„Fake news” oružje (prošlosti) i budućnosti

Piše: Predrag Petrović, Senior executive, DP Lux grupa, Plaza i Keprom

U digitalnom dobu imamo više informacija nego ikada, informacija koje se generišu neviđenom brzinom. Globalno se svake sekunde objavljuje 6000 tvitova, 740.000 Vocap poruka i 694 Instagram posta. Sa trendom eksponencijalnog rasta broja dostupnih informacija, naša izloženost manipulaciji paralelno raste. Svaki dan smo suočeni s vestima i strategijama dezinformacija koje testiraju našu sposobnost razlikovanja istine od laži. Iako se ovim složenim fenomenom bavimo vekovima, internet i masovni kanali širenja informacija podigli su njegov uticaj na neviđeni nivo. Sposobne da oblikuju javno mnjenje, naruše socijalnu koheziju i destabilizuju demokratske mehanizme, dezinformacije postavljaju hitnu potrebu za medijskom pismenošću. Šta one, zapravo, jesu i kako se šire? Koje alatke imamo da ih prepoznamo? Kako ih možemo otkriti i boriti se protiv njih? Istorijski razvoj i kompleksnost ovog fenomena ukazuje nam na različite vrste dezinformacija, za koje je potrebno da naučimo kako ih prepoznavati i boriti se protiv njihovog širenja.

Fondacija „Telefonika” u Madridu tokom prethodnih meseci organizovala je izložbu pod nazivom „Fake news – factory of lies”, čiji je cilj da sagleda fenomen lažnih vesti kroz vekove i podstakne javnost da razmisli o uticaju koji one imaju na današnje društvo. Izložba okuplja istorijske eksponate, dela savremenih umetnika i stvarne studije slučaja. Izložba počinje uvodom u svet lažnih vesti (šta su, kako se generišu i kako se prenose) i predispozicijom našeg mozga da ih lako prihvati. Na putovanju kroz istoriju, od antičkog perioda do danas, izložba obuhvata velike laži različitih perioda, analizirajući kako su mediji doprineli njihovom širenju, pri čemu internet, društvene mreže i veštačka inteligencija u današnje vreme igraju odlučujuću ulogu. Fenomen dezinformacija je jedan od glavnih izazova 21. veka, prema Svetskom ekonomskom forumu i najnovijem izveštaju „Reportera bez granica”, iz 2023. godine.

Ova izložba razbija predrasudu da je pojam dezinformacije i lažnih vesti fenomen modernog doba. Tokom cele istorije sistem lažnih vesti je korišćen kao mehanizam igre moći i za lakšu političku dominaciju ili prevrat – stoga je potrebno da razbijemo predrasudu da smo, kao čovečanstvo, mentalno napredovali, sem u tehnološkom smislu. Izložba transparentno prikazuje nivoe razvoja dezinformacije kroz vekove kao sledeće: dekontekstualizacija, propaganda, dezinformacija, „fake news”, „deep fake” tehnologija.

Podaci ukazuju na to da se lažni sadržaj značajno brže širi, generiše više interakcija i deli mnogo više nego istiniti sadržaj. Među svim vrstama obmana, najrasprostranjenije su one koje se odnose na politiku, čak više nego one koje se tiču terorizma, prirodnih katastrofa, ekonomije ili urbanih legendi. Prema istraživanju sprovedenom na Univerzitetu Komplutense, u Madridu, 90 odsto Španaca je delilo lažne vesti u nekom trenutku. Većina kaže da to radi iz zabave ili zato što veruje da je bezopasno. Nasuprot tome, sedam procenata njih to čini iz ekonomskih, političkih ili reklamnih razloga, dok tri i po posto to čini s namerom da nekome naudi. Ovi podaci nam pokazuju da nemamo pravu svest o posledicama plasmana lažnih vesti, te da je fenomen postao rasprostranjena navika, što će umnogome otežati dugoročno smanjenje ove pojave na globalnom nivou.

