Na KBF o energetici, infrastrukturi, održivosti poljoprivrede…

Sva državna energetska preduzeća će uprkos određenim otporima morati da prihvate promene, pošto i nas čeka prava revolucija u energetskom sektoru, rekla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović na panelu Energetska politika u Srbiji: Kako ostvariti održivost do 2030. u okviru Kopaonik biznis foruma (KBF).

„Kada se prave određene promene, normalno je da postoje otpori i treba da ih svedemo na najmanju moguću meru i realizujemo planove. Pričamo o energetskoj revoluciji i promeni energetske infrastrukture“, istakla je Zorana Mihajlović i dodala da ćemo uskoro možda pržiti jaje na vodonik, koristiti električna vozila i slično.

U toku je, prema rečima Mihajlović, izrada nacionalnog plana za klimu i energetiku, a uskoro će biti predstavljen i predlog šest energetskih scenarija koji će biti na javnoj raspravi, a novi sastav Vlade bi trebalo da usvoji jedan. Takođe, radi se strategija razvoja energetike Srbije do 2050. godine.

„Mislim da mora da bude mnogo više struke i znanja na određenim pozicijama – ovo je potpuno druga dimenzija energetike“, istakla je Mihajlović i naglasila da svaki građanin treba da oseti koristi energetske tranzicije i zelene ekonomije, a javna preduzeća će morati da sprovedu strategiju države, bez obzira na sitne otpore koje treba staviti sa strane.

Govoreći o stanju sa energentima u Srbiji, Mihajlović je objasnila da u Srbiji ima dovoljno energenata i da neće biti povećana cene struje, toplotne energije i gasa, kao i da će ostati određena ograničenja cene naftnih derivata, ali da će biti napravljen bolji balans između veleprodajne i maloprodajne cene.

„Kad su u pitanju naftni derivati, mi ćemo sigurno menjati uredbu i ostaviti određena ograničenja, ali ćemo pokušati da napravimo bolji balans između veleprodajne i maloprodaje cene. To je osnovni razlog zašto na nekim manjim pumpama se ne prodaju derivati – ima ih dovoljno ali je problem bio u ceni“, rekla je Mihajlović.

Infrastruktura i agenda povezivanja

O značaju infrastrukture i povezivanju drugog dana Foruma govorili su ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, crnogorski ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić, šef regionalnog predstavništva za Zapadni Balkan EIB, Vladimir Vučković iz Saveza ekonomista Srbije i Đorđe Nedeljković iz Unika osiguranja.

Pričajući o renesansi investicija u železnicu, Tomislav Momirović je istakao da će otvaranjem brze pruge Beograd – Novi Sad građani dobiti sasvim novi doživljaj putovanja vozom, istakao je ministar.

„To jedan zaista veliki iskorak u investicijama u železnice, kakav nismo videli 60 godina, i on će doneti promenu, moramo da nastavimo i povezujemo zemlju sa reginom da aktiviramo ceo ekonomski potencijal da se povežemo i sa lukom Bar“. Srbiji je ponovo potrebno jedinstvo u društvu kako bi se izborila i sa posledicama rata u centru Evrope, ali i nastavila aktuelnu politku ekonomske stabilnosti, infrastrukturnih projekata, povezivanja sa regionom. Nećemo stati sa investicijama, jedistvo nam je potrebnije nego ikada, isto kao ono koje smo imali kada smo pobeđivali pandemiju“, naveo je ministar Momirović.

Crnogorski ministar kapitalnih investicija je govorio o perspektivama Luke bar, izgradnji puta Bar – Boljare, kao i o integrisanom prelazu između Srbije i Crne Gore koji će biti izgrađen u Bijelom Polju.

Svi infrastrukturni objekti su osigurani.

„Iako u Srbiji osiguranje objekata u izgradnji nije obavezno, svi infrastrukturni objekti u Srbiji su osigurani, i to ne samo objekti u izgradnji i montaži već se ugovaraju i osiguranja od odgovornosti prema trećim licima, koje obično predstavlja sastavni deo polise za izgradnju, ali i polise profesionalne odgovrnosti projektanata i nadzora. Ovo definitivno pobija prilično rasprostranjeno mišljenje da se o osiguranju misli tek kada se šteta dogodi, posebno kad je reč o vrednostima od više stotina hiljada, pa i miliona evra”, rekao je Đorđe Nedeljković, direktor korporativnog poslovanja UNIQA osiguranja.

