Pouzdan partner zdravstvenom sistemu Srbije

„Najveću inspiraciju za razgovor o značaju pronalaska insulina nalazimo u ljudima sa dijabetesom koji ne samo da imaju normalan život već ostvaruju životne i profesionalne ciljeve koji nisu lako dostižni ni zdravim osobama.“ govori za BIZLife Magazin Aleksandar Popović, generalni direktor, Novo Nordisk.

Pomalo u senci pandemije koronavirusa, svet ove godine obeležava 100 godina od pronalaska insulina, leka koji znači život za više stotina miliona ljudi sa dijabetesom širom sveta. O važnosti ovog epohalnog otkrića za istoriju čovečanstva nema boljeg sagovornika od predstavnika kompanije Novo Nordisk, koja danas obezbeđuje gotovo polovinu svetskih potreba za insulinom. Više od 30 godina ova kompanija je snažan partner zdravstvenom sistemu Srbije – kako u brizi o pacijentima tako i u donošenju novih tehnologija i inovativnih terapija u našu zemlju. O uspešnoj danskoj kompaniji, društvenoj odgovornosti i posvećenosti zaposlenima, razgovaramo sa Aleksandrom Popovićem, generalnim direktorom Novo Nordiska u Srbiji.

„Pre pronalaska insulina, osobe obolele od dijabetesa nisu imale mogućnost da prežive. Njegovo otkriće, pre 100 godina, označilo je razliku između života i smrti. Danas, iako je terapija unapređena i daje mogućnost ljudima da dijabetes stave pod kontrolu, priča o insulinu i dalje je praćena pitanjima i nepoznanicama kod pacijenata, članova njihovih porodica, zdravstvenih radnika i opšte javnosti. Upravo su ovo izazovi sa kojima se svakodnevno susrećemo i koji daju svrhu svemu što radimo u Novo Nordisku. Najveću inspiraciju za razgovor o značaju pronalaska insulina nalazimo u ljudima sa dijabetesom koji ne samo da imaju normalan život već ostvaruju životne i profesionalne ciljeve koji nisu lako dostižni ni zdravim osobama. Novo Nordisk podržava ovakve istaknute pojedince i timove radi informisanja i motivisanja opšte populacije da se sa dijabetesom i insulinskom terapijom može normalno živeti. U okviru kompanije postoji čak i biciklistički tim, a čine ga momci sa dijagnozom dijabetesa. Trojica njih od sledeće godine prelaze na viši nivo i ulaze na listu profesionalaca, koji voze na najpoznatijim biciklističkim trkama. U Srbiji imamo svetle primere, poput Marine Avramović iz Vrnjačke Banje, koja se, iako redovno prima insulin, uspešno bavi alpinizmom, a nedavno se popela na Elbrus, najviši vrh Evrope”, kaže Popović.

• Gde je granica između brige o pacijentima i uspeha kompanije, koja ima svoje poslovne interese i specifično razumevanje poslovnih potreba?

Kada znamo da je jedan od osnivača kompanije nobelovac – danski naučnik Albert Krog – i kada u osnovi imate istraživačku strast za traganjem za idealnim insulinom, jednim od najvećih medicinskih otkrića u XX veku, jasno nam je da govorimo o posebnoj kompaniji. Novo Nordisk je inovativna farmaceutska kompanija koja polazište za uspehe pronalazi u inovacijama, istraživanjima i razvoju zasnovanim na najnovijim naučnim dostignućima i naučnom pristupu problemima. Takav pristup evidentan je u gotovo svakom segmentu rada kompanije – od istraživanja i razvoja novih terapijskih opcija, preko najsavremenije proizvodnje i distribucije naših proizvoda, do promocije tih proizvoda i njihovog plasmana na tržišta 180 zemalja sveta.

Okosnicu našeg poslovanja čini princip koji nazivamo „Triple Bottom Line”. Na srpskom kažemo „poslovanje na finansijski, ekološki i društveno odgovoran način”. Pacijenti su u centru naše pažnje, a na nama je velika odgovornost, jer životi preko 30 miliona ljudi širom sveta zavise od naših proizvoda.

• Kakve tragove takav pristup u poslovanju ostavlja u Srbiji?

