Zemlje širom sveta nastoje više nego ikada da prirodnim gasom greju domaćinstva i snabdevaju industriju, kako bi sveli na minimum potrošnju uglja i povećali upotrebu čistijih izvora energije.

Ali, nema dovoljno gasa da zadovolji rastuće potrebe privreda koje se oporavljaju od pandemijske krize i da napuni skladišta tim energentom pre nego počne zima. Zbog toga se zemlje nadmeću u trci za gasom, dok izvoznici poput Rusije čine sve da zadrže što više gasa za domaće potrebe. Takva sittuacija će se pogoršati kako se bude približavala zima.

Skladišta gasa u Evorpi su na istorijsko niskom nivou, a protok u gasovodima iz Rusije i Norveške je ograničen. Zabrinjava i podatak da je smanjena proizvodnja energije u vetroparkovima zbog vremenskih prilika, dok je većina nuklearnih elektrana zatvorena, pa kontinentu preti nestašica energije.

Cena gasa veća za 500% u poslednjih godinu dana

U prethodnih 12 meseci cena gasa povećala se 500 odsto i približava se rekordu. Proizvođači đubriva su zbog toga smanjili poroizvodnju što bi dalje moglo da izazove lančana poskupljenja hrane i poveća inflaciju.

Visoke cene gasa su zatvorile neke fabrike u Velikoj Britaniji. Čak će i zima sa uobičajenim temperaturama podstaći novi rast cene gasa. U Kini proizovđači keramike, stakla i cementra mogla bi da reaguju poskupoljenima svojih proizvoda.

Manje razvijene ekonomije poput Bangladeša i Pakistana koje ne mogu da plate visoke cene gasa biće dovedene na rub kolapsa, piše Blumberg, prenosi N1.

Mogućnost poskupljenja energenata, u kombinaciji sa poremećinim lancvima snabdveanja i najskupljom hranom u poslednjih 10 godina, mogli bi da učine da se centralne banke zapitaju da li skok inflacije prolazna pojava.

Za to vreme, globalna privreda pažljivo prati vremensku prognozu za predstojeće zimske mesece, jer oštra zima znači i veću potražnju za gasom.