Održana Digital Life konferencija „Kompanija je ženskog roda
Digital Life je organizovao drugu po redu konferenciju posvećenu ženama pod nazivom “Kompanija je ženskog roda”. Na tri panela naša tri portala, BIZLife, WebMind i Održime, pričali smo o ženama u biznisu, o ravnopravnosti i o predrasudama.
Kompanija je ženskog roda
Ivana Vjetrović iz kompanije Global Study istakla je da je ulazak u preduzetništvo za nju i njenu partnerku bio pun izazova i sumnji. Međutim, podrška bliske prijateljice pomogla joj je da stekne samopouzdanje i pronađe svoje mesto u poslovnom svetu.
„Kada smo moja partnerka i ja ušle u preduzetničke vode, neizbežno su se javljala pitanja i dileme – da li smo zaista sposobne za to, šta možemo da ponudimo tržištu, i kako da se pozicioniramo. Imala sam veliku podršku jer sam u ovaj poduhvat ušla sa svojom drugaricom, kumom i doživotnim prijateljem. Ona mi je pomogla da više verujem u sebe, izvlačila je iz mene najbolje, što mi je značajno olakšalo snalaženje u svetu preduzetništva. Danas, kada vidim razvoj naše kompanije, sigurna sam da smo na pravom putu“, dodala je.
Ivana takođe ističe da je rad na sebi ključan u današnjem svetu, bilo kroz mentorstva, knjige, psihoterapiju ili druge oblike ličnog i profesionalnog razvoja, i naglašava da je najvažnije – nikada ne odustati.
Marija Čolović iz kompanije Balkan Bet govorila je o pritisku koji žene osećaju, ne samo u karijeri već i u privatnom životu.
„Suočavamo se s talasom perfekcionizma, očekuje se da budemo odlične majke, domaćice i poslovne žene. Ipak, znanjem i radom možemo nametnuti autoritet“, rekla je i dodala da je budućnost žena u poslovnom svetu svetla.
„Budućnost je svetla za žene. Muškarci nas poštuju kada im to dozvolimo. U borbi za ravnopravnost često zaboravljamo da im dozvolimo da budu džentlmeni, da nam otvore vrata, da preuzmu zaštitničku ulogu. Nekad je to dovoljno da saradnja teče bez problema“, zaključila je Marija.
Milica Kuzmanov iz kompanije Sekopak naglasila je da sindrom impostora pogađa i muškarce i žene, ali da žene češće o njemu govore.
„Impostor sindrom doživljavaju i muškarci i žene, ali žene češće govore o tome. Kod mene je to bilo povezano s odrastanjem, dugo nisam znala šta želim i šta mogu. Ipak, radom i iskustvom, kao i brigom o mentalnom zdravlju, ta nesigurnost može da se prevaziđe. Mentalna higijena je ključna“, napominje Milica.
U pojedinim kompanijama posebna pažnja posvećuje se ženama na rukovodećim pozicijama i usklađivanju poslovnih i porodičnih obaveza. „Naši direktori prepoznaju važnost podrške ženama i omogućavaju im da se bez brige posvete porodici i karijeri“, zaključila je Marija Čolović.
Zaključak panela „Kompanija je ženskog roda“ bio je jasan, rodna ravnopravnost nije samo pitanje prava, već i ključ uspešnog poslovanja. Mentorstvo, edukacija i stvaranje inkluzivnog okruženja su neophodni kako bi se ženama pružile jednake prilike za napredak.
404: Predrasude not found
Sonja Ðurović iz kompanije Intelisale smatra da je u borbi protiv predrasuda najvažnije pozicionirati prave ljude na pravi posao, ali ističe i značaj ranog razvoja u stvaranju predrasuda.
“Od ranog razvoja delimo sve za decu na plavo i roze, na devojčice i na dečake. Devojčice imaju češalj i šminku, a dečaci popravljaju – tu se šalje poruka – ti budi lepa i češljaj se, a ti nešto sredi i popravi”, smatra Đurović.
Ona ističe da je ključ u tome da osluškujemo rqzličite potrebe i da vidimo tu drugu osobu koja je drugačija nego mi.
Ružica Nenezić iz kompanije DataArt ističe koliko je važno vaspitanje dece i njihovo uameravanje od malih nogu, jer devojčice se često uče da su dečaci u nekim stvarima bolji od njih, kao na primer – u matematici.
