Od tehnologije do personalizacije: U čemu je tajna uspešnih marketinških kampanja?

Tehnologija, sama po sebi, više nije dovoljna za uspeh marketinške kampanje – ključ je u sposobnosti korišćenja novih digitalnih alata za stvaranje dodatne vrednosti i postizanja konkurentnosti. Oni koji vešto primenjuju interakciju, personalizaciju i optimizaciju kroz moderne tehnologije mogu ubrzati marketinški ciklus, spajajući oglašavanje, PR i prodaju u jedinstvenu i efikasnu celinu koja će doneti rezultate kojima će biti zadovoljni zaposleni i poslodavci.

Jutjub tutorijali, onlajn obuke i seminari – neki su od puteva koji mogu obezbediti dodatnu vrednost. Tu vrednost mlađe generacije kreću da usvajaju, prema podacima Evrostata, već sa 13 godina, koliko imaju najmlađi korisnici društvenih mreža u Srbiji.

Mladi digitalni lideri, pogonsko gorivo marketinških službi savremenih kompanija, korišćenjem veštačke inteligencije i analitike za kreiranje interaktivnih kampanja, menjaju čitav koncept komunikacije na kom počiva tradicionalni pristup marketingu. Njihova sposobnost da se prilagode, razumeju i odvoje privatno od poslovnog – pomaže im da ostvare korektniji odnos sa krajnjim potrošačima i korisnicima.

Brend, oglašavanje, marketing, društvene mreže (Freepik)

Kada bih morao marketinšku kulturu današnjice da uporedim sa nečim slikovitim, to bi, svakako, bila slagalica – u kojoj svaki deo mora da se uklopi, od kreativnih ideja do tehnologije i analitike. U toj slagalici, ako samo jedan deo nedostaje, cela kampanja može završiti kao reklama koja doživi debakl na društvenim mrežama.

Kultura digitalnog marketinga

Milka Negrović, Executive director Homepage Creative Digital, kaže za BIZLife da se marketinška kultura današnjice može uporediti sa brodom antičkog junaka Tezeja.

„Brod kojim se Tezej vratio sa Krita Atinjani su veoma dugo čuvali, tako što su delove koji su propadali, jedan po jedan, menjali novim delovima. Kako su godine prolazile, na kraju su svi delovi zamenjeni i na brodu nije ostao nijedan originalan deo. Ako su zamenjeni svi delovi, da li je to i dalje onaj isti brod?”, postavlja pitanje Milka Negrović, dodajući da se ovo pitanje postavlja od antičkog doba, kada su se njime bavili filozofi, pa sve do danas, kada se Tezejev brod koristi kao metafora za različite kontekste.

„Rekla bih da je vrlo zgodno da ovaj paradoks primenimo i na posmatranje promena u marketingu. Vremenom, ono što smo ranije poznavali kao marketing menjalo se deo po deo, ali je to i dalje marketing, i dalje je to ’brod’. Tako možemo tvrditi da se sve promenilo i da je sve isto kao i ranije”, naglašava ona.

Milka Negrović (Foto: Privatna arhiva)

Negrovićeva smatra da je u marketingu promena konstanta, te da oni delovi koji prestanu da služe svrsi propadaju i bivaju zamenjeni novim delovima sa boljim karakteristikama: „Ne smemo zaboraviti da brod (prim. aut. Tezejev) treba da ostane brod. U suprotnom, neće služiti svrsi. Marketing, uprkos svim promenama, ne sme da izgubi svoju poslovnu funkciju. Delovi se moraju menjati još boljim i kvalitetnijim, a te zamene moraju biti urađene od strane stručnjaka.”

Trendove ne treba uzimati zdravo za gotovo

Negrovićeva kaže da nikada nismo imali više mogućnosti da putem raznih kanala, kroz različite formate i koristeći razne tehnologije, predstavimo svoje biznise i sebe na autentičan način.

„U jurnjavi za trendovima i pokušajima da udovolji algoritmima platformi, većina brendova komunicira uniformno i te poruke se utapaju u sve dublje more sadržaja. Tu dragocenu priliku da nemamo skoro nikakve granice za komunikaciju sa publikom možemo da iskoristimo da ta komunikacija zaista bude dobra i da rezultira povezivanjem i lojalnošću publike. Princip je jednak kao i za komunikaciju u bilo kom drugom odnosu – ako sa publikom komuniciramo jasno, iskreno, aktivno je slušamo i nastojimo da se prilagodimo njenim potrebama, odnos brenda i publike će biti zdrav i trajan”, rekla je Milka Negrović za BIZLife.

