Stradivari i Gvarneri su NAJSKUPLJE violine na svetu, evo zbog čega
Violine mogu da premaše cene od 18 miliona evra i da ih sviraju zvezde poput En-Sofi Muter i Dejvida Gareta. Ali kako da uopšte dođete do Stradivarijevih i Gvarnerijevih instrumenata?
Čuveni italijanski proizvođač violina iz 18. veka Antonio Stradivari znao je da očara muzički svet tonovima vilione, koja ima blistav, jedinstven i neponovljiv zvuk. Bilo da je u pitanju nemačka violinistkinja En-Sofi Muter ili holandski violinista Andre Rju, Stradivarijeva violina je njihov stalni pratilac.
Navodi se da je sačuvano oko 1.000 violina Antonija Stradivarija. En-Sofi Muter poseduje dve „Emiliani” iz 1703. i „Lord Dunn-Raven” iz 1710. Instrumenti obično nose imena svojih prethodnih vlasnika ili poznatih virtuoza koji su na njima svirali. Što se tiče cene, kreću se od 3 do 16 miliona evra, a gornja granica ostaje otvorena.
Kada je izostanak nastupa zbog pandemije Covida podstakao Andre Rjua da se zabrine zbog daljeg postojanja „Johann Strauss Orchestra“, razmišljao je o prodaji svog vrednog Stradivarija 2021. godine. Ali do toga nije došlo. Sada, za ovogodišnje praznike, ponovo će se čuti zvuk njegove violine u programu „Božić sa Andreom“.
Najskuplje violine na svetu
Dugo vremena najskuplja violina na svetu bila je Stradivarijeva „Lady Blunt“, koja je prodata za više od 15 miliona evra. Međutim, violine koje je napravio Đuzepe Gvarneri prodate su na aukciji za više od 16 i 18 miliona evra posle 2010. godine.
Od tada se pojavljuju daleko veće sume, a kupci su često ostajali anonimni. U svetu je još ostalo samo oko 200 instrumenata koje je napravio Đuzepe Gvarneri, koji je živeo od 1698. do 1744. godine, što povećava cene.
Nemačko-američki violinista Avgustin Hadelih svira Gvarnerija na pozajmici od 2020.
„Zvuk violine me je fascinirao i odmah sam znao da želim da je sviram. Zvuk je precizniji i topliji. Naročito na donjim žicama, violina zvuči punije i valovito, a to nemaju sve violine“, rekao je Hadelih u intervjuu za DW.
Skupi instrumenti na zajam
Mnogi poznati virtuozi, ali i talentovane novajlije, dobijaju priliku da pozajmljuju vredne instrumente. Na primer, ruska čelistkinja Anastasija Kobekina svira na violončelu Antonija Stradivarija iz 1698. godine, koje je pozajmila švajcarska fondacija.
Mlada španska violinistkinja Maria Duenjaš, koja je 2022. godine potpisala ekskluzivni ugovor sa nemačkom izdavačkom kućom klasične muzike Deutsche Grammophon, hvaljena je za virtuozno sviranje i umetničku zrelost. To je takođe privuklo pažnju potencijalnih zajmodavaca.
Deutsche Stiftung Musikleben joj je obezbedio violinu Nikolo Gagliano. Mlada violinistkinja koristi i Gvarnerijev instrument iz 1736, koji je pozajmljen od muzičke fondacije „Nipon“, koja pripada japanskom Ministarstvu obrazovanja, kulture, sporta, nauke i tehnologije, i ujedno poseduje jednu od najvećih Stradivarijevih kolekcija.
Kako doći do tako vredne violine?
Više od godinu dana, 23-godišnji britanski violončelista Šeku Kane-Mejson svira violončelo Matea Gofrilera iz 18. veka. Venecijanski proizvođač instrumenata bio je poznat po izvanrednom kvalitetu svojih violončela.
„Moje sviranje se promenilo i razvilo sa ovim instrumentom“, rekao je on u intervjuu za DW.
Njegovo violončelo je pozajmljeno od jedne grupe sponzora. Dogovor je sklopio stručnjak za violinu Florijan Leonhard. Leonard se bavi željenim instrumentima prošlih vekova.
„Opšte je poznato da su instrumenti dobra investicija. Broj starih instrumenata je konačan i imamo sve više zainteresovanih širom sveta“, kazao je Leonhard u dokumentarcu DW-a.
Violine kao investicija
Poznatom britanskom violinisti Danijelu Houpu posrednik nije baš potreban.
„Jednog dana su me pozvali iz vedra neba i jedna dama je rekla da želi da investira“, kazao je Houp za DW.
On je trebalo da odabere instrument kom će da svira, a dama bi ga onda kupila kao investiciju.
„Skoro je nemoguće da umetnici priušte ove instrumente jer je eksplozija cena suluda“, istakao je Houp.
Odabrao je violinu „Lipinski” Đuzepea Gvarnerija iz 1742. godine, nazvanu po virtuozu iz 19. veka Karolu Lipinskom.
Sviranje Mocartove violine
Neki instrumenti su toliko retki da ste srećni da ih odsvirate samo jednom — čak i ako to nije Stradivarijeva ili Gvarnerijeva violina. Violinista Reno Kapuson obično svira na Gvarneriju koji je nekada bio u vlasništvu čuvenog violiniste Isaka Sterna.
Za 100. godišnjicu Mocart festivala u Vircburgu, 2021. godine dobio je priliku da svira na violini koja je nekada pripadala Volfgangu Amadeusu Mocartu. Potiče iz radionice Pjetra Antonija Dala Koste, iz 1764. Instrument je u vlasništvu fondacije „Mocarteum Salcburg“.
Za Kapusona to nije bila samo velika radost, već i izazov.
„Instrumente su doneli na festival ljudi iz Salcburga i uvek su ih držali sa sobom. Ako smo hteli da vežbamo, morali smo da pitamo. Dakle, nisam mnogo svirao violinu, ali je to bilo divno iskustvo, instrument je bio veoma zvučan“, rekao je Kapuson za DW posle koncerta.
Skupa violina je kao dobitak na lutriji
Gudački instrumenti – uključujući Mocartovu violinu – moraju da se sviraju da bi se sačuvao njihov zvuk. Na kraju krajeva, na vrednost ne utiče samo proizvođač ili prethodni vlasnik, već i renomirani virtuozi koji su vekovima svirali na instrumentu.
„Pokušavam da apelujem na ljude koji takođe razmišljaju o emotivnom delu investicije. Apsolutno je neophodno da mlade i buduće zvezde u usponu imaju pravi alat“, kazao je stručnjak za violinu Leonhard.
Takvu priliku dobio je violinista Dejvid Geret, koji svojim muzičkim programima dopire do milionske publike. Sa 13 godina dobio je pravog Stradivarija na pozajmicu na nekoliko godina. Nedavno je svirao na Gvarnerijevoj violini, koju je pozajmio italijanski grad Kremona.
Violina je toliko uzbudila 42-godišnjaka da je kupio Gvarnerija iz 1736. na aukciji u Parizu u septembru 2022. za 3,5 miliona evra.
„Pobednička ponuda je za mene bila kao dobitak na lutriji“, rekao je Geret novinarima tada.
Publika će moći da ga čuje Gereta na njegovoj turneji „Iconic“ 2023. godine.
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash