Otišao je junak našeg detinjstva - čemu nas je naučio Dejvid Belami

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Otišao je junak našeg detinjstva – čemu nas je naučio Dejvid Belami

    Čuveni prirodnjak i TV autor Dejvid Belami preminuo je u 87. godini.

    Ovaj nepopravljivi avanturista važio je i za čoveka bez dlake na jeziku, spremnog da strastveno zastupa svoje stavove, a uz njegove emisije odrastale su generacije.

    Belami je bio vodeće ime u Velikoj Britaniji, napisao je na desetine knjiga i pojavljivao se u stotinama TV programa o životnoj sredini, posebno osamdesetih i devedestih godina prošlog veka.

    U mladosti je Belami provodio dosta vremena na otvorenom i u prirodi, i interesovao se za književna i naučna dela o biologiji, životinjama i prirodi uopšte.

    Belami je radio u fabrici, a i kao vodoinstalater, pre nego što je upoznao buduću suprugu Rosmari, sa kojom ima petoro dece. Studirao je, a kasnije i predavao Botaniku na Univerzitetu Daram.

    Ubrzo su usledile ponude za rad na televiziji i počela je njegova TV karijera. Zahvaljujući karakterističnom glasu i pojavi, Belami je brzo postao popularan autor i voditelj.

    Poznate su njegove emisije Bellamy On Botany, Bellamy’s Britain, Bellamy’s Europe i Bellamy’s Backyard Safari. Godine 1979. Belami je osvojio je Baftinu nagradu „Richard Dimbleby”.

    Na vrhuncu svoje karijere, u poslednje dve decenije 20. veka, Dejvid je stizao svuda – virio je između palminih grana, krčio put kroz džungle i izgovarao divne monologe praćene gestikuliranjem nemirnih ruku.

    Početkom osamdesetih godina u Tasmaniji je dospeo i u zatvor, pošto je blokirao reku Frenklin u znak protesta protiv planirane izgradnje brane i iza rešetaka je dočekao svoj 50. rođendan.

    Zbog svojih stavova nepoželjan na BBC-u

    Javno je 1996. govorio i protiv farmi vetrenjača “jer ne funkcionišu”, a kako je posle govorio, smatrao je da je to bio “početak njegovog kraja“.

    Potom je svojim stavovima o klimatskim promenama kontrirao mišljenju većine naučnika, a 2004. godine je teorije o tome da čovek utiče na globalno zagrevanje nedvosmisleno odbacio kao – “besmislicu”! Od tog trenutka bio je nepoželjan na BBC-u.

    Konačan udarac dobio je kada je smenjen sa mesta predsednika Kraljevskog društva za divlje životinje.

    Belami je u jesen davne 1985. godine za “Jugopapir” govorio o tadašnjoj Jugoslaviji i o tome kako bi živeo u toj prekrasnoj zemlji.

    „Bio sam kod vas mnogo, mnogo putа. Živite u prekrаsnoj zemlji. Kаdа bi me izbаcili iz Britаnije, mislio sаm gde bih živeo – i znаm dа bi to bilo u Jugoslаviji“.

    Generacije su ga obožavale

    Generacije koje su na ovim prostorima odrastale uz njegovu emisiju “Novi svet” i dalje se sećaju čudnovatih avantura kroz koje ih je vodio otkrivajući im svu lepotu prirode.

    Veoma neposredno i skoro nonšalantno pokazivao im je plodove biljaka, zube životinja ili uskakao u razne jaruge pune blata i vode.

    Zbog tog avanturizma i lakoće kojom je objašnjavao i najkomplikovanije pojave u biljnom i životinjskom svetu ostao je upečatljiva televizijska figura generacija koje su stasavale osamdesetih godina prošlog veka.

    Slobodno se može reći da je na njihovo odrastanje delovao edukativno i da su od njega mogli da nauče da budu strastveni u onome što rade, da uvek pogledaju šta je ispod površine i da se ne boje izazova. Malo li je?

    Izvor: BIZLife

    Foto: Youtube/Printscreen

    What's your reaction?

    Komentari

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE