Panonska naftaška silicijumska dolina

Na samom ulasku u Novi Sad, u Šangaju, u zelenilu je ušuškana stara, na prvi pogled sasvim obična bela zgrada. U prostranom dvorištu novosadske rafinerije sedište je Naučno-tehnološkog centra NIS-a. Centra panonske naftaške silicijumske doline.

„Zgrada nije nova, renovirana je. I, sada je izuzetna. Mirno je. Volim ovde da radim. U centrali je gužva. Ovde čovek može da „skupi“ misli, koncentriše se i, da radi“, kaže Leonid Stulov, direktor NTC NIS-Naftagas d.o.o.

Kao pravi domaćin Stulov nas vodi u šetnju, pokazuje laboratorije, „biblioteku“ sa uzorcima fluida iz bušotina, data room sa serverima, salu za obuke…

Srpsko-ruski mix starog i novog. Neke prostorija odišu patinom decenijama sakupljanih uzoraka sa naftaških bušotina. Ali, tu si i moderne odaje za naučnike, sa najsavremenijom opremom, instrumentima, koje laiku deluju kao scenografija iz IT filmova.

Ovo je baza panonske naftaške silicijumske doline. A sam NTC je na sedam lokacija u Srbiji.

„Naš ključni resurs je iskustvo stečeno tokom više od pola veka postojanja NIS-a. Zapravo, to je iskustvo od kada se u Srbiji počela vaditi nafta. Naravno, to je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su se bavili naukom. Oni su jezgro NTC-a. Na to smo dodali nove tehnologije, nove pristupe, nove pravce rada. I, naravno, novu organizaciju. NTC je uređen kao jezgro, mozak. Današnji Naučno-tehnološki centar NIS-Naftagas doo (NTC) je multinacionalna naučno-istraživačka kompanija. Stvorena je 2012. godine, razdvajanjem određenih delova od NIS-a kao matične kompanije“, kaže Stulov, ističući da su inovacije zajednički cilj stručnjaka okupljenih u NTC-u, da teže da ih patentiraju.

Jednom rečju, da se bave naukom, ali i da je primenjuju.

Podseti me to na one priče, da su uzaludne težnje onih koji su nekada stremiri da se bave „umetnošću radi umetnosti“. Ko što ni „lar pur lar“ nije opstao i nauka zarad nauke gubi smisao.

Petrolejski trust mozgova

A u NTC-u sve ima smisao. Jasan sled.

Takva je, uostalom, i definicija nafte koju nam daje domaćin.

„Nafta je tečnost koja gori i može da daje energiju“, kaže Stulov i napominje da „nafta može da bude u bilo kojoj boji, čak i zelena“.

I, dok kao pravi laik razmišljam o tome da mi je, kada god sam je tokom ove tri decenije bavljenja energetskim novinarstvom videla, ponajviše izgledala kao masna, mutna, manje ili više gusta tečnost, sa žućkasto zelenim prelivima, direktor NTC-a prepričava svoje iskustvo. Desila mu se, kaže, na početku karijere zanimljiva situacija. Na lokaciji je uzeo uzorak nafte sa bušotine u bocu, a kada je stigao kući video je da je promenila boju.

Pokazuje uzorke nafte sa bušotina u Srbiji: sa Iđoša, Kumane, Velebita, Kikinde. Usput priča o tome da je od lako dostupne nafte ostala baš mala količina i da je u eksploataciji sad većina  „teško proizvodljive nafte“ za čiju eksploataciju treba koristiti nove tehnologije. Pominje i dve poznate hipoteze o poreklu nafte, ali se ne upušta u diskusiju – da li je neorganskog porekla ili je nastala organskim putem, ovde na zemlji.

Ukazujući da postoje lake i teške frakcije, da kada je gušća ima parafina u sebi, od koga se mogu praviti i sveće, konstatuje da „ako nafta ne teče, ne može da se proizvodi bez novih tehnologija- A ne može ni lako da se transportuje“.

Da se nafta koristi kao energent, za maziva, ali i u petrohemiji manje više znamo. Ali me je iznenadila informacija da nafte ima i u žvakama.

„Postoje raznovrsni istraživački radovi. Naučnici pokušavaju da dobiju meso od nafte. To ne treba da čudi jer u hemijskom smislu, nafta je ugljenik“, kaže Stulov.

NTC je jedinstven za region gde je NIS prisutan, za Balkan – u Srbiji, BiH, Hrvatska, Rumunija, Mađarska, Bugarska, jednom rečju, u Panonskom bazenu, gde su se po isušivanju Panonskog mora i stvarali sedimenti u kojima se nalaze nafta i gas.

Nastavak teksta pročitajte OVDE.

Izvor: Energija Balkana

Foto: NIS