IT obećana zemlja

Piše: Marija Đurović, Senior Product Manager u kompaniji Egzakta Advisory

Nedavno me u neobaveznom razgovoru poznanica pitala koji kurs bih joj preporučila da završi da bi se bavila IT-jem. Pitanje me u prvom momentu zbunilo, jer se ona već desetak godina bavi uređenjem enterijera, za šta se i obrazovala, a što je prilično kreativna i, trebalo bi, profitabilna struka. Povrh toga, nismo više u dvadesetim godinama, kada se čovek „traži” i pokušava da utvrdi koja profesija ga privlači i čime bi se bavio, već bi trebalo da smo do sada izgradili neku karijeru i staž u njoj. Na moje pitanje zašto baš IT, odgovorila je: „Zato što je IT obećana zemlja.”

To me nagnalo na razmišljanje da li je IT stvarno obećana zemlja za koju je vredno prekvalifikovati se u četrdesetim godinama života.

Činjenica je da je IT raširio svoje korene u apsolutno svaku delatnost i da su optimizacija i automatizacija procesa, kao i digitalizacija, postali način razmišljanja i poslovna strategija u svakom poslu. Trend potražnje za IT stručnjacima je u porastu u celom svetu i broj oglasa koji zahtevaju stručnost u ovoj oblasti zauzima sve veći procenat na portalima za zapošljavanje. Pandemija koja je zahvatila ceo svet dodatno je ubrzala procese digitalizacije i pokazala u kom smeru će se poslovni svet kretati u budućnosti, a samim tim je i doprinela da kriva potražnje za ovakvim profilima eksponencijalno raste. Dok su zaposleni u nekim delatnostima u toku pandemije ostajali bez zaposlenja, u IT sektoru nije bilo ovakvih trzavica, što u svetu stalnih promena i neizvesnosti donosi svima potreban određeni nivo sigurnosti. Pored toga, zaposleni u ovoj branši uživaju neke pogodnosti koje nisu na raspolaganju drugima, pri čemu se najviše ističu fleksibilno radno vreme i rad od kuće, koji omogućava da zaposleni može da obavlja svoj posao sa bilo koje tačke na planeti ukoliko ima pristup internetu. Ako se na sve to doda da su plate zaposlenih u IT-ju daleko veće u odnosu na proseke u ostalim delatnostima, ne čudi činjenica da je sve više zainteresovanih za razvoj karijere baš u ovom pravcu, jer sve gorenavedeno stvarno zvuči kao posao iz snova.

Gde se Srbija nalazi u svemu ovome?

Po svemu sudeći, u našoj zemlji postoji velika potražnja za raznim profilima IT stručnjaka – od programera, developera mobilnih aplikacija, administratora mreža, do IT menadžera i dizajnera. Ovu konstataciju potvrđuje i činjenica sa sajta za zapošljavanje IT kandidata „HelloWorld”, gde je broj oglasa za posao u ovoj industriji skočio za 26 odsto u prvih šest meseci 2022. godine u odnosu na isti period prošle godine.

Prema podacima sa istog sajta, prosečna plata u IT sektoru u Srbiji u 2021. godini bila je preko 1500 evra, a najveća je bila za senior softver developera (na platformi „IT insajder”) – 8500 evra.

S obzirom na to da IT struka obuhvata jako širok dijapazon poslova, da biste se lakše odlučili u kom pravcu konkretno da usmerite svoju karijeru, u tome vam može pomoći sajt „HelloWorld”, koji nudi zanimljivu mogućnost pretrage plata u IT-ju po poziciji, gradu, kompaniji, kao i senioritetu pozicije, a sve na osnovu iskustava bivših ili trenutno zaposlenih u tim kompanijama.

Da li je IT zaista obećana zemlja

Noviji podaci sa sajta Republičkog zavoda za statistiku Srbije pokazuju da je prosečna zarada u kategoriji računarskog programiranja, konsultantske i s tim povezane delatnosti u prvih pet meseci u 2022. godini iznosila 234.000 dinara, što je tri puta više od ukupne prosečne zarade u Republici Srbiji u ovom periodu.

Državne institucije u Srbiji su prepoznale da ekonomska snaga i budućnost zemlje leže u razvoju IT sektora, pa je osmišljen program prekvalifikacije građana kako bi se obučili za rad u ovoj oblasti. Projekat je pokrenut na predlog Ministarskog saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije, a program za nezaposlene kandidate sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, dok program za zaposlene sprovodi Kancelarija za IT i eUpravu u saradnji sa Kabinetom predsednice Vlade. Cilj programa je da se besplatno obuče ljudi koji odgovaraju konkretnim potrebama industrije.

