnost svakog, pa i tvog brenda?

Očuvanje nasleđa brenda pruža osnovu koja privlači kupce. Međutim, dinamika današnjice zahteva prilagodljivost i inovaciju. Ključ je pronaći harmoniju između prepoznatljivosti i modernizacije i interpretirati prošlost kroz atraktivan prizor savremenosti. Održavanje autentičnosti u kombinaciji sa modernim pristupom čini brend relevantnim. Nostalgija u tom smislu može biti kreativan most između različitih potreba i interesovanja generacija. Dozirana sa merom, nostalgija može biti snažan alat za izgradnju emocionalne povezanosti sa potrošačima, ali je u tom procesu presudno razumeti dinamiku današnjeg tržišta. Bez obzira na broj nula, ključno je da nostalgija služi kao inspiracija za inovaciju, ne ograničavajući potencijal brenda.

U članku o nostalgiji na sajtu Psychology Today autor Dejvid Luden sugeriše sledeće: „Eksperimentalni dokazi ukazuju na to da se nostalgija doživljava kao izuzetno pozitivna emocija. Ima efekat poboljšanja raspoloženja, kao i povećanja osećaja smisla u životu. Takođe, povećava samopouzdanje i optimizam za budućnost.”

Ključna poruka iz ovog citata je osećaj optimizma za budućnost. Brendovi često promaše cilj prevelikim fokusiranjem na prošlost bez jasnog povezivanja sa onim što dolazi sledeće. Nostalgično brendiranje ne treba da bude voz za prošlost, već most ka budućnosti, koristeći najbolje od onoga što je prošlo kako bi naslikalo sliku još boljih sećanja koja dolaze.

Zašto nostalgija ima tako snažan uticaj? Odgovor leži u istraživanjima koja ukazuju na to da emocije značajno oblikuju donošenje odluka potrošača. Brendovi koji vešto upliću nostalgične elemente u svoje marketinške kampanje ili dizajn proizvoda često se doživljavaju kao pružatelji osećaja značenja i kontinuiteta, jer ih potrošači povezuju s dobrim prošlim iskustvima. Nostalgija, takođe, podstiče dubok osećaj zajednice i povezanosti među pojedincima koji dele slična sećanja.

Unspalsh

Evo nekoliko razloga zašto nostalgija u marketingu uvek funkcioniše tako dobro:

Diferencijacija brenda

Nostalgija je odličan način da se brend ili proizvod diferencira od konkurencije. Povezujući se s emocijama i sećanjima svoje publike, brend može stvoriti jedinstvenu prodajnu prednost koja ga izdvaja od konkurencije. To je posebno važno u zasićenim tržištima, gde je diferencijacija ključna za isticanje.

Emocionalna povezanost

Nostalgija stvara emocionalnu vezu između potrošača i proizvoda. To je snažan alat koji pomaže ljudima da se identifikuju s brendom, proizvodom ili uslugom. Kada ljudi vide proizvod koji ih podseća na neki prethodni period života koji budi lepa sećanja, to je trenutan emocionalni kontakt, koji značajno povećava verovatnoću kupovine proizvoda.

Univerzalna privlačnost

Nostalgija ima univerzalnu privlačnost, jer svako ima sećanja na svoje detinjstvo ili svoju mladost. To znači da se nostalgija u marketingu može koristiti za ciljanje širokog spektra publike. Na primer, brend koji prodaje igračke može koristiti nostalgiju kako bi privukao i decu i odrasle. Deca će biti privučena novim i uzbudljivim igračkama, dok će odrasli biti privučeni nostalgijom iz svoje mladosti. „Barbimanija” je najnoviji primer maksimizacije korišćenja nostalgije u smeru osvežavanja brenda aktuelnim univerzalnim temama, koja je dovela do preko 100 plaćenih saradnji brenda Barbie sa drugim poznatim brendovima i lansirala istoimeni film u orbitu jednog od najgledanijih filmova svih vremena.

Prodaja kroz nostalgiju

Nostalgija se prodaje jer su ljudi spremni više platiti za nešto što ih podseća na sopstveno detinjstvo. To je razlog zašto su „vintidž” predmeti toliko popularni i zašto kompanije ponovno izdaju klasične proizvode. Na primer, Coca-Cola je koristila svoj ikonični dizajn boce i klasične reklame kako bi stvorila osećaj nostalgije u svojim marketinškim kampanjama. Slično tome, Nintendo je ponovno izdao klasične igre i konzole kako bi iskoristio nostalgiju svoje publike.

Udobnost kroz nostalgiju

Nostalgija pruža osećaj utehe jer vraća lepa sećanja. Kada ljudi osećaju stres ili anksioznost, veća je verovatnoća da će tražiti proizvode koji bude osećaj nostalgije. Ljudi, na primer, često biraju hranu koja ih podseća na detinjstvo, jer budi srećna sećanja i čini ih zadovoljnijim.

Prošlost može biti dragocen resurs za oblikovanje budućnosti tvog brenda. Sa pažljivim pristupom, nostalgija postaje most, a ne teret, te otvara vrata za održiv rast i razvoj. Takođe, ne manje važno – nostalgija bez mosta prema budućnosti zapravo je korak u pogrešnom smeru, koji će, na kraju, ostaviti publiku s osećajem da su njihovi najbolji dani iza njih. ■