Finansijski sistem – nova normalnost nakon kovida

Treći panel drugog dana 29. Kopaonik biznis foruma bio je posvećen bankarskom sektoru, njegovom značaju posebno u periodu posle pandemije korona virusa. Tokom panela bilo je reči o kretanjima ovog sektora u tzv. Novoj realnosti a među učesnicima bili su i Bošković Vladimir, predsednik Izvršnog odbora Naša AIK banke, Tanja Knežević, CEO Eki Transfers, Vojislav Lazarević, predsednik IO AIK banke, Branislav Vujović, predsednik New Frontier Innova i Vlastimir Vuković, predsednik IO Komercijalne banke, NLB Group. Moderator panela bio je Slavko Carić, član predsedništva Saveza ekonomista Srbije.

Bankari su se složili da u Srbiji postoji makroekonomska stabilnost, da je kurs dinara stabilan, devizne rezerve velike i da se ne očekuje klizanje kursa dinara, što govori da klijenti mogu da budu mirni.

Digitalizacija javnih usluga na putu ka digitalnom društvu

U okviru 29. Kopaonik biznis foruma drugog dana govorilo se o digitalizaciji javnih usluga na kome je moderator bila Jasna Atanasijević, članica Predsedništva, Savez ekonomista Srbije.

„Potpuna digitalizacija i servisna orijentacija usluga koje su građanima i privredi veoma lako dostupne dokaz su da je Republički geodetski zavod jedan od lidera u ovoj oblasti“,  naglasio je Borko Drašković, direktor RGZ.

Sektor nekretnina u Srbiji – prelazak na ekološku i održivu gradnju

Na panelu posvećenom sektoru nekretnina u Srbiji, između ostalog rečeno je da tržište nekretnina u Beogradu bez obzira na novu geopolitičku krizu ima sjajnu budućnost makar do 2024. Na ovom panelu učestvovali su Marko Brekič, izvršni direktor RE Finance, Erste Group Bank AG, Adir El Al, generalni direktor, AFI Europe Serbia, Peđa Petronijević, predsednik Upravnog odbora, GTC i Kruno Santini, izvršni direktor, Indotek Hrvatska i Srbija. Moderator panela bio je Vladimir Čupić, član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije.

El Al je ocenio da na tržište nekretnina utiču bitni faktori, kao i da je jedan od njih demografija.

Učesnici panela kao jedan od zaključaka naveli su da je izgradnja hotela i objekata u sektoru ugostiteljstva još pod uticajem pandemije, kao i da će biti potrebno vreme da se oporavi.

Izazovi i mogućnosti za zelenu tranziciju Sribje

Na panelu posvećenom izazovima i mogućnostima za zelenu tranziciju Srbije razgovaralo se o tome da privatni sektor koji može da se angažuje sklapanjem javno-privatnih partnerstava treba da bude motor zelene tranzicije u Srbiji. Ary Naim, regionalni menadžer za Centralnu i Jugoistocnu Evropu Medjunarodne finansijske korporacije (IFC) Ari Naim istakao je da je zelena tranzicija dosta kompleksan process, kao i da kreatori politka moraju biti na mestu vozača, a privatni sektor motor kada govorimo o stvaranju radnih mesta.

Viši specijalista za privatni sektor u Svetskoj banci Duško Vasiljević rekao je da bi naša zemlja mogla da ima značajne koristi kada svoju privredu i preduzeća uvede u Grin dil, jer će to otvoriti vrata za dalji napredak.

Katarina Gassner, viši specijalista za energetiku Svetske naglasila da će  srpska privreda ako ne bude ušla u proces zelene tranzicije biti sve manje konkurentna zbog sve viših ekoloških standarda.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Zzakob je rekla da treba izmeniti narativ od negativnog ka pozitivnom i usredsrediti se na ssanse.

