Prognoze ekonomskih kretanja za Zapadni Balkan na KBF

Ovogodišnji, 29. Kopaonik biznis forum (KBF) započeo je panelom o ekonomskim kretanjima za region Zapadnog Balkana na kome se govorilo o ekonomiji zapadnog Balkana, stanju u zemljama, kao i o najnovijim dešavanjima u vezi sa pandemijom i vojnom agresijom na Ukrajinu koja ce imati uticaj na cene energenata i finansijske tokove.

Jasmin Chakeri, menadžerka sektora za makroekonomiju, trgovinu i investicije iz Svetske banke istakla je zadovoljstvo što učestvuje na Forumu.

Ona je dala pregled najnovijih ekonomskih dešavanja i izgleda. Istakla je da je u 2021. primetan oporavak ekonomije i da je Svetska banka 2021.  procenila stopu rasta na sedam odsto što je veliki rast.

Kopaonik biznis forum

“Tržište rada je počelo da se oporavlja, izvoz takođe, a i strane direktne investicije su na dobrom nivou”, rekla je Jasmin i dodala da je prisutan porast inflacije na Zapadnom Balkanu zbog rasta cena hrane i energenata, kao i da je, posmatrajući fiskalnu stranu, prisutna jaka konslolidacija. Govreći o ratu u Ukrajini – napomenula je da će rat najviše uticati na cene energenata, što će uticati na porast inflacije i porast cena hrane.

Peter Sanfey, zamenik direktora za ekonomije i politiku zemalja EBRD je istakao da je iz persektive EBRDa važno da se privuku ljudi u region. On je dodao da je BDP po glavi stanovnika zaostaje, ali i da sa druge starne siromašnije zemlje treba da se razvijaju brže od bogatijih i da je u tome konvergencija.

“Ovaj region je prilično otporan, Srbija se posebno ističe u 2021, rast je bio oko sedam odsto”, istakao je Sanfey. On je dodao da je ovo stabilan region u makroekonomskom smislu, da su valute i  dalje stabilne, kao i da se inflacijom jako dobro upravlja u celom regionu. “Vidimo dosta interesovanja za ulaganje u Zapadni Balkan, mi smo milijardu evra je uložili prošle godine, od toga pola milijarde u Srbiju. Kao investiciona destinacija, Zapadni Balkan je zanimljiv”, zaključio je Sanfey.

Kao najveće probleme iz ugla EBRDa napomenuo je javnu upravu i kapacitete državne uprave koje je neophodno unaprediti, zelena rešenja i integrisanost, tj. promovisati regionalne integracije.

Hrvoje Šimović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu istakao je makroekonomski pregled u Hrvatskoj i napomenuo da je Hrvatska jedina zemlja koja je članica EU iz regiona Zapadnog Balkana, ali i da ima probleme koji se tiču korupcije. Dušan Vujović istakao je da je Hrvatska vrlo brzo rešila problem Sberbanke tako što je Hrvatska banka preuzela i na taj način sprečila krizu. Hrvoje Šimović istakao je da je dobro rešen ovaj problem u Hrvatskoj, i naglasio da je udeo Sberbanke u Hrvatskoj bio dva odsto. On je dodao da je većina domaćinstava  počela da povlači novac i istakao da se nada da će i to biti uspešno rešeno. On je naglasio da Hrvatska ima velike demografske probleme, da se suočila sa odlivom mozgova, kao i kada se govori o održivom razvoju i zelenoj agendi, da se sve dešava spontano.

Tokom panela govorilo se i o problemu mobilnosti radne snage na Zapadnom Balkanu. Peter Sanfey je istakao da kad govorimo o upravi ili stanju u ovoj oblasti, ono oslikava norme, stavove i ponašanja koji se teško menjaju na kraći rok, kao i da je granična mobilnost, tzv. odliv mozgova važno pitanje.

Makroekonosmki trendovi u Srbiji – stvaranje održive budućnosti

Na panelu posvećenom makroekonomskim trendovima u Srbiji učestvovali su Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Republike Srbije, Nicola Pontara, direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji, Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu, Yulia Ustzugova, šefica Kancelarije MMFa u Srbiji i Dušan Vujović, član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije. Moderator panela bio je Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Republike Srbije istakao je da ekonomske krize udaraju češće i da će kriza iz 2020. biti nastavljena novom energetskom krizom, kao i da bi se odgovorilo na krizu, potrebne su uređene javne finasnije.

“Snažne fiskalne i monetarne mere u 2020. i 2021. bile su globalno uobičajen odgovor ekonomske politike na zdravstvenu krizu.

Mere su bile uspešne, svetska ekonomija se brzo oporavila, ali je Srbija bila ubedljiv rekorder  po izdvojenim sredstvima u centralnoj i istočnoj Evropi”, naveo je Petrović. On je dodao da je javni dug Srbije od 2019. povećan za više od 6 milijardi evra.

”Na kraju 2019. dug države je bio 24,4 milijarde evra, na kraju 2021. 30,5 milijardi evra što je rast od 25 odsto u samo dve godine”, naveo je Petrović. On je dodao da bi rat u Ukrajini mogao da pojača pritisak na kurs dinara kao i da bi fiskalna politika trebalo da utiče na kočenje inflacije.

Nicola Pontara, direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji se osvrnuo na značaj zelene tranzicije i održivog rasta u Srbiji.