To je pečat koji ostavljamo svuda. U vreme bombardovanja SR Jugoslavije Novo Nordisk je, zahvaljujući upornosti i neverovatnoj volji lokalnog tima, doneo odluku da, i pored velikog rizika i preporuka da se povuče, ostane u zemlji i, kao jedini proizvođač insulina, nastavi sa radom. Time smo obezbedili zdravstvenu zaštitu i podršku za desetine hiljada pacijenata sa dijabetesom u zemlji. Taj momenat u velikoj meri odredio je put našeg daljeg razvoja ovde. Danas je Novo Nordisk Srbija važan deo globalne kompanije, a tim je cenjen kako zbog dosadašnjih rezultata tako i zbog dugoročnih planova i posvećenosti ostvarenju ambicija.

• Za dobre rezultate važni su ljudi. Stalno slušamo kako su zaposleni najdragoceniji resurs kompanije. Kako vama uspeva da aktivirate ljudski potencijal?

Od gospodina Predraga Radoševića, mog mentora, koji je 18 godina bio direktor Novo Nordiska u Srbiji, naučio sam da je ovo najvažnije pitanje za svakog rukovodioca. Zbog toga više od 50 odsto vremena posvećujem kolegama, njihovoj motivaciji i njihovom razvoju.

Podsticaj zaposlenih da pruže dodatnu vrednost ne može se postići ni kroz precizne ugovore o radu, detaljne opise poslova, plate, bonuse i kazne, već kroz emociju i strast prema poslu.

Ovaj odnos funkcioniše na principu reciprociteta – ako zaposleni vidi da je kompaniji stalo do njega, onda će uložiti dodatne napore da stvari na poslu budu još bolje i da kompanija bude još uspešnija. Pažljivo negovanje odnosa sa zaposlenima višestruko nam se vraća kroz njihov rad i izraženu želju da ostanu dugo u kompaniji. Oni su posvećeni i doprinose rezultatima tako što se uvek trude da pruže dodatnu vrednost svom angažovanju. Prosečan dugogodišnji staž naših zaposlenih u kompaniji najbolje ilustruje njihovu lojalnost i posvećenost.

• Jedinstvenost kompanije ogleda se i u pristupu ovom izazovu. Nauka vam je i ovde pomogla?

Dugo smo tragali za načinom kako da motivišemo svakog zaposlenog da bude slobodan da donosi odluke i da celim svojim kapacitetom rešava probleme u svakodnevnom radu. Pre pet godina smo došli do saznanja o naučnim principima za koje je dobijena i Nobelova nagrada, a koji upravo rešavaju ovaj problemski zadatak svakog rukovodioca u našem timu. Naime, vodimo se nalazima nobelovca Danijela Kanemana, koji je proučavao racionalan model donošenja odluka. Njegova glavna teza je da postoje dva temelja koja pokreću ljudsko mišljenje i način na koji donosimo odluke – „sistem 1” i „sistem 2”. Prvi je brz, instinktivan, intuitivan, ne zahteva trud i podložan je greškama, dok je drugi sporiji, nameran, logičan, zahteva napor i dovodi do odluka koje su pažljivo promišljene i u većem procentu ispravnije. Nastojimo da poboljšavamo kvalitet poslovnih odluka koristeći češće „sistem 2”. Za to je ključno da dobro poznajemo sopstvene granice u mišljenju i kontrolišemo sklonost ka brzim i lakim rešenjima.

• Koncept danske poslovne kulture u Srbiji zvuči veoma interesantno. Šta možete da nam kažete o tome?

Sa sedištem u Danskoj, jednoj od društveno najodgovornijih zemalja, kompanija vodi računa o korporativnoj kulturi i brižljivo neguje interne vrednosti. Budući da svaka kompanija u svim sektorima industrije naglašava važnost kompanijskih vrednosti, kompanijska kultura u Novo Nordisku se shvata veoma ozbiljno na svim nivoima i definiše se kao „Novo Nordiskov put”, nastojeći da taj naziv ne bude samo „mrtvo slovo na papiru”, već da se svakodnevno potvrđuje u praksi. Koliko je ovaj pristup ozbiljan, vidi se, između ostalog, i u postojanju posebne interne revizije koja sprovodi redovne kontrole i stara se o tome da svi ključni elementi kulture i sistema vrednosti zaista zažive u svakoj od zemalja u kojima se posluje širom sveta. To praktično znači da mi u Srbiji radimo na način koji se neguje i u samoj Danskoj, a što se potvrđuje na pomenutim internim revizijama.

Krase nas skromnost i poštovanje prema drugima, bez obzira na to da li je reč o pacijentima, lekarima, poslovnim partnerima, predstavnicima državnih institucija, zaposlenima, konkurentima, medijima i drugim partnerima u poslovanju.