Richard Record, vodeći ekonomista za zapadni Balkan pri Svetskoj banci ukazao je na značaj i neminovnost zelene tranzicije i naglasio da će se svi koji ne žele uče teško prilagoditi i imati probleme.

 Položaj žena u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici

 Panel posvećen ženama u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici u organizaciji UNDP uz podršku Rinigera, počeo je uvodnim obraćanjem Fransin Pikap, stalnom predstavnicom UNDP u Srbiji, koja je istakla neke od gorućih problema, kao što su veliki rodni jaz u STEM-u, njhovim posledicama, zašto je učestvovanje žena u ovim delatnostima bitno, kako problemi mogu da se reše, kao i šta kao društvo dobijamo njihovim razrešenjem.

Ovom prilikom UNDP je predstavio istraživanje rađeno zajedno sa Regionalnim savetom za saradnju – RCC koje je pokazalo da je udeo žena u STEM zanimanjima na Zapadnom Balkanu samo 14 odsto, a prema zvaničnim podacima u našoj zemlji žene čine 71,2 odsto diplomaca u nauci, matematici i statistici.

U drugim STEM oblastima udeo žena je značajno manji. Manje od trećine, ili oko 28,6 odsto diplomaca u informaciono-komunikacionim oblastima su žene. Ako se pogleda tržište rada brojke nastavljaju da padaju. Prema Indeksu rodne ravnopravnosti za Srbiju, manje od četvrtine, odnosno 21,6 odsto IT stručnjaka su žene. Pored toga, iako žene u IKT-u imaju u proseku veća primanja od žena, one i dalje zarađuju 9,1 odsto manje od svojih muških kolega.

Jelena Bratić iz kompanije Microsoft objasnila je da su timovi koji imaju izbalansirano rodno učešće inovativniji i produktivniji.

“Naša istraživanja pokazuju da kompanjie koje imaju 30 odsto žena rukovodećeg kadra, profitabilnije, agilnije i da se lakše prilagođavaju izazovima. U našoj kompaniji imamo poseban program leadership kroz koji se osnažuju žene da preuzmu rukovodeće pozicije”.

Tatjana Kecojević je istakla da je neformalno obrazovanje izuzetno bitno.

“Neformalno obrazovanje može da pomoge ljudima i osveži ih. Svi današnji izazovi predstavljaju razloge zašto bi trebalo ići ka umrežavanju. Sa istim problemima se suočavaju i Srbija i Hrvatska i Severna Makedonija”.

Zoja Kukić smatra da je ulaganje u žene važno.

“Najbolji način da se reši niz postojećih problema jeste da se žene uključe u menadžment kako bi se bavila svim problemima žena na radnom mestu. Neverovatno je koliko smo mi doveli do toga da smo od profesije gde je pionir bila žena, napravimo mušku profesiju. Za 10 godina prema istraživanju 9 od 10 zanimanja će zahtevati visoke digitalne veštine „da razumete šta se dešava ispod haube“.

 Održivost poljoprivrede: transformacija globalne prehrambene industrije

Drugog dana Kopaonik biznis foruma održan je panel Održivost poljoprivrede: transformacija globalne prehrambene industrije na kome su učestvovali Zoran Daljević, Direktor Centralnih Finansija za Srbiju i Makedoniju kompanije Atlantic Grupa, Jan-Willem Dockheer, generalni direktor kompanije Delhaize Srbija, Mihailo Janković, generalni direktor MK Group, Igor Milenković, direktor voćarstva i povrtarstva u kompaniji Delta Agrar dok se Miljan Ždrale, direktor agrobiznis sektora za centralnu i jugoistočnu Evropu, EBRD uključio online. Moderator panela bio je Saša Vitošević, generalni direktor u  Global Seed.

Neke od tema o kojima se govorilo na panelu bile su i kako je agrifood sektor preživeo pandemiju, trenutna geopolitička kriza, zašto se o robnim rezervama razmišlja samo u krizi, da li je poljoprivreda Srbije konkuretna, aktuelna Zelena agenda, kao i kako politike utiču na održivost poljoprivrede.

