Profesor psihologije: Fino radno okruženje može da bude toksičnije nego što mislite

Toksična kultura na radnom mestu bila je jedan od najvećih krivaca za Veliku ostavku, kada je gomila radnika napuštala posao ili menjala karijeru tokom postpandemijske ere.

Ali od tada, neke kompanije prelaze u drugu krajnost „kulturu finoće“, a to bi moglo da bude jednako štetno kao i toksičnost, rekao je jedan socijalni psiholog.

„Postojao je veliki napor oko dobrobiti i ljubaznosti na poslu, empatije i brige – što su očigledno dobre osobine. Ali ono što se na kraju dešava je da smo nekako suprotstavili jasnoj komunikaciji i konfrontaciji, čak i kada je to neophodno“, rekla je Tesa Vest, koja je takođe profesor psihologije na NYU, za CNBC Make It.

Većina bi bila saglasna da je radno mesto toksično kada nema poštovanja, inkluzije, etike i kada mogu da se čuju uvrede. Suprotnost toksičnosti, međutim, nisu duga i sunce – već siguran prostor za kritičke povratne informacije i razgovore, dodala je Vest.

Znati kako da primate i dajete iskrene povratne informacije je „apsolutno bitan sastojak“ za razvoj karijere.

„Postoji ova lažna dihotomija: ako ste kritični, to znači da ste otrovni. Pozitivne povratne informacije? To je ono što ljudi žele. Ali lepo nije uvek bolje. Ponekad je lepo da se pojavi policajac“, istakla je Vest.

Posao, radno okruženje (Unsplash)

Znakovi upozorenja

Za Tesu Vest, najveći znak „previše finog“ radnog mesta je kada postoji obilje „prijateljskih uvertira“.

„Prijateljske uvertire koje su super generičke i mogu se primeniti na bilo koga, kao što je ‘Oni su divni. Sa njima je sjajno raditi.’ Oni zapravo ne govore ništa“, objasnila je ona.

To je najveća crvena zastava za kulturu finoće u kojoj ljudi ne osećaju psihološku sigurnost da pričaju o prednostima i slabostima.

Ironično, najbolji način da se uništi psihološka sigurnost je kroz kulturu ljubaznosti, jer ne znate šta neko zapravo misli.

Posao, radno okruženje (Unsplash)

Odnosi na poslu iznad rezultata

Ovo takođe može da dovede do mediokriteta, koji autor bestselera i psiholog Adam Grant smatra jednim od četiri smrtna greha rada. Mediokritet je mesto gde pojedinci cene odnose iznad rezultata, objasnio je u podkastu.

„Nema odgovornosti. Ljudi su toliko zabrinuti da se slažu da na kraju gube dobar posao. U mediokratiji, čak i ako radite užasan posao, i dalje možete napredovati sve dok vas ljudi vole“, dodao je Grant.

Vest je dodala da se kultura finoće može manifestovati i u obliku pasivne agresivnosti, gde se loše namere maskiraju osmehom.

Ili još gore, ako je vaš menadžer navikao na prijateljske uvode, svaka kritička povratna informacija koju dobije za njega će biti ,,kao lavina negativnosti“.

„Pošto menadžeri uopšte nisu navikli na to i ne znaju kako da to progutaju, to će smanjiti njihovu psihološku sigurnost na poslu, izbezumiće ih“, primetila je Vest.

Posao (Pexels)

Toskična pozitivnost

Na kraju krajeva, kultura finoće stvara neizvesnost jer niko i nijedno radno mesto nije „zapravo tako pozitivno“, rekla je Vest.

„Ironično, najveći način da se uništi psihološka sigurnost je kroz kulturu ljubaznosti, jer zapravo ne znate šta neko zapravo misli“, dodala je ona.

Vest to upoređuje sa toksičnom pozitivnošću, što je uverenje da ljudi uvek treba da održavaju pozitivan način razmišljanja – čak i u lošoj situaciji.

Ne samo da će „previše fino“ radno mesto oštetiti psihološku sigurnost, već može biti štetno i za vašu karijeru.

„Na kraju dana, niko od nas ne može da se poboljša bez kritičnih povratnih informacija – nećete postati bolji u svom poslu i nećete naučiti kako da bolje upravljate ljudima“, objasnila je Vest.

Radno okruženje (Unsplash)

Oslobađanje od kulture lepog

Kritičke povratne informacije nisu: „Ne sviđa mi se to što si uradio, ovo je loše.“ Kritičke povratne informacije su: „Ovo je način na koji si to uradio. Hajde da razgovaramo o tome kako to možeš da obaviš bolje.“

Ako želite da se oslobodite kulture finoće, Vest je istakla da možete početi tako što ćete tražiti iskrene i konstruktivne povratne informacije za sebe.

Tražite stvari koje ljudi ne smatraju pretećim, a koje zapravo ne krše normu finoće.

„Počnite sa malim pitanjima, a zatim napredujte do stvari koje su malo kritičnije po prirodi“, zaključila je.

Izvor: BIZLife

Foto: Pexels, Unsplash