• Šta je u fokusu vaše kompanije u oblasti društvene odgovornosti?

Usmereni smo na dve oblasti – pomoć zajednici i životna sredina. Strategija zaštite životne sredine kompanije zasniva se na cilju da imamo nulti uticaj na životnu sredinu (engl. Circular for Zero). Da bismo to ostvarili, zalažemo se za smanjenje uticaja na životnu sredinu, kao i za reciklažu kroz dizajn i stvaranje proizvoda tako da se mogu preraditi i ponovo upotrebiti, kako bi se potrošnja svela na najmanju moguću meru. Celokupna proizvodnja Novo Nordiska danas je zasnovana na obnovljivim izvorima energije. Recikliramo sve sporedne produkte iz procesa proizvodnje, pa se tako kvasac za proizvodnju insulina dalje prerađuje i koristi u poljoprivredi. Takođe, od plastike iz iskorišćenih insulinskih penova dizajnerska firma sa kojom kompanija sarađuje pravi stolice za kancelarijski nameštaj. Ambicije su velike, pa tako se i mi u Srbiji, kao i čitava grupacija, obavezujemo da ćemo do 2030. godine ostvariti nulti negativni uticaj na čovekovu okolinu.

Drugi stub odgovornog poslovanja čini set raznovrsnih aktivnosti posvećenih pacijentima, njihovim porodicama, udruženjima koja ih okupljaju, sa ciljem da im se pomogne u rešavanju zdravstvenih tegoba. Od početka rada u Srbiji organizujemo i podržavamo kampove za decu sa dijabetesom, mališane sa problemima sa rastom, kao i njihove roditelje. Prvi kamp za mališane sa dijabetesom održan je 1994. godine, a u poslednjih pet godina realizovali smo i podržali na desetine kampova, sa više od 1000 učesnika. Pomažemo decu ometenu u razvoju, mališane iz manjinskih etničkih grupa i decu ratnih vojnih invalida donirajući novogodišnje poklone, školski pribor i didaktički materijal. U poslednjih pet godina investirali smo više od 1,1 milion evra u društveno odgovorne aktivnosti u Srbiji.

Svetski dan borbe protiv dijabetesa – 14. novembar

Tradicionalno, novembar je posvećen šećernoj bolesti, a ove godine obeležavanje Svetskog dana borbe protiv dijabetesa, 14. novembra, nosi posebnu simboliku. Imamo dva važna jubileja. Pre tačno 100 godina otkriven je insulin, lek bez koga se ne može zamisliti život više stotina miliona ljudi sa dijabetesom širom sveta. U Srbiji od dijabetesa boluje 770.000 osoba. Drugi je 30 godina otkako je na globalnom nivou ustanovljen Svetski dan borbe protiv dijabetesa, od strane Ujedinjenih nacija. Sva ova simbolika u 2021. godini je još važnija za nas u Novo Nordisku jer verujemo da naša inovativnost i posvećenost razvoju novih terapija i zaštiti pacijenata omogućavaju što većem broju ljudi sa dijabetesom da vode normalan život. Zato naglašavamo važnost unapređenja pristupa savremenoj dijabetološkoj zaštiti, jer samo tako ćemo povećati izglede obolelih da, uz adekvatne terapije, tehnološka rešenja i veću dostupnost lekara, vode normalan život.

Otvori plavi krug

U saradnji sa Gradom Beogradom, Ambasadom Danske, udruženjima osoba obolelih od dijabetesa „Plavi krug”, „Krug dvojke Srbije”, Dijabetološkim savezom Srbije, Beogradskim trkačkim klubom i Medicinskim fakultetom, već godinu dana razvijamo projekat „Otvori plavi krug”. Okupljamo obolele od dijabetesa, gojazne osobe, ljude sa rizikom od obolevanja i sve koji žele da žive zdravo, nauče više i druže se sa sugrađanima kroz organizovane šetnje. Napravili smo aplikaciju koja šetačima broji korake, a svi koraci se konvertuju u donacije. Do sada smo zabeležili preko 50.000 koraka. Početkom godine donirali smo sredstva za renoviranje staza u Zvezdarskoj i Bajfordovoj šumi, a krajem godine završava se i treća donacija – staza za šetnju i vežbe na Adi Ciganliji. Imamo velike planove i srećni smo što se broj šetača stalno povećava.

Izvor: BIZLife Magazin