Za kandidate koji ne prođu proces selekcije u okviru ovog programa ostaje mogućnost prekvalifikacije na jednoj od brojnih akademija koje nude uspešnu prekvalifikaciju u IT eksperte navodeći kako se svakome ko ih završi otvara širok dijapazon dobro plaćenih poslova na visokim pozicijama. I sve to u vrlo kratkom roku, bez obzira na prethodno radno iskustvo ili obrazovanje.

Ovakav vid obuka se smatra neformalnim obrazovanjem, koje predstavlja jedan od načina da se prevaziđe kriza i smanji broj nezaposlenih, kao i da se unaprede postojeće kompetencije i savladaju nove veštine.

Da li baš svako može uspešno da se prekvalifikuje i postane IT ekspert ili to baš i nije za svakoga?

Da li je stvarnost baš takva kao što obećavaju reklame ovih akademija?

Očekivanja su, možda, postavljena previsoko. Kao i u svakoj profesiji, postoje uspešni i manje uspešni ljudi. IT je profesija koja prvenstveno zahteva analitičko razmišljanje i volju za stalnim usavršavanjem. Koliko god da imate staža u ovoj profesiji, uvek ima još nešto da se nauči, da se unapredi, jer je to oblast koja ubrzano raste i razvija se. A da biste bili dobri u tome što radite, morate i vi da rastete i pratite trend. Stručnjaci kažu da su ljudi koji su spremni na učenje, menjanje i rad u timu bolji kandidati za prekvalifikacije, dok oni koji su manje fleksibilni ili spremni na promene imaju manje šanse za uspešan razvoj IT karijere. U IT-ju se učenje podrazumeva do samog kraja karijere.

Upravo je to što su ljudi spremni da ulože vreme i trud da bi napredovali ono što kompanije najviše cene kod onih koji su prošli kroz proces prekvalifikacije. Iako je njihovo iskustvo u IT struci tek na samom početku, znanja i iskustva koja su stekli na prethodnim poslovima mogu na duge staze da doprinesu razvoju kompanije u realizaciji projekata iz različitih poslovnih sfera.

Svakako, treba imati na umu – do stvarno visokih plata se dolazi postepeno, sticanjem raznih iskustava, znanja i veština tokom niza godina, pa neki prekvalifikovani kandidati mogu doživeti razočaranje očekujući da će odmah nakon prekvalifikacije ostvariti izuzetno visoke prihode. Ipak, koliko god neka struka bila perspektivna, za svaki uspeh potrebni su vreme, trud i rad. Po svemu sudeći, zbog svoje atraktivnosti, IT zajednica će vremenom sve više rasti. Broj ljudi koje privlače njene mogućnosti i benefiti svake godine su sve veći.

Ono što se neminovno nameće kao pitanje i dilema jeste da li će ekspanzija digitalizacije i razvoja IT sektora dovesti do gašenja nekih od trenutno postojećih radnih mesta u drugim sektorima. Sigurno je da hoće, ali stručnjaci kažu da nema razloga za brigu, te da će unapređenje IT industrije dovesti do otvaranja većeg broja radnih mesta nego što će ih ugasiti. Na primer, do pre 20 godina digitalni marketing nije ni postojao, a danas se procenjuje da se u svetu ovim bavi oko 12 miliona zaposlenih. Takođe, auto-piloti, koji samostalno upravljaju vozilima, nisu mogli ni da se zamisle do pre 15 godina i, iako će, možda, u budućnosti smanjiti potražnju za poslovima vozača, zahtevaće daleko veći broj zaposlenih kako bi se napravio bezbedan auto-pilot.

Procenjuje se da će u budućnosti najveća potražnja u domenu IT-ja biti vezana za sajber bezbednost, razvoj softvera i klaud tehnologija.

Na kraju, da se osvrnem na pitanje sa početka teksta: da li je IT industrija zaista obećana zemlja? Svi pokazatelji govore u prilog tome da ova industrija uistinu svakom pojedincu može da pruži veliki potencijal i mogućnosti i da je sada pravi momenat pametno ih iskoristiti.

Izvor: BIZLife Magazin