Preminuo legendarni jugoslovenski glumac
Jugoslovenski i slovenački pozorišni i filmski glumac Radko Polič – Rac preminuo je u 81. godini, saopštilo je Udruženje dramskih umetnika Slovenije.
Radko Polič je rođen 17. avgusta 1942. godine u Črnomlju, u Sloveniji. Bio je član ansambla Drame ljubljanskog Slovenskog narodnog gledališča. Prvu filmsku ulogu dobio je 1961. godine.
U Udruženju dramskih umetnika Slovenije vest da se oprostio „naš prijatelj, kolega i svestrani pozorišni, filmski i radio stvaralac“ propraćena je Poličevom mišlju: „Sve je laž. Nema tunela kada umreš. Jedino čega se sećam svaki put kada sam umirao je da sam pomislio: pa, majko, ja idem…“
Pojavio se u skoro 60 dugometražnih filmova, odigrao više od 50 uloga u televizijskim filmovima, dramama i serijama, a ostavio je trag i u više od 100 radijskih predstava.
Rac je bio i jedan od najcenjenijih filmskih glumaca kako u Sloveniji, tako i zemljama bivše Jugoslavije.
Godine 1970. dobio je prvo veće priznanje stručne kritike i publike na Borštnikovom festivalu. Među uglednijim priznanjima primio je 1972. nagradu Prešernove zaklade, Borštnikov prsten (2002), godine 2007. Prešernovu nagradu za životno delo. Takođe je primio Župančičevu nagradu za najboljeg glumca u 1991. godini. Zlatnu arenu u Puli za najbolju filmsku glavnu mušku ulogu dobio je 1976. godine za film Idealist.
🖤Odšel je Radko Polič (1942 – 2022), igralski virtuoz in perfekcionist z možnostjo neverjetnih izraznih transformacij.
Dragi Rac, nedavno se je Kinoteka poklonila tvojemu opusu v Divači. Trdno ostajaš z nami!. pic.twitter.com/yQ45lBnszF— Slovenska kinoteka – filmski muzej (@Slo_KINOTEKA) September 15, 2022
Nagrađen je i sa dve Sterijine nagrade za glumačko stvaralaštvo (1979. i 1982), sarajevski festival MES ovenčao je njegovu predstavu Zlatnim lovorovim vencem (1987) i nagradu za najbolju predstavu na Festivalu monodrame u Ptuju (2001).
Jugoslovenskoj publici poznat je, između ostalih, po ulogama u filmovima Balkan ekspres, Čaruga, U raljama života, Igmanski marš, Osvajanje slobode i mnogim drugim.
U domaćim i stranim igranim filmovima bio je proleter, partizan, revolucionar, buntovnik, propali idealista, seljak, deseti brat, buntovni student, aristokrata, birokrata, belogardejac, gestapovac, oficir, gubitnik, intelektualac, grof, migrant, direktor, budala, defanzivac ministar, upravnik zatvora, filozof, lord, zaljubljeni penzioner i vladar.
Društvo slovenačkih filmskih reditelja mu je 2015. dodelilo nagradu za životno delo u oblasti filmske glume.
Otac Radka Poliča bio je slovenački pisac i političar. Bio je u braku sa Rozalijom Hace, Milenom Zupančič i Barbarom Levstik, s kojom ima sina.
Deo njegove lične ili ljubavne priče prikazan je i u predstavi Boris, Milena, Radko, koju je 2013. godine napisao i režirao Dušan Jovanović, i u dokumentarnom filmu o nastanku ove predstave – Svaka dobra priča je ljubav, u režiji Rajka Grlić i Matjaža Ivanišina.
Otišao Radko Polič. „Uvek ću govoriti da sam Jugosloven, makar me i vređali zbog toga.“ pic.twitter.com/5JG6aVZ5X7
— Dragan Dragan (@mojejemoremojje) September 15, 2022
Godine 2007, kada je dobio Prešernovu nagradu za životno delo, Jernej Novak je u obrazloženju napisao: „Rac stupa na scenu kao potpuno nag i beskrajno ranjiv čovek, predat sudbini da se igra s njim. On se s tim bori, pati i gine. Nikada ne popušta, njegova borba je strastvena, beskompromisna, izaziva simpatije gledaoca. Između oštrine i bola koji obeležavaju njegovu borbu sa svetom, Radko Polič uvlači mnoga kontrastna raspoloženja i osećanja, kojima svoj scenski lik oblikuje u crte savremenog čoveka, suočenog sa protivrečnostima savremenog sveta.“
Polič je na uručenju Prešernove nagrade za životno delo rekao da ga glumački opus podseća na sanduk u kome traga za delićem istine, ali je inače, kako je rekao, večiti „preplet strašnog zadovoljstva i paklene muke“. Talenat je samo 10 do 15 odsto kreiranja uloga, sve ostalo je „težak rad“.
Izvor: RTS
Foto: printscreen
