NBS prognozira: Inflacija će početi da opada u drugom tromesečju
Prognoze Narodne banke Srbije (NBS) su da će međugodišnja inflacija u Srbiji u prvom tromesečju ove godine biti oko tekućeg nivoa, odnosno oko 7,9 odsto, ali da će u drugom tromesečju početi da opada i krajem godine vratiti se u ciljani rapon od 3,5 do četiri odsto, rekla je danas guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
Ona je na prezentaciji Mesečnog izveštaja o inflaciji kazala da ostaje procena NBS da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) ove godine, kao i u narednim godinama, biti izmedju četiri i pet procenata.
„Inflacija je opredeljena rastom cena enegenata i hrane i to su faktori na koje mere monetarne politike imaju mali ili gotovo nikakav uticaj“, rekla je Tabaković.
Kako je NBS došla do zaključka da će inflacija da pada?
Ona je istakla da se pad inflacije očekuje po osnovu procene da će biti dobra poljoprivredna sezona i da će oslabiti efekti viših troškovnih pritisaka iz medjunarodnog okruženja po raznim osnovama – svetskih cena primarnih proizvoda, zastoja u globalnim lancima snabdevanja, cena medjunarodnog transporta, proizvodjačkih i uvoznih cena.
Jorgovanka Tabaković
Šta će biti prioriteti?
Prioritet monetarne politike u narednom periodu biće održavanje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku rastu privrede, daljem rastu zaposlenosti i životnog standarda gradjana, jačanju izvoznog sektora kao i očuvanju investicionog ambijenta, navedeno je u februarskom izveštaju NBS o inflaciji.
Početkom godine Narodna banka Srbije (NBS) je saopštila da je tri četvrtine međugodišnje inflacije koja je u decembru prošle godine iznosila 7,9 odsto i dalje bilo opredeljeno kretanjem cena hrane i energenata, odnosno onim kategorijama na koje monetarna politika ne može direktno da utiče u značajnijoj meri.
Cene neprerađene hrane su u decembru, u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 20,9 odsto, dok su cene prerađene hrane bile više za osam odsto na međugodišnjem nivou, navela je NBS.
Kako je objašnjeno tada, visok međugodišnji rast cena hrane posledica je delovanja nekoliko faktora – rasta svetskih cena hrane, suše, viših troškova u proizvodnji, kao i izrazito niskih nivoa ovih cena tokom 2020. usled izostanka znatnog dela tražnje.
„Ako dođe do podizanja kamatnih stopa, to će biti minimalno“
Izvor: Beta
Foto: BIZLife, Beta/Vlada Srbije/Slobodan Miljević