Mihailo Janković, generalni direktor MK Group istakao je da povećanja produktivnosti i efikasnosti u poljoprivredi nema bez digitalizacije, i da jedino primenom novih tehnologija srpski agrar može da generiše veći output po hektaru i po zaposlenom. Naglasio je da digitalizaciju mora da prati ulaganje u obrazovanje i stručni kadar. Naveo je primer Istaživačko-razvojnog centra kompanije Sunoko čija se ekspertiza primenjuje u proizvodnji šećerne repe.

„Prosečni prinosi šećerne repe na površinama koje obrađuje MK Grupa u poslednjih četiri godine povećani su za oko 20 odsto. Ako bi se primenom nauke i novih tehnologija, boljom organizacijom, toliko povećali i prinosi ostalih kultura i povećao stepen njihove prerade, to bi moglo da poveća i vrednost BDP-a stvorenog u srpskom agraru i prerađivačkom sektoru za 800-900 miliona evra u odnosu na sadašnji BDP poljoprivrede od oko 4,5 milijarde evra“, rekao je Janković.

Jan-Vilem Dokhejr govorio je o temi panela iz ugla predstavnika vodećeg maloprodajnog lanca u Srbiji, koji posluje internacionalno, ali je usmeren na lokalni razvoj i podršku, posebno u kriznim vremenima.

„Živimo u promenjivim vremenima, gde svi vidimo kako krize utiču na tržiše, posebno na maloprodaju. Pandemija izazvana virusom Kovid 19 imala je veliki uticaj na sve, a mi iz ugla maloprodajnog lanca koji samo u Srbiji posluje na više od 460 lokacija, osetili smo to kroz ceo sistem. Naši potrošači su kritički nastrojeni, imaju veća očekivanja, žele niže cene, a veći kvalitet, što je za nas važna tema kojoj smo posvećeni. Neophodno je da budemo lokano snažni, da se fokusiramo na lokalne kapacitete, povećanje proizvodnje iz lokalnih izvora, samim tim pružamo podršku održivosti. Put od farme do prodavnice treba da je što kraći i mi smo orijentisani ka njegovom razvoju. Kako bismo uspešno radili na tom cilju moramo se uvezivati i razvijati strukturu na nacionalnom nivou. To podrazumeva međusobnu saradnju i podršku u lancu, nastavak investicija i ulaganja,“ rekao je Jan-Vilem Dokhejr.

Generalni direktor kompanije Delez Srbija istakao je rapidan razvoj digitalizacije, nove trendove i kako oni služe za podizanje kvaliteta usluge i ponude. Istovremeno, smatra da je Srbija zemlja koja ima kapacitete i da se ulaganjem u njih i podrškom strukture dolazi do obostrane pobede.

Govoreći o trenutnoj geopolitičkoj krizi, Miljan Ždrale, direktor agrobiznis sektora za centralnu i jugoistočnu Evropu, EBRD  istakao je da je najveći deo ukrajinske poljoprivredne proizvodnje u prekidu,  kao i da je 2/3 izvoza je zaglavljeno u ukrajinskim silosima, a, kako je naveo, to će imati efekta na ceo lanac ishrane.

On je naglasio da klimatske promene, polarizacija trgovine, rast prihoda u zemljama u razvoju i populacijski rast dovode do pritiska na resurse.

Korporativna odgovornost, empatično liderstvo i filantropija

O tome da li je društveno odgovorno poslovanje samo PR ili postoje dugoročni interesi govorilo se na panelu posvećenom korporativnoj odgovornosti i filantropiji koji je vodio Neven Marinović, direktor organizacije Smart Kolektiv. Na panelu su između ostalih učestvovali i Tisa Čaušević, menadžerka za javne i regulatorne poslove Coca-Cola Hellenic Srbija i Crna Gora, Ana Koešal, izvršna direktorka, Fondacija Ana i Vlade Divac.

Jedan od zaključaka panela jeste da kompanije treba da se pohvale za dobre projekte i da o pozitivnim projektima treba da se priča.

