Zašto se Beograđani često krste u novembru

Piše: Milenko Vasović

Nekako s proljeća ove godine u Beogradu je primećeno naglo povećanje religioznosti i to na javnim mestima. Ceo februar i dobar deo marta ljudi su zastajali, vrteli glavom i krstili se. Onda je ta pojava najednom prestala, kao po naređenju.

Isto se međutim desilo i s jeseni. Kao u nekakvoj društvenoj igri već od početka novembra ponavljaju se religiozne scene na ulicama glavnog grada. Onda je jedan pop izdao saopštenje da to nema veze sa religijom, već da je to ostatak paganstva i da se narod krsti pred novogodišnjom rasvetom.

Zaista, Beograd je verovatno jedina varoš na planeti gde novogodišnja rasveta traje beskrajno dugo – četiri meseca. Nepotrebno, neukusno, neodgovorno. Čak ironično, u zemlji u kojoj su najniže plate i penzije ukrašavati se i kinđuriti toliko, prosto je otužno.

Liči na podvalu u duhu „hleba i igara“. Samo što malo manjka brige za hleb. E, sad gradonačelnik Beograd, čovek koji ima meru i viziju, ako me razumete, reče da je to investicija i da će zbog te rasvete turisti da nagrnu u Beograd, da će tako od naše prestonice napraviti regionalni turistički centar.

Biće da je za projektovani uspeh potrebno nešto drugo, neće turisti da pohrle zbog naših novogodišnjih sijalica. Jeste i rasveta bitan detalj, ali zašto u novembru? Nije zabeležen slučaj da je neka grupa turista došla samo zbog rasvete.

Da bi se privukli gosti važniji je sadržaj i smeštajni kapaciteti. Dobro, Beograd se tu iz godine u godinu popravlja, naročito što se tiče smeštaja. Već je registrovano blizu 100 hotela ali to je šest puta manje nego u Budimpešti i 20 puta manje nego u Pragu. O Beču i da ne govorimo. Dakle u startu smo u zaostatku, jer gosti negde moraju i da spavaju.

Naš problem je sadržaj, šta Beograd osim provoda još nudi? Provod je dobar razlog, ali ne i dovoljan za veći turistički pazar. Beograd nije poznat po šopingu, jednostavno zato što su cene obuće, odeće, hrane, tehnike… veće nego u Beču, Barseloni, Budimpešti.

U Beogradu se sem ispred Teslinog muzeja, Kuće cveća i hrama na Vračaru retko gde mogu sresti grupe turista. Kada je u Beogradu bila velika izložba? Pa to ne pamte ni najstariji. I ono što je dobro  – Bemus, Bitef, Fest… finansijski se često dovodi pod znak pitanja.

I sad će rasveta u novembru da privuče turiste, hoće eno ih tiskaju se odozdo od pristaništa, i nagrću preko rampe u Bubanj potoku. Samo da vide to čudo što svetli.

Nisam pobornik mraka ni tame, ali sam siguran da u Rio na karneval ne dolazi niko zbog osvetljenja, ni na Egzit, ma ni u Guču. I mogu da potpišem da broj turista neće biti manji ako se novogodišnja rasveta postavi prvog decembra i ukloni 31. januara. Dva meseca, puna kapa, to bi i nekim propisom trebalo urediti.

U Srbiji je  u prvih devet meseci bilo 2,13 miliona turista, znatno više nego lani i njima nisu manjkale novogodišnje lampice.

Biće ovo i za Beograd dobra turistička godina, sem ako se ne rasplamsaju mafijaški obračuni  na ulicama  i ako se ne intenziviraju televizijski državni udari. Onda ni šljokice neće pomoći. Neće pomoći i ako su naredi da svi Beograđani na glavi nose po jednu lampicu i pride sveću, ako nestane struje.

Uzgred gradonačelinik bi mogao i da nam kaže od koga je kupljena i pod kojim uslovima rasveta vredna milion i kusur evra.

Izvor: BIZLife