(Polu)istine: Deonica auto-puta, posečeni hrast i kuća Đure Jakšića

 Piše: Nataša Mijušković

Otvaranje deonice na Koridoru 11 od Ljiga do Preljine, osim što skraćuje i olakšava putovanje, značajno je i zbog najmanje još dve stvari – pokazalo se da su dva “sporna” tunela izgrađena po propisima i da će, konačno, posečeni hrast, inače verski “zapis” koji se svojevremeno našao između dve trake, kako-tako, imati srećan kraj.

Kada su radovi na Koridoru 11 od Ljiga do Preljine bili u punom jeku leta 2013. godine, protestovalo se zbog najave seče viševekovnog hrasta u Šaranima kod Gornjeg Milanovca koji se isprečio radovima. Radovi su, čak, bili obustavljani jer niko nije hteo da ga poseče, tražila se i pomoć predsednika Republike, a iz Vlade su poručivali da je Koridor, ipak, važniji. Zanimljivo je da, do tog trenutka, pa ni tada, velika većina onih koji su se bunili zbog seče nisu znali gotovo ništa o hrastu, uprkos njegovoj starosti i veličini. Čak ni gde se nalazi, pa su umesto sela Šarani navodili Savinac. Još manje su znali da je reč o jedinstvenom primerku stabla hrasta – ali na izmaku životne dobi, i da verovatno truli u unutrašnjosti. Kada je dve godine kasnije posečen, jula 2015. godine – i kada se potvrdilo da je iznutra bio truo – “bukači” se nisu oglašavali. Baš kao ni jedna partija koja je najavila da će, umesto hrasta starog šest vekova, zajedno s građanima Srbije, zasaditi 600 hrastova!

Na dan otvaranja deonice auto-puta duge oko 40 kilometara, 7. novembra ove godine, dok je šleperom prolazio kroz tunel “Šarani” – jedan od dva “sporna” tunela za koji su neki mediji tvrdili da je nizak da bi kroz njega prošao šleper – predsednik Vlade najavio je da će uskoro biti izgrađen spomen-park hrastu (deo stabla s natpisom kao njegovim simbolom konzerviran je posle sečenja), a sve u dogovoru s Patrijaršijom. Uz sve primedbe koje bi aktuelnoj vlasti mogle da se spočitaju, na primer, zašto na svečano otvaranje auto-puta Ljig-Preljina nisu pozvani predstavnici bivše vlasti koji su započeli projekat (da li je član aktuelne vladajuće koalicije Milutin Mrkonjić bio na petlji “Takovo”?), poluistine i “hejt radi hejta” sve češće uzimaju maha.

Danas, jedna od najnovijih “briga” građana Srbije jeste kuća Đure Jakšića u Kragujevcu, koja se urušila. Ne minimizirajući značaj kuće u kojoj je živeo veliki pesnik i ne poričući da je moglo drugačije, sumnjam da većina onih koji “tuguju” znaju da je ona bila tek jedna od dvadesetak Jakšićevih adresa – u njoj je, kao podstanar, živeo nepune dve godine kada je, pored ostalog, napisao i “Na Liparu”. Kuću, koja nije pod zaštitom, uz obrazloženje da “nema dovoljno umetničkih i istorijskih vrednosti da bi bila proglašena za spomenik kulture”, sve vlasti puštaju da se uruši već četvrt veka. I ne samo tu. Rodna kuća Radoja Domanovića u Ovsištu kod Topole u poslednji čas sačuvana je od propadanja. Valjda će te sreće biti i rodna kuća Vladislava Petkovića Disa u Zablaću između Čačka i Kraljeva. Za obnovu kuće u kojoj je rođen Branko Ćopić, u Krupi na Uni u Bosni i Hercegovini, novac je izdvojila azerbejdžanska vlada. Iz Azerbejdžana je i firma “Azvirt”, glavni izvođač radova na deonici Ljig-Preljina. Mnogo informacija za one koji još nisu posetili ni kuću Đure Jakšića u Skadarliji.

Izvor: BIZLife