“Pogledajte samo Matematički gimanziju. Oko 30 odsto je devojčica, 70 je odsto dečaka. Pre nekih šest godina je bila kampanja Barbi gde su litke bile predstavljene u zanimanjimq koje nisu svojstvene ženama – što pokazuje da postoji globalna potreba da se ta svest menja. Devojčice već oko sedme godine počnu da razmišljaju da su dečaci pametniji za neka zanimanja. Sa druge strane, žene se u IT-ju jako lepo snalaze i ima ih i na rukovodećim položajima”, rekla je ona.
Nenezić ističe da je pogrešno usmeravati decu na muška i ženska zanimanja.
Tamara Mirković iz kompanije Alterset kaže da što se tiče ove kompanije mnogo je veći broj muškaraca koji se prijavljuje na oglase za posao.
“Problem nastaje kod apliciranja, 90% su muškarci, ali od onih 10% žena, 9% njih odgovara zahtevima pozicije, dok kod miškaraca odgovara mozda 20%. Muškarci imaju mnogo više samopuzdana. Dešava se da kada razgovaram sa ženom ona mnogo više zna, ali kao da se plaši da to pokaže. Važno ih je podržati i reći im da su dobre u tome što rade. IT nudi veliku fleksibilnost. Iz tog razloga rodna ravnopravnost treba da bude naš cilj”, kaže ona.
Mirković ističe da bi bilo dobro da su više zastupljeni primeri dobre prakse u kojima se žene ohrabruju.
“Formalno obrazovanje je važno i treba ih podstaći da pokažu sve ono što znaju već u tom najmlađem uzrastu. Važno je kreirati ohrabrujuće okruženje. Smatram da IT industrija daje velike šanse ženama na visokim pozicijama jer same mogu da biraju kada će obaviti posao. Ne merimo broj sati za računarom, tako da žene imaju velike mogućnosti”, kaže ona.
Cveće, čokolada i ista plata
Iako se mnogo govori o jednakosti, žene po nekim istraživanjima i dalje zarađuju 20 odsto manje od muškaraca, a mnoge žene nisu ni svesne da rade za manju platu od muškaraca.
Kristina Mandić iz kompanije MPC kaže da je ranije bilo – “ćuti, muškarac je u pravu, žena mora da zna da kuva”.
“Čvrsto verujem da sve polazi od porodice, na nama je da nađemo najbolji način da svakodnevnim delanjem i ponašanjem ovo menjamo”, kaže ona.
Ipak, ističe da je u njenoj kompaniji od 194 zaposlenih – čak 100 žena.
“Do pre 15, 20 godina je bio kuriozitet naći ženu inženjera. To se menja, ali brzina promena zavisi od društva”, kaže ona.
Da li bi transparentnost zarada rešila probleme?
“Rast zarada u velikoj meri zavisi od radnog učinka. Nekada i mi žene znamo biti neprijatelj ženama. Znamo i mi svoje koleginice da ne podržimo i ne razumemo kada im je to potrebno. Trenutno nam je 11 žena na porodiljskom odsustvu, a do sada nije bilo situacija da se vrate na posao, a da ih posao na sačeka”, objašnjava ona.
Tijana Koprivica iz kompanije Delta Holding osvrnula se na prakse u ovoj kompaniji.
“Kod nas ne postoje razlike i pozicijama za koje su potrebne iste kompetence, nije javno, ali je podložno internoj reviziji”, kaže ona.
Ona ističe da je i u Delta holdingu izbalansirana struktura zaposlenih.
“Građevinski inženjeri su žene, na čelu Auto grupe je žena, prepoznat je rad i liderstvo i apsolutono je nebitno pri izboru da li je u pitanju muškarac ili žena”, kaže ona.
Esg strategije mogu doprimeti rodnoj ravnopravnosti.
“Važno je imati jednake zarade u okviru kompanije, benefite za majke i očeve, pomoć kada idu deca u vrtić, programi mentorstva mlađim koleginicama. Najvažnija je kultura nediskriminacije. Da svi osećaju da imaju jednake šanse”, kaže Koprivica.
Izvor: BIZLife
Foto: BIZLife
