Ovi svetski pronalasci nastali su zahvaljujući SNOVIMA
Neki pronalasci obeležili su istoriju književnosti, društva, medicine, fizike i tako dalje. Da li ste znali da su neki od njih svojim izumiteljima došli u snovima? I da su neke stvari zahvaljujući kojima smo doživeli veliki društveni napredak u stvari bile samo san, objavio je ’Curiousmob’.
Gugl
Lari Pejdž koautor Gugla je imao neverovatan san 1996. godine. Sanjao je kako je preuzeo na svoj računar ceo internet sadržaj. On je tada bio student kompjuterskih studija i tražio je temu za svoju doktorsku disertaciju. San je bio sve što mu je bilo potrebno za preuzimanje akcije. Svi oko njega su bili veoma skeptični. Uspeo je da skine glavni algoritam nakon nekoliko pokušaja. Danas je ovo najpoznatiji internet pretraživač na svetu.
Novi književni žanr
Poznati pisac H.P. Lavkraft osmislio je potpuno nov književni žanr ’kosmički horor’. Sve je zapravo nastalo iz noćnih mora koje je imao kao dete. Njegove priče se sastoje od bezgraničnog nedokučivog horizonta prostora i velikih opterećujućih pipaka. Njegove zastrašujuće noćne more raznih oblika počele su kada je imao pet godina. Opisivao je crne, mršave, gumene figure sa bodljikavim repovima, krilima šišmiša i bez lica koji su igrali odbojku sa njim. Stvorio je naviku da crta čudovišta koja je sanjao, a kasnije ih oživljavao u mitološkim pričama o njima.
Kamen temeljac matematičkih formula
Srinivasa Ramanudžan je poznat po postavljanju osnova matematičkih formula dvadesetih godina 20. veka, a koje su pomogle kompjuterima da izračunaju vrednost broja Pi do bilionskih cifara i koje su pomogle fizičarima da razumeju crne rupe. Ono što mnogi ne znaju jeste da su ove ideje mladom naučniku došle kroz snove, a navodno ih je dobio od hindu boginje Lakšmi.
Eksperiment koji je dobio Nobelovu nagradu
Oko 1920. godine ljudi nisu bili sigurni kako nervi unutar tela funkcionišu. Nemački farmakolog Oto Luvi sanjao je o neverovatnom eksperimentu koji dokazuje da nervne ćelije komuniciraju sa hemijskim procesima. On je odmah ustao i počeo da radi na ogledu u kojem je ubrzavao i usporavao rad srca jednoj žabi ubrizgavajući tečnost drugog srca koje je kucalo željenom brzinom. Dokazao je da nervi govore mišićima šta treba da čine distribucijom hemikalija, a ne šaljući male električne impulse. Kasnije je dobio Nobelovu nagradu medicine za svoje otkriće.
Lečenje dijabetesa
Početkom dvadesetog veka dijabetes se pojavio kao epidemija za koju nije postojalo lečenje, a ljudi su umirali u roku od godinu dana. Frederik Banting je u to vreme, jedne noći, usnio veoma neobičan san kako je zarazio gušteraču svog psa dijabetesom i kako je kasnije uzeo sekreciju tog pankreaa kojom je izlečio psa. Nakon nekoliko meseci pokušavanja konačno je uspeo da stvori insulin koji danas pomaže obolelima od dijabetesa.
[preporucene_vesti ids=“99102, 232982″]
Izvor: BIZLife
Foto: pixabay
Piše: D.G.
