POBEDA ELEKTRIKE: Elektrifikacija u Srbiji počela je pre 127 godina

Električna energija prvi put je upotreblјena u javne svrhe u Srbiji pre 127 godina. Tada su sve važnije ulice u Beogradu, u dužini od sedam kilometara, bile osvetlјene električnom svetlošću. Na njima je bilo postavlјeno 65 električnih lučnih lampi, a u sporednim ulicama 1000 sijalica. To je bilo prvo javno električno osvetlјenje u Srbiji. Dan kada je „elektrika” prvi put upotreblјena u javne svrhe, 6. oktobar 1893. godine, smatra se početkom elektrifikacije u Srbiji.

Najzaslužniji vođenje električne energije u javnu upotrebu u Srbiji bio je Đorđe Stanojević, profesor fizike na Vojnoj akademiji u Beogradu. On je vodio žestoku i dugotrajnu borbu za uvođenje električnog umesto tada široko prihvaćenog gasnog osvetlјenja. Elektricitet je već bio poznat u nauci, a električna energija korišćena je sporadično – za osvetlјavanje fabričkih hala i pokretanje mašina u mlinovima, strugarama, fabrikama tekstila, pivarama… U polemici koju je vodio sa Markom Lekom, profesorom hemije, pobedila je ideja Đorđa Stanojevića i od 1893. godine Beograd je osvetlјen električnom energijom. Bila je to pobeda elektrike, električnog nad gasnim osvetlјenjem i početak rada prve javne elektrane u Srbiji.

„Ima samo jedna vrsta veštačkog osvetlјenja koje daje dovolјno jaku svetlost, koja ne zagreva jako onoga kome svetli, koja ima gotovo istu boju kao i dnevna svetlost, koja svojim postojanjem ne kvari vazduh, a to je svetlost električna. Prema tome, znam da ću s mirnom savešću odgovoriti i savremenoj nauci i napretku, za kojim treba svi da težimo i kome treba svi da spremamo teren i u našoj opštini i u našoj državi, ako vam preporučim električno osvetlјenje za varoš Beograd”, govorio je Stanojević.

Električna energija je pravljena u termocentrali koja se nalazila na Dorćolu, na uglu Skenderbegove i Dobračine ulice, udalјena oko 700 metara od obale Dunava. Kapacitet elektrane na početku njenog rada iznosio je 441 kilovat. Tokom četrdeset godina rada, prateći razvoj grada, centrala je doživela brojne promene u proširenju kapaciteta, što je dovelo i do izgradnje nove zgrade 1928. godine, koja postoji i danas.

Na početku rada elektrane, sve lampe na beogradskim ulicama svetlele su do 11 sati uveče, a posle toga samo polovina njih. „Kad će se lampe uveče paliti, a kad će se ujutru gasiti, prema dobu godine i mesečevim fazama, utvrdiće nadzorna komisija naročitom tablicom.” „Tablice paljenja i gašenja uličnih svetiljki” objavlјivane su redovno u „Beogradskim opštinskim novinama”.

Istoričari su zabeležili da je do Prvog svetskog rata Beograd bio privredni centar Srbije. U ukupnoj industrijskoj proizvodnji učestvovao je udelom od 57 odsto. Imao je razvijenu mlinarsku, pivarsku, ciglarsku i duvansku industriju. Čuvene su bile fabrika šećera na Čukarici, Šondina fabrika čokolade i keksa, livnica braće Gođevac, štofara Vlade Ilića, klanica na Karaburmi i mnoga metalurška preduzeća. Beograd je postao obećani grad, a govorilo se: „Nema bolje Amerike nego što je Srbija!” Tome je bitno doprinela prva javna elektrana u Srbiji, termocentrala na Dorćolu, u Beogradu.

___________________________________________________

Elektrane za ponos

Ubrzo posle Beograda, i u drugim gradovima širom Srbije počinje da se uvodi električno javno osvetlјenje. Tako je u Užicu 1900. podignuta hidroelektrana „Pod gradom”, na Đetinji, Leskovac je od 1903. osvetlјen elektrikom iz hidroelektrane „Vučje”, u obližnjem Vučju, Niš od 1905. iz hidroelektrane „Sveta Petka”, u istoimenom selu na Nišavi, Zaječar iz hidroelektrane „Gamzigrad”, na Timoku, od 1909, a Ivanjica od 1911. iz hidroelektrane „Moravica”, smeštene na najlepšem mestu u varoši.

Te elektrane rade i danas, u okviru „Elektroprivrede Srbije”. Sa ugrađenom najbolјom opremom iz vremena kada su podizane i brigom generacija radnika da ih očuvaju, one su dokaz kako je Srbija i pre 127 godina išla ukorak sa najrazvijenijim evropskim zemljama.

_____________________________________________________ 

Đorđe Stanojević (1858–1921)

Pionir elektrifikacije u Srbiji, jedan je od najobrazovanijih i najučenijih lјudi u Srbiji toga doba – obrazovan, široke kulture, dinamičan poslovni čovek i patriota koji je verovao u nauku i tehniku, u svoj narod i njegovo pregalaštvo. Bio je profesor fizike na Vojnoj akademiji u Beogradu, dekan i rektor Beogradskog univerziteta, proučavao je astrofiziku, objavio je više od stotinu naučnih radova, kao i onih za popularizaciju nauke i tehnike, pre svega fizike, astronomije i elektrotehnike. Stanojević je imao ključnu ulogu u primeni principa Teslinih polifaznih struja u Srbiji.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: EPS