Ono što je ključno, smatra naša sagovornica, jeste da sve trendove i nove mogućnosti ne uzimamo baš zdravo za gotovo.

„Treba uključiti malo kritičkog razmišljanja. Naredna godina nam nosi dalji razvoj veštačke inteligencije, značaj kreatora sadržaja će biti još veći, bilo da su influenseri ili obični korisnici, društvena odgovornost brendova je sve značajnija publici. Potom je tu phygital, odnosno spoj fizičkog i digitalnog iskustva, koji je fantastično i beskrajno kreativno polje za marketing. U praksi, često na silu uklapamo brend u trend, ’slonče u lonče’ – onda to ne izgleda baš najbolje”, kaže ona.

Pristup marketingu kroz okular društvenih mreža

Dejan Pataki, stručnjak za marketing i komunikaciju, ističe za BIZLife da se u sferi marketinga promene u kontekstu društvenih mreža dešavaju konstantno.

„Promena je nastala kada je počela masovna upotreba društvenih mreža, odnosno kada su kompanije i brendovi shvatili potencijal ovog kanala dvosmerne komunikacije. I sada smo svedoci ogromnih promena, jer prisustvo veštačke inteligencije utiče na promenu narativa, komunikacija. Brendovi su komunicirali putem društvenih mreža kroz svoja odeljenja marketinga ili angažovanih agencija. Danas, uz AI, mašinsko učenje i četbotove, to radi doslovno sâm brend”, objašnjava stručnjak.

Dejan Pataki (Foto: Privatna arhiva)

Upitan da li je moguće zamisliti marketinšku kampanju bez komunikacije na društvenom mrežama, Pataki kaže da ne treba shvatiti kao imperativ prisustvo na svim društvenim mrežama.

„Ako se kupac nalazi na nekoj od platformi društvenih mreža, onda je nama u interesu da mu tamo pošaljemo poruku. Ipak, nije imperativ biti na svakoj društvenoj mreži, a još je manje dobro da se isti sadržaj distribuira na svim platformama. Trendove treba pratiti, ali ne treba se po svaku cenu uklapati u ono što je aktuelno. Sve važnije je ostati svoj, autentičan, dosledan”, kaže on.

Kada se govori o digitalnom sadržaju, jedna od asocijacija može biti i tim ljudi koji se u okviru kompanije bavi kreiranjem sadržaja koji se plasira na društvene mreže. Pataki smatra da je uz upotrebu velikog broja AI alata čitav jedan segment moguće u potpunosti ili određenoj meri odmeniti.

„Nezamenljivi su oni članovi tima (ili manji timovi) koji kreativno i strateški razmišljaju, poznaju alate, trendove i sposobni su da realizuju ideje. Analogni (oflajn) i digitalni (onlajn) svetovi – prepliću se, mislim da je granica izbrisana, sa prisustvom AI sve je još komplikovanije. Kada se tako postave stvari, onda pojam ’digitalni tim’ nije dovoljan”, smatra on.

Korelacija modernih tehnologija i emocija

„Na ekranu vašeg telefona se distribuira sadržaj, algoritam intezivno i precizno meri šta je to što vama privlači pažnju (na šta reaguju vaše emocije) i prilagođava sadržaj koji vam se prikazuje. Pažnja je danas najvredniji resurs i veliki broj tehnologija, posebno ovih o kojima pričamo, bori se za našu pažnju, upravo trigerujući naše emocije”, objašnjava Pataki.

On navodi da smo mi savremenici sveta u kojem više ljudi umire od bolesti nastale prekomernim konzumiranjem hrane nego od gladi, isto tako od količine informacija i tehnologija koje igraju na naše primarne emocije i potrebe, a da je velika veština napraviti dobar i optimalan izbor, da bismo ostali „zdravi” i informisani.

Izvor: BIZLife Magazin/Nemanja Kuč

Foto: Privatna arhiva/Freepik