U nastavku je nekoliko primera iz novije istorije sa različitim pristupima i korišćenju fenomena „fake news”, a koji su obrađeni na izložbi.

• „Bye Bye Belgium” bio je prevara izvedena od strane belgijske javne TV stanice RTBF na francuskom jeziku, u decembru 2006. Redovan program na kanalu prekinut je vestima koje tvrde da je flandrijski parlament jednostrano proglasio nezavisnost od Kraljevine Belgije. U daljem toku programa emitovani su intervjui s istaknutim belgijskim političarima (od kojih su neki bili obavešteni o prevari), kao i inscenirani snimci evakuacije kraljevske porodice i oduševljenih masa koje drže zastavu Flandrije, sa ciljem da se obezbedi verodostojnost vestima. Prikazivanje izveštaja izazvalo je opštu uznemirenost i zabrinutost u Belgiji, jer je na desetine hiljada građana poverovalo da je krenuo raspad zemlje. Trideset minuta nakon početka emitovanja, na zahtev medijskog ministra francuske govorne zajednice u Belgiji, objavljeno je da je u pitanju fikcija. Prevara je bila delo novinara pripremano tokom perioda od dve godine pod šifrom BBB – „Bye Bye Belgium”. Cilj joj je bio da pokaže Belgijancima ozbiljnost problema u zemlji i stvarnu mogućnost podele Belgije. U godinama koje su prethodile prevari flandrijski separatizam je bio u porastu, što je iniciralo ideju o kreiranju lažnih vesti i radikalizaciji obrade teme mogućeg raspada zemlje.
• U novijoj istoriji zabeležen je i jedan slučaj širenja pozitivnih lažnih vesti. Godine 2009, nakon što je Barak Obama dobio predsedničke izbore, formiran je pokret „The yes men”, koji je okupio novinare, pisce i druge intelektualce iz sveta novinarstva sa ciljem da pokaže da pravac razvoja i promena treba da bude putem afirmativnog, pozitivnog i humanog. U tom smislu su ilegalno pripremili lažno izdanje novina „Njujork tajms”, koje je sadržalo samo lažne vesti – koje su bile isključivo afirmativne, ali lažne (prestanak rata u Iraku, pružanje pomoći izbeglicama od strane crkvenih pokreta, prestanak trke u naoružanju i dogovor o uništenju globalnog nuklearnog programa itd.), odštampali tiraž lažnih novina u 80.000 primeraka i besplatno podelili po ulicama Njujorka. Reakcije ljudi koji su dobili besplatan primerak novina i pročitali pregršt pozitivnih vesti na njihovoj naslovnoj strani bile su identične: stanovnici Njujorka su bili u neverici da se u svetu u jednom danu desilo toliko pozitivnih stvari. Međutim, i pored želje da ovaj šok izazvan poplavom pozitivnih vesti pokrene pravac pozitivnih promena u strategiji politike, to se, ipak, nije desilo. Ostao je otkriven samo fenomen da ljudi imaju veće nepoverenje prema pozitivnim nego prema negativnim i katastrofičnim vestima, što nam jasno pokazuje klimu u kojoj se svet aktuelno razvija.
• „Deep fake” tehnologija postaje sve više moćno oružje u izradi lažnih vesti. Najnovija primena je i u aktuelnom sukobu između Rusije i Ukrajine, gde se, krajem 2022. godine, pojavio video kreiran putem „deep fake” tehnologije gde predsednik Ukrajine Zelenski poziva ukrajinske trupe na predaju. Fascinantan deo izložbe je i dokumentarac urađen u „deep fake” tehnologiji gde je točak istorije promenjen i američko sletanje na Mesec prikazano neuspehom i padom letelice. U istom videu, uz pomoć „deep fake” tehnologije, predsednik Nikson saopštava vest o pogibiji pilota i o neuspehu misije prvog pokušaja sletanja na Mesec. Jezivo saznanje predstavlja činjenica da se dugoročno ovom tehnologijom jednostavno i sistematski mogu menjati delovi istorije za naredna pokolenja.