“Ako pogledamo Srbiju, ona u poređenju sa drugim zemljama, dobro stoji. 50% primarne energije se proizvodi u zemlji, na žalost iz lignita”, rekao je Pontara. On je dodao da Srbija razmišlja o dugoročnoj strategiji u sektoru energetike ka oi da je jasno da će ugalj prestati da bude dominantan izvor energije, tj. da će postrojenja  morati da budu modernizovana. “Važno je da nastavimo da naglašavao značaj ukidanja uglja ne samo jer je on štetan za životnu sredinu već i za troškove, jer će biti finansijsko opterećenje za Srbiju ako ga ne bude polako ukidala”, kaže Pontara.

Govoreći o pristupanju i ulasku države u EU, rekao je da su potrebne jake institucije koje će predvoditi poslovni sektor.

Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu rekao je da se u prethodnih godinu dogodila konvergencija, kao i da u opusu politike treba da bude podsticanje rasta privrede. Dodao je da  su sve poreske stope u Srbiji ispod proseka u EU osim poreza na rad.

“Da bi rast privrede bio održiv potrebno je da bude inkluzivan i zelen”, kazao je Ranđelović.

Yulia Ustyugova, šefica Kancelarije MMFa izjavila je da MMF radi na novom finsijskom aranžmanu sa Srbijom u kontekstu građenja održive budućnosti. Ona je istakla tri prioriteta – makroekonomsku i finansijsku stabilnost kao ključne za održivu budućnost, značaj fiskalnog stuba u održanju makroekonomske stabilnosti i činjenicu da održivost ima više aspekata i da postoje oblasti koje su zajednički izabrani u reformskom programu.

Dušan Vujović, član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije se u online uključenju zahvalio na izlaganjima panelista napominjući je da je važno da se razdvoji politička rasprava o ekonomskim pitanjima.

Specijalni događaj – prezentacija KBF reputacionog indeksa srpske ekonomije

Prvog dana 29. Kopaonik biznis foruma održan je specijalni događaj na kome je predstavljen reputacioni indeks srpske ekonomije. Indeks reputacije služi za merenje reputacije kompanije na željenom tržištu. Prezentaciju KBF reputacionog indeksa realizovala je Ninamedia.

Kome treba jak IT sektor i ulaganje U STARTAPE

Tokom dana realizovana su i dva panela u organizaciji medijske kuće Blic, na kome se razgovaralo o IT sektoru, njegovoj ulozi u ekonomiji i ulaganjima u start up-ove. Na panelu Kome treba jak IT sektor i zašto svima, učestvovali su Nebojša Bjelotomić, generalni direktor Inicijativa “Digitalna Srbija”, Urs Schmid, ambasador Švajcarske u Srbiji, Miša Lukić, osnivač i glavni poslovni dizajner New Strategy, Vuk Popović, predsednik UO Quantox Technology i Katarina Urošević, direktorka korporativnih komunikacija HTEC Group.

Na panelu je bilo reči o tome kako Švajcarska tretira inovacije. Ambasador Švajcarske Urs Schmid je govorio o tome da svakome treba jaka IT industrija. „Švajcarska ima sjajan zdravstveni sistem i svetski smo lideri u farmaceutskoj industriji. Ono što je doprinelo tome jeste 900 startupova u oblasti zdravstva i ako želite sjajan zdravstveni sistem morate da ulažete u inovacije“, istakao je ambassador Švajcarske.

Kopaonik biznis forum

On je istakao da je za uspešan tehnološki razvoj neophodno razumevanje da inovacije i tehnološki napredak ne mogu biti nametnuti odozgo. Potrebno je omogućiti odgovarajuću ulogu političkih institucija, otvorenost prema svetu, konkurentnost, privlačenje najsjajnijih umova.

„Jaka IT industrija može da doprinese tehnološkom napretku, ali to ne može sama. Ovo je zajednička odgovornost Vlada, privatnog i civilnog sektora da pomire ekonoimiju sa ekologijom,“ zaključio je Urs Schmid.

Katarina Urošević je istakla da je ono što daje najveću priliku upravo rast.

Na drugom panelu posvećenom start up-ovima učesnici su bili Nataša Škrbić iz inicijative “Digitalna Srbija”, Ivan Bjelajac, osnivač i generalni direktor MVP Workshop, Jan Kobler, rukovodeći partner SC Ventures i Nikola Mijailović, generalni direktor Joberty.

“Broj investicija u srpske startape je do prošle godine iznosio između 20 i 30 miliona, a u 2021. godini taj broj je višestruko veći, 130 miliona, što potvrđuje da naša zemlja ulazi na mapu inovativnih ekosistema”, istakla je Škrbić.

Bjelac je naglasio da se startapi oslanjaju na rizičan kapital i da vrlo brzo sagledavaju da li biznis model uspeva ili ne, dok je Jan Kobler rekao da je juko puno novca je bilo upumpano u ekonomiju, pa su i startapi dobili deo toga. Malo je startapa u svetu koji uspeju da podignu velike pare. Vrh ledenog brega privlači velike količine novca, a nije jasno kako se to upotrebi.Kobler ističe da postoje tri modela za eksterno finansiranje.

“Oni u koje mi investiramo su izuzetno uporni i otporni timovi ljudi, neće da odustanu. Imali smo veliki broj situacija kroz koje su kompanije našle način kako da idu dalje”.

Izvor: BIZLife

Foto: Savez ekonomista Srbije