Nove tendencije u potrošačkoj industriji

Piše: Verica Najdanović, direktorka u Sektoru revizije, Deloitte

Bez obzira na to da li se nalaze na čelu kompanija u oblasti prehrambenih proizvoda, kućnih aparata ili u modnoj industriji, njihovi rukovodioci se danas suočavaju sa sve većim nivoom stresa i ta se činjenica jednostavno više ne može ignorisati.

Iako se poslednjih godina činilo da su stvari povoljnije u potrošačkoj industriji, ne iznenađuje činjenica da raste nivo stresa među izvršnim direktorima. Rekordna inflacija, problemi u lancu snabdevanja, nedostatak radne snage, globalni sukobi, klimatske promene i potencijalna recesija faktori su od kojih svaki pojedinačno predstavlja izazov.

S druge strane, tačno je i da se sami potrošači suočavaju sa stalnim promenama u svom okruženju, što utiče na njihovo ponašanje. Prema Deloitteovom izveštaju „Trendovi u potrošačkoj industriji tokom 2023. godine” [“The consumer industry outlook 2023”], održavanje koraka s ovim promenama u potrošačkom ponašanju izvršni direktori smatraju jednim od svojih najvećih izazova. Na svetskom nivou, četiri od deset anketiranih potrošača imaju utisak da se njihova finansijska situacija pogoršala u poslednjih godinu dana. Samo jedan od tri ispitanika optimistički se nada da će mu se finansijska situacija poboljšati sledeće godine. Industrija robe široke potrošnje je tradicionalno počivala na stabilnosti i doslednosti. Međutim, sadašnji pritisci i nagla smena promena čine ovu eru jednom od najizazovnijih u novijoj istoriji. Upravljati rastom prodajne i profitne marže dok jurite potrošača koji se menja u izazovnom ekonomskom okruženju nije nimalo lak zadatak. Ono što izdvaja kompanije koje uspešno posluju u dinamičnom okruženju jesu specifične i dobro osmišljene aktivnosti koje preduzimaju kako bi postigle profitabilan rast:

• Investiraju u direktne potrošačke platforme za bolju interakciju s kupcima.
• Inoviraju proizvode kako bi zadovoljile promenljive potrebe potrošača.
• Koriste digitalni marketing i analitiku kako bi bolje razumele i privukle ciljnu publiku.
• Primenjuju kreativne pristupe transformaciji i, u nekim slučajevima, okreću se vertikalnoj integraciji.
• Poboljšavaju efikasnost lanaca snabdevanja boljim prikupljanjem podataka i većom transparentnošću.
• Stavljaju veći akcenat na ekološke, društvene i upravljačke aspekte (ESG) kako bi ostvarile društveno odgovorno poslovanje, svesne da ekonomska okolina može predstavljati kontinuirani izazov.

Očekuje se da će se industrija robe široke potrošnje i dalje suočavati sa nizom izazova uključujući i neke koji potiču iz prethodnih godina, poput problema sa radnom snagom, lancem snabdevanja i inflacijom. Naše istraživanje je pokazalo da osam od deset ispitanih izvršnih direktora smatra potrošače s promenljivim navikama jednim od najvećih izazova, a 93% njih naglašava da je praćenje promenljivih potreba potrošača njihov prioritet.

Međutim, profitabilne kompanije koje ostvaruju rast uspevaju da pronađu načine da se približe potrošačima, pre svega, kroz inovativne digitalne alate koji im pomažu da se više angažuju i personalizuju odnos sa potrošačem. Na primer, neke kompanije omogućavaju potrošačima da virtuelno isprobaju odeću ili pružaju preporuke za proizvode putem veštačke inteligencije. Druge kompanije rade na razvoju kvalitetnog digitalnog iskustva kako bi unapredile prodaju i vrednost za korisnika, a sve kroz prediktivne analitičke modele koji funkcionišu gotovo u stvarnom vremenu.