Trenutna kriza dezinformacija eskalira već godinama. Posledica toga je da su ljudi, takođe, promenili svoje navike konzumiranja, pa gotovo 40 odsto ljudi širom sveta sada izbegava čitanje glavnih vesti, u poređenju sa 29 odsto u 2017. godini, prema novom izveštaju Instituta Rojters. Opšte poverenje u vesti opalo je tokom tog perioda na samo 42 odsto globalno, dok je u Sjedinjenim Američkim Državama bilo svega 26 odsto. Kao rezultat, sve veći procenat ljudi sada veruje u apsurdne narative. Skoro 20 odsto ispitanika u anketi Foruma „Oliver Vajman” tvrdi da je kovid 19 prevara, dok je 12 odsto reklo da vakcina protiv koronavirusa sadrži mikročip koji omogućava Vladi praćenje primalaca. Ovi ispitanici bili su svih uzrasta, nivoa obrazovanja i zanimanja. Čak i dobronamerni potrošači mogu postati žrtve dezinformacija zbog svojih navika konzumiranja. Ispitivanje je pokazalo da većina ljudi ponekad ili često samo preleti kroz vesti. Retko proveravaju izvore i nesvesno pogoršavaju problem deljenjem priča s istomišljenicima bez prethodne provere činjenica.

Kompanije imaju puno izazova kada je u pitanju zaštita njihovih brendova od dezinformacija koje šire nemoralni konkurenti i politički motivisani akteri. Jedna od prednosti koje kompanije imaju jeste ta što pojedinci više veruju poslodavcima i brendovima nego neproverenim ili neformalnim izvorima i žele da kompanije reaguju na dezinformacije. Globalno, 65 odsto potrošača smatra da organizacije ne čine dovoljno da zaustave lažne informacije. Ovaj broj raste na oko 75 odsto u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i Nemačkoj.

Neki brendovi razvijaju proizvode koji pomažu potrošačima da znaju kada informacija može biti netačna. Na primer, Tviter ne ispravlja tvitove tokom međunarodnih sukoba ili kriza, ali kada spoljni stručnjaci utvrde da je nešto dezinformacija, postavlja upozorenje na objavu i sprečava druge da je označe kao omiljenu, podele ili lajkuju. Slično tome, Pinterest je uveo politiku o dezinformacijama dizajniranu da se bori protiv lažnih i obmanjujućih informacija o klimatskim promenama; zabranjuje oglase i objave koje sadrže sadržaj koji poriče postojanje ili uticaj klimatskih promena.

Takođe, trebalo bi da poslovne organizacije više komuniciraju s javnošću o činjenicama, a ne samo da ih emituju. Na primer, Evropska radiodifuzna unija otkrila je da je bilo iznenađujuće efikasno zaposliti dodatne ljude koji komuniciraju s potrošačima i odgovaraju na postove na društvenim medijima. Otvorena i agilna interakcija sa krajnjim potrošačima na svim kanalima brenda pravi je način da se preduprede opasnosti lažnih vesti i dezinformacija koje mogu da ugroze identitet brenda.

U Srbiji je od 2017. godine od strane Novosadske novinarske škole pokrenut sajt „FakeNews tragač” (https://fakenews.rs/), koji je posvećen borbi protiv dezinformacija koje se objavljuju u medijima koji sadržaje objavljuju na srpskom jeziku, kao i sadržaje koji se tiču Srbije. Cilj portala je podsticanje jačanja medijskog integriteta i novinarstva utemeljenog na činjenicama. Ovaj portal je član regionalne mreže portala za utvrđivanje činjenica „SeeCheck” (https://seecheck.org).

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: BIZLife Magazin