Pre nego što donesete važnu odluku, postavite sebi ova 4 pitanja

Prosečna osoba napravi oko 35.000 odluka svakog dana – od toga šta će da obuče do toga gde će da sedne na sastanku. Donosimo oko 200 sudova svakog dana vezanih samo za hranu.

Međutim, istraživanja pokazuju da sve odluke mogu da budu mentalno i fizički iscrpljujuće. Imamo ograničene kapacitete, i naši „rezervoari“ energije brzo se iscrpu, tako da se sudovi uz pomoć kojih donosimo odluke pogoršavaju. To dalje može da rezultira time da kupujemo impulsivno, preskačemo vežbanje, ili preterujemo u reakcijama.

Evo šta Melodi Vilding (Melody Wilding), saradnica sajta Quartz.com, preporučuje:

„Trik za donošenje boljih odluka jeste da smislite kako da upravljate vašim unutrašnjim resursima i priznate svoje granice. Kao stručnjak za ljudsko ponašanje i trener koji konstantno prati zahteve umnog rada, pronašla sam neke od najmoćnijih alata za suočavanje sa teškim odlukama, a to je jednostavna praksa za brigu o sebi.

Pre svega, odmorite se.

Često nam je teško da spoznamo svoje granice. Umesto odmora, još više zapnemo, pretrpamo se obavezama i osporavamo potrebu za odmorom. To je zato što u ključnim trenucima isključujemo sposobnost da nadgledamo sami sebe. Ne prepoznajemo simptome koji nam kažu da nam je potreban odmor.

Kada treba da donesete neku važnu odluku zapitajte se da li ste:

Gladni

Ljuti

Usamljeni

Umorni

Ovo su osnovne potrebe koje su povezane sa našom biologijom. Ako se suočavate sa bilo kojim od navedenih „problema“, velike su šanse da ćete doneti loše odluke.

Zato, ako ste gladni:

Nizak nivo šećera u krvi može da dovede do osećaja anksioznosti i panike, zato nemojte preskakati obroke. Ako ste gladni, pauzirajte pre nego što se spremate da odgovorite šefu na mejl.

Ako ste ljuti:

Iako je ljutnja neprijatna, to je normalna ljudska emocija i važno je da se sa njom suočimo konstruktivno. Niti je dobro da se izdiremo na kolege i sve koji nam se nađu na putu, niti da potiskujemo. Probajte ljutnju da rešavate dugoročno – pišite dnevnik, relaksirajte se, vežbajte…

Ako ste usamljeni:

Osećanje odbačenosti, nerazumevanja ili usamljenosti može da dovede do potpunog povlačenja u sebe, i anti-socijalnog ponašanja. Ljudima je potrebna komunikacija i interakcija da bi preživeli, i to je naša bazična potreba, čak i da ste najstidljiviji na svetu. Naterajte sebe da se više družite, da čujete i neke druga mišljenja i utiske, pre nego što povučete bilo kakav potez koji će imati dugoročnije posledice.

Ako ste umorni:

Normalno je da smo ponekad zauzeti, ali ako nam je prezauzetost način života, onda nećemo daleko dogurati, posebno ne sa zdravljem. Ako tehnologija negativno utiče na vas, i primećujete kod sebe neku vrstu zavisnosti od interneta, onda je vreme da razmislite o digitalnom detoksu.

Pre nego što donesete važnu odluku, napravite pauzu, prvo se pobrinite o sebi i svojim potrebama, a onda se uhvatite u koštac sa dilemom. Ponekad nas zanemarivanje sebe dovede do toga da zažalimo što smo odabrali nešto.“

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Piše: N.V.