Ovih 10 ekonomskih događaja su obeležili 2022.
Na kraju godine sumiraju se rezultati u mnogim oblastima a ovo je lista deset deset najvažnijih ekonomskih dogadjaja u Srbiji u 2022. godini, po izboru Novinske agencije Beta:
INFLACIJA PREMAŠILA 15 ODSTO, BDP MANJI OD PLANIRANOG
U Srbiji je medjugodišnja inflacija u novembru iznosila je 15,1 odsto, što je neslavni rekord u poslednjih 15 godina. Gotovo 70 odsto doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi se na rast cena hrane i energenata. Cene hrane su u novembru bile više za 22,5 odsto nego pre godinu dana.
Budžetom za narednu godinu predvidjena je inflacija od 11,3 odsto. Rast bruto-domaćeg proizvoda (BDP) u 2022. godini biće oko 2,5 odsto, a procene Vlade su bile da će iznositi 3,5 odsto. Srbija je imala sporiji rast BDP-a od zemalja iz centralne i istočne Evrope, koje su ostvarile rast od oko 4,5 odsto, i cele EU koja je imala rast od više od tri odsto. Sporiji rast BDP-a Srbije je posledica loše poljoprivredne sezone, ali i problema u proizvodnji električne energije.
POSKUPLJENJE STRUJE I GASA
pixabay
Vlada Srbije odlučila je da se preko cena struje i gasa više ne vodi socijalna politika, pa sledi nekoliko poskupljenja u 2023. i 2024. godini. Struja je za domaćinstva i male kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama kod Elektroprivrede Srbije (EPS) poslednji put poskupela u septembru ove godine, u proseku za 6,5 odsto, a sledi novo u januaru 2023. godine od osam odsto. Cena gasa je korigovana u julu za devet odsto, a u januaru će za još 11 odsto. Cena električne energije za privredu, koju snabdeva EPS je 1. septembra poskupela sa 75 evra po megavatsatu na 95 evra, što je više za oko 27 odsto. Novo poskupljenje struje od osam odsto, po dogovoru sa Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF) treba da bude u maju sledeće godine, a gasa za deset odsto. Gas bi trebalo da poskupi i u novembru sledeće godine za deset odsto i maju 2024. godine, takodje za 10 odsto.
Struja, brojilo
TRANSFORMACIJA EPS-A IZ JAVNOG PREDUZEĆA U AKCIONARSKO DRUŠTVO
Nadzorni odbor EPS-a usvojio je 12. decembra predlog odluke o promeni forme iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, za sada zatvorenog tipa. Cilj promene pravne forme je, kako je navedeno u obrazloženju, postizanje maksimalne efikasnosti poslovanja, racionalnije korišćenje kadrovskog potencijala i povoljniji uslovi za efikasnije otvaranje i razvoj tržišta. Ako Vlada Srbije prihvati predlog može da donese odluku o transformaciji EPS-a u otvoreno akcionarsko društvo i da se deo akcija listira na berzi, kako bi preduzeće došlo do novca za investiranje. Državni zvaničnici tvrde da EPS neće biti privatizovan i da je cilj da preduzeće izadje na berzu, ali da država ostane većinski vlasnik. Za reformu javnih energetskih preduzeća angažovana je norveška konsultantska kuća Rystad Energy.
ZAMRZNUTE CENE OSNOVNIH NAMIRNICA, GORIVA I PELETA
Energetska kriza, tokom koje su cene struje i gasa na svetskom tržištu rasle po nekoliko stotina puta, pogurale su domaće cene hrane, pa je Vlada Srbije uredbu o ograničavanju visine cena osnovnih životnih namirnica, donetu pred kraj 2021. godine, zadržala tokom cele 2022. godine. Zamrznute su cene kristal šećera, ulja, brašna, mleka, hleba „sava“, benzina, dizela i peleta za ogrev. Ograničavanje cena, naročito šećera, izazvalo je veštačku nestašicu, pa su cene životnih namirnica povremeno korigovane za minimalan iznos, a u meduvremenu su zamrznute i marže te robe. Nezadovoljstvo proizvodjača životnih namirnica, prodavaca goriva i peleta nije uticalo da vlada promeni odluku.
Kupovina, inflacija (Pixabay)
NOVA METODOLOGIJA OBRAČUNA PENZIJA
Vlada Srbije je u novembru odlučila da od 2023. godine primenjuje novu metodologiju za obračun penzija. Umesto sadašnje „švajcarske formule“ koja podrazumeva da se penzije uvećavaju u skladu sa rastom BDP-a i inflacije, u odnosu 50:50, primenjivaće se tri formule – usklađivanje prema zaradama, prema cenama i kombinacija usklađivanja prema cenama i zaradama. To znači da ukoliko je učešće penzija u bruto domaćem proizvodu manje od 10 odsto, u tom slučaju će se penzije usklađivati prema promenama prosečnih zarada, u procentu promene prosečnih zarada, što će se desiti u januaru 2023. godine. Ukoliko je to učešće u razmaku od 10 do 10,5 odsto onda će usklađivanje biti u kombinaciji procenta zarada i inflacije, odnosno po „švajcarskoj formmuli“, a ukoliko bude 10,5 odsto i više onda će se rast penzija pratiti samo rast inflacije.