Milena Đorić Gudurić, regionalni marketing menadžer za tržišta Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine  u kompaniji Mastercard kazala je da nema dugoročno uspešnih kompanija u neuspešnom društvu. “Vodimo se filozofijom da poslujemo dobro, čineći dobro”, istakla je Milena.

Među učesnicima panela bio je i Jovan Purar, direktor sektora pravnih i opštih poslova MK Group.

“Naša odgovornost kao regionalnog lidera je da brinemo o 123 zajednice u kojima poslujemo, kako bismo kontinuiranim dugoročnim ulaganjima uticali na rešavanje brojnih društvenih izazova. Dobro je i važno da privatni sektor bude pokretač promena i da, u saradnji sa državnim institucijama, lokalnim zajednicama, partnerima aktivno utiče na pronalaženje rešenja ne samo za izazove, već i za kontinuiran napredak i razvoj. MK Group svoj program korporativne filantropije gradi na projektima od nacionalnog značaja, a sa snažnijim poslovnim širenjem u Jadranskoj regiji, potrudili smo se i da dobročnstvom povežemo ovaj prostor”, izjavio je Jovan Purar.

Ana Koešal, izvršna direktorka, Fondacija Ana i Vlade Divac istakla je značaj partnerstva svih ključnih javnosti, kao i da mediji imaju veoma važnu ulogu.

Budućnost inovativne industrije – dodatno ubrzanje ili ravna linija?

Drugog dana Kopaonik Business Forum-a, 7. marta 2022. projekat Srbija Inovira uz podršku USAID-a organizovao je panel pod nazivom Budućnost inovativne industrije – dodatno ubrzanje ili ravna linija?

Na panelu Budućnost inovativne industrije – dodatno ubrzanje ili ravna linija, u organizaciji projekta Srbija inovira uz podršku USAIDa, istaknuto je da se, iako je inovativna industrija u Srbiji u konstantnom rastu, postavlja pitanje da li taj rast može opstati na pojedinačnim dobrim primerima.

Uvodničar Aleksandra Popović, direktorka projekta Srbija Inovira istakla je četiri oblasti po kojima je Srbija prepoznatljiva: visoka tehnologija u poljoprivredi i proizvodnji hrane, gejming okruženje i virtuelna realnost, web 3 i bločejn tehnologije i napredna rešenja u medicinskoj tehnologiji i biotehnologiji.

“U narednih godinu dana, podržaćemo razvoj ove četiri oblasti i izdvojiti onu oko koje ćemo 2023 napraviti prvi srpski superklaster. Naš cilj je da ubrzamo tehnološki rast i Srbiju stavimo na mapu svetskih lidera u najperspektivnijoj oblasti inovacija“, istakla je Popović.

Ivan Bjelajac, osnivač i CEO MVP Workshop-a napomenuo je koliko je značajno što su se srpski inžinjeri na vreme uključili u blokčejn, zahvaljujući tome Srbija je prepoznata u svetu kao sjajna destinacija za ovu tehnlogiju.

Nikola Čavić, osnivač i član UO Asocijacije industrije video igara Srbije koja broji 110 članova, kompanija koje rade na razvoju igara ali i drugih sfera koje su bitne za održivost, istakao je da je jačina te asocijacije upravo to što dovodi sve aktere iz industrije pod jedan krov, gde kroz saradnju prevazilaze izazove.

Učesnici su diskutovali i o trenutnom stanju izazvanom ukrajinskom krizom. Zaključili su da će se tražiti brza rešenja, kao i da bi inovacije mogle da budu odgovor na to.

Drugi dan 29. Kopaonik biznis foruma koji se održava u hotelu Grand Kopaonik započeo je izlaganjem specijalnog gosta Karlosa Alvareza Pereire, potpredsednika Rimskog kluba koji je rekao da je učenje pravi put, ali učenje u smislu menjanja, kako pojedinačnog, tako i kolektivnog.

“Jedan od pravaca koji Rimski klub promoviše jeste promena, da naučimo nove načine da postanemo ljudi. Mi imamo interni program koji zovemo Peti element. Pored postojećih četiri elementa, peti element je život i on spaja sve elemente”, izjavio je Pereira.

Izvor: BIZLIfe

Foto: Kopaonik biznis forum