Kvalitetne kompanije prepoznaju izazovno poslovno okruženje kao izuzetnu priliku za povećanje svog udela na tržištu. Kako to postižu? Pojedine kompanije podižu cene svojih proizvoda, ali do nivoa konkurencije, uz paralelno povećanje učešća promotivnih aktivnosti. Sedam od deset profitabilnih kompanija koje beleže rast planiraju da povećaju svoj tržišni udeo investiranjem u rastuća tržišta. Tokom 2022. godine postavljen je rekord u visini cena potrošačke robe u ambalaži (CPG), što potvrđuju i najuspešniji ispitanici u našoj finansijskoj analizi, koji su svi više puta podigli cene svojih proizvoda. Ipak, 56% anketiranih kompanija očekuje da će rast prodaje biti priličan ili izuzetno veliki izazov. Rast prodaje po jedinici proizvoda će biti posebno teško postići jer elastičnost postaje sve značajnija prepreka. Mišljenja su podeljena u industriji u vezi s tim da li proizvođači mogu podići cene a da to ne utiče značajno na tražnju. Samo 48% ispitanika misli da može podići cene bez uticaja na tražnju. Ostali ili misle da ne mogu (39%) ili ne znaju da li mogu (13%).

Zatim, jedna od jedinstvenih karakteristika kompanija sa profitabilnim rastom je i vertikalna integracija. Integracija pruža dodatnu fleksibilnost u periodima značajnih turbulencija. Iako sa sobom nosi potencijalne rizike, može se iskoristiti kao sredstvo za ostvarivanje veće kontrole, obezbeđenje snabdevanja i zaštitu marži od porasta troškova ulaznih materijala.

Pored smanjenja troškova, lanac snabdevanja je visoko na listi prioriteta skoro svake kompanije i sve one ulažu napore u poboljšanje svog lanca snabdevanja i operativne izvrsnosti. U postkovid periodu promenilo se to što uspešne kompanije anticipiraju promene koje bi mogle izazvati eventualni poremećaj lanaca snabdevanja i primorane su da između ključnih pokazatelja uspeha koji ukazuju na brz obrt sirovina ili kontinuitet snabdevanja, izaberu kontinuitet. Cena ovog izbora je povećanje troškova zaliha i dodatna investiranja u vertikalnu integraciju sa dobavljačem sirovina ili kroz spajanja i akvizicije ili kontrolu upravljanja, veće ulaganje u logističke kompanije, veće ulaganje u skladišne kapacitete sirovina i materijala i značajna ulaganja u naučnoistraživački rad u cilju pronalaženja načina za proizvodnju novih zamenskih sirovina.

Pored toga, sve je veća potreba da podaci o lancima snabdevanja zadovolje zahteve izveštavanja o održivosti ili druge regulatorne zahteve. Na primer, sedam od deset ispitanih rukovodilaca slažu se da izveštavanje o održivosti treba da bude jednako strogo kao finansijsko izveštavanje. Međutim, samo 3% kompanija su u mogućnosti da daju podatke o održivosti koji su tačni i proverljivi koliko i njihovi finansijski podaci, uglavnom zbog potrebe da se obuhvate dobavljači – treća lica. Istaknuti lideri u ovoj oblasti ističu se kroz investicije u recikliranje ambalaže i boca, inicijative za zaustavljanje obešumljavanja, angažovanje na polju održivog snabdevanja palminim uljem, kao i primenu naprednih informacionih tehnologija i tzv. pametnih poljoprivrednih praksi u odgovor na izazove klimatskih promena.

Mnoge od najuspešnijih kompanija ne samo da se fokusiraju na smanjenje troškova, već i na neophodna ulaganja kako bi se prilagodile promenama i iznenadnim oscilacijama na tržištu. Jedno je sigurno: ako kompanije ne budu ulagale u inovativni pristup tehnološkom razvoju proizvoda i usluga, ali isto tako i u motivaciju svojih zaposlenih koji bi trebalo da taj razvoj podrže, lako mogu ispasti iz tržišne utakmice koja je danas dinamičnija nego ikada ranije.

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: Deloitte