“Pasoš kompetencija”- kako „radi“ nemački recept za one koji teže dolaze do posla
Da li ste čuli za „pasoš kompetencija“ i kome je on namenjen?
Građani koji nisu stekli znanje kroz školski i univerzitetski sistem i oni koji žele da se prekvalifikacijom bolje pozicioniraju na tržištu rada mogli bi lakše da nađu posao zahvaljujući takozvanom “pasošu kompetencija”.
„Pasoš kompetencija“ odnosi se na vrednovanje znanja, veština i iskustava koje su stečene tokom života, a može se dobiti u okviru projekta koji u Srbiji sprovodi nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) zajedno sa resornim ministarstvom, Nacionalnom sužbom za zapošljavanje i Komeserijatom za izbeglice.
„Pasoš kompetencija“ je nemački alat koji je koncipirao nemački Institut za obrazovanje odraslih i sprovodi se već godinama u mnogim zemljama EU, kao i BIH.
Šta predstavlja „pasoš kompetencija“?
Pasoš kompetencija je instrument za definisanje i vrednovanje znanja, veština i iskustava stečenih tokom celokupnog odraslog života.
Namenjen je pojedincu i ne može da zameni diplomu ili formalno obrazovanje, a služi kao vrsta podstreka i motivacije pojedincu da što bolje nastupi na tržištu rada.
„Pored formalnog i formalno priznatog obrazovanja, postoje i one mnoge veštine koje stičemo radom, učenjem i angažovanjem na različitim društvenim poljima. Sva ta znanja i veštine su naše kompetencije – ono što možemo i umemo – i one se moraju vrednovati i uzimati u obzir, pogotovo ukoliko mogu da pronađu put do ponovne primene, idealno na tržištu rada“, objašnjava za BIZLife savetnica za komunikacije GIZ-a Marija Branković.
Prema njenim rečima, projekat je pre svega osmišljen za osobe iz teže zapošljivih kategorija, dugoročno nezaposlene, osobe sa invaliditetom, pripadnike osetljivih kategorija društva, samohrane majke, mlade.
Koji su uslovi za to i kako izgleda obuka?
„U praksi se pokazalo da je pasoš namenjen osobama od onih koji traže posao do onih koji žele da se prekvalifikacijom bolje pozicioniraju“, dodaje Marija Branković.
Da bi se došlo pasoša potrebno je da je osoba punoletna, ali glavni preduslov je želja i volja kanidata da u tom procesu istraje.
Kandidat kroz ceo proces vode sertifikovani savetnici, u tri do pet sesija u trajanju od 60 do 90 minuta. Savetovanje se trenutno obavlja u pet gradova – Beogradu, Novom Sadu, Kruševcu, Kragujevcu, Novom Pazaru.
„Do sertiifikovanog savetnika građani mogu da dođu posredstvom savetnika u Dimak-u, Nemačkom informativnom centru za migracije, stručno obrazovanje i karijeru.
Nakon završenog savetovanja izdaje se Potvrda.
Koje su sve koristi za kandidate ali i poslodavce?
Instrument Pasoš kompetencija omogućava savetovanoj osobi da bolje upozna sebe i istakne one kompetencije koje se često koriste u rešavanju svakodnevnih i specifičnih situacija, a nismo ni svesni da ih posedujemo, kaže Marija Branković.
Takođe, ovakav model poslodavcima omogućava bolji proces selekcije kandidata, organizaciju zaposlenih, bolje planiranje usavršavanja
Do sada se savetovanje Pasošem kompetencija omogućavalo kroz projekte koje su sprovodili organizacija MAPS ili neka od njenih članica, a koji su za cilj imali osnaživanje pripadnika marginalizovanih grupa i njihovo bolje pozicioniranje na tržištu rada.
Inače, MAPS (Mreža aktivista za Pasoš kompetencija u Srbiji) koja je osnovana 2019. godine i u okviru projekta „Stvaranje prilika za zapošljavanje ugroženih grupa kroz poboljšanje opštinskih usluga“ radila je na povećanju zapošljivosti osetljivih, teško zapošljivih kategorija stanovništva.
Savetovanje Pasošem kompetencija može se takođe obavljati na sopstvenu inicijativu osobe koja je u potrazi za poslom ili želi da stekne bolji uvid u sopstvene kompetencije kako bi svoju karijeru usmerio u određenom pravcu, kao i na inicijativu poslodavca koji želi da odabere adekvatnu osobu za određenu poziciju ili izvrši reorganizaciju radnih mesta i svojih zaposlenih.
Potvrda koja se izdaje nakon završenog procesa savetovanja ne može zameniti diplomu, ali može istaći veštine koje osoba poseduje i na taj način ukazati da li je osoba adekvatan odabir za određeno radno mesto, ukazuje sagovornica.
„Moja prva plata“: Za mlade sa fakultetom 30.000 RSD, prijava od danas
Izvor: BIZLife/Jelena Andrić
Foto: Pixabay, GIZ