Stariji, penzija, penzioneri (Pixabay)
SKLOPLJEN STEND BAJ ARANŽMAN SA MMF-OM
Bord direktora Medjunarodnog monetarnog fond a (MMF) sredinom decembra odobrio je Srbiji dvogodišnji stend baj aranžman koji predvidja povlačenje 2,4 milijarde evra, od čega će deo biti potrošen za ublažavanje posledica krize, a deo će služiti kao mera predostrožnosti u slučaju daljih ekonomskih poremećaja. Taj finansijski aranžman zamenio je dosadašnji savetodavni aranžman – Instrument za koordinaciju politike, a predstavlja podršku za dalje sprovođenje strukturnih reformi, s fokusom na sektor energetike. Poslednji finansijski aranžman koji je Srbija imala sa MMF-om bio je 2015. godine.
REFERENTNA KAMATNA STOPA NA UZLAZNOJ PUTANJI
Narodna banka Srbije je u decembru uvećala referentnu kamatnu stopu na pet odsto, u cilju pooštravanja monetarne politike i ublažavanja rasta inflacije. To je bilo deveto uzastopno povećanje referentne kamatne stope, na osnovu koje se obračunavaju kamate na bankarske pozajmice i depozite, s kojim je od aprila ove godine ona povećana za četiri odsto. Namera NBS je da takvom monetarnom merom ograničava efekat prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, i doprinosi makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.
PUŠTENA U SAOBRAĆAJ PRVA BRZA PRUGA, OD BEOGRADA DO NOVOG SADA
U martu je puštena u saobraćaj prva brza pruga u Srbiji, od Beograda do Novog Sada, u okviru medjunarodne pruge Beograd – Budimpešta, na kojoj se vozovi kreću brzinom od 200 kilometara na čas. Izgradnja deonice pruge, duge 74,9 kilometara, počela je krajem 2017. godine, a koštala je oko 935 miliona dolara. Izgradnja je finansirana kineskim i ruskim kreditima, pa su i glavni izvodjači radova bile njihove firme – kineski konzorcijum „Čajna reilvej internešenel“ i „Čajna komjunikejšens konstrakšn kompani i ruska kompanija „RŽD Internešenel. Za radove na deonici brze pruge od Novog Sada do graničnog prelaza Kelebija sa Madjarskom, u dužni od 108,2 kilometara, koji su počeli novembra 2021. godine, sredstva su obezbedjena iz kineskog kredita, a trebalo bi da budu završeni za tri godine i da košta 1,2 milijarde dolara. Predviđeno je da izgradnja pruge Beograd – Budimpešta ukupno košta oko čet iri milijarde evra. To jedan od prvih projekata u okviru kineske globalne inicijative „Pojas i put“, dogovoren kao zajednički projekat Kine, Srbije i Madjarske.
PRVI DIREKTNI LET ER SRBIJE DO KINE POSLE 22 GODINE
Nacionalna avio-kompanija Srbije, Er Srbija, 9. decembra uspostavila je direktne letove između Beograda i Tjenđina, četvrtog najvećeg grada u Kini. Na taj način je Er Srbija ponovo uspostavila direktne letove do Kine posle 22 godine, odnosno od oktobra 2000. godine, kada je tadašnji JAT poslednji put leteo za Peking. Er Srbija je tako postala jedina evropska avio-kompanija koja leti za Tjenđin i jedna od samo nekoliko evropskih kompanija koje u ovom trenutku imaju direktne letove do Kine. Letovi se za sada, zbog trenutnih ograničenja izazvanih pandemijom korona virusa, obavljaju jednom nedeljno i to sa dva širokotrupna aviona „erbas“ A330-200 iz flote Er Srbije za dugolinijski saobraćaj. Od Tjenđina, koji je glavna luka preko koje se snabdeva kineska prestonica, pa do Pekinga postoji pruga duga 117 kilometara kojom saobraćaju brzi vozovi i kojom se između dva grada stiže za oko 30 minuta. U srpskoj avio-kompan iji se nadaju da će u skoroj budućnosti svoju mrežu proširiti i letovima do drugih strateških važnih gradova, poput Pekinga i Šangaja.
STRANE DIREKTNE INVESTICIJE NA REKORDU OD ČETIRI MILIJARDE EVRA
U Srbiji je 2022. godini uložen rekordan iznos stranih direktnih investicija veći od četiri milijarde evra, što će biti više i od perioda pre pandemije korona virusa, kada su 2019. godine strane direktne investicije bile 3,8 milijardi evra. Među većim investicijama je i ona japanske kompanije Tojo tajer (Toyo Tire) koja je otvorila fabriku automobilskih guma u Inđiji, u koju je uložila 382 milona evra. U toj fabrici će se proizvoditi od pet miliona do 10 miliona guma premijum klase godišnje za tržišta Evrope, Bliskog istoka, Afrike i Severne Amerike. Fabrika u Inđiji, u kojoj je zaposleno 560 radnika, prva je grinfild investicija Tojo tajera u Srbiji, ali i u čitavoj Evropi. I Nemačka kompanija MTU otvorila je u Novoj Pazovi fabriku za popravku delova m otora za avione MTU Mejntejns Srbija. Investicija je vredna oko 100 miliona evra i u prvoj fazi predviđeno je otvaranje 500 novih radnih mesta. Neke kompanije, poput Grunera nastavile su ulagenje u Srbiju, pa je tako ta nemačka firma otvorila četvrti proizvodni pogon u Vlasonticu u kome će se praviti releji za renomirane automobilske brendove, a u koji je uloženo 3,5 miliona evra. Predviđeno je zapošljavanje još oko 200 radnika. Američki proizvođač električnih vozila „Rivijan“, jedna od najinovativnijih kompanija u svetu za e-vozila, a u Beogradu je otvorio tehnološki centar.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
