Muški „work-life balans“ ili – kako privatan život utiče na poslovne odluke

Work-life balans je jedan od onih pojmova koji zvuče kao da obećavaju rešenje, a u praksi često proizvode još veći pritisak. Kao da negde postoji idealna vaga na kojoj se, uz dovoljno discipline i dobre organizacije, može savršeno izmeriti koliko sati, energije i emocija treba da ode na posao, a koliko da ostane za život. Problem je što takva vaga ne postoji. A još veći problem je što se od žena i dalje očekuje da je pronađu. O uticaju privatnog života muškaraca na njihove poslovne izbore i rezultate gotovo da se ne govori otvoreno. Razgovor sa Ivanom Štiblom, poslovnim konsultantom i autorom podkasta „Ćalac“ polazi od jednostavne, ali često zanemarene teze: posao i život nisu dve suprotstavljene strane koje treba balansirati, već jedna celina koju je potrebno razumeti.

Ivan Štibl

Ivan ističe da se često pitao kako se oseća osoba koja posao odvoji od života samo sa jednom crticom.

„Znamo koliko vremena provedemo na poslu, što fizički što mentalno, pa se pitam koliko traje život u tom jednom danu ili nedelji. Davno prošlo vreme je ono kada je ta fraza, work-life balans, imala svoj smisao. Danas je prava sposobnost u tome da se na život gleda kao na jednu celinu, koja obuhvata teme koje se tiču porodice, prijatelja, ličnih ciljeva sa onim temama koje se tiču posla i svega u okviru te teme. Ukoliko između nečega balansiramo, činjenica je da nijedno ne živimo u potpunosti, te stoga duboko podržavam prihvatanje posla kao deo života, gde je jako važno razumeti uticaj posla na životne planove, porodične odnose i planove, kao i uticaj svega što osećamo, volimo i što nas istinski ispunjava na posao, poslovno okruženje i karijeru. Nema malo primera gde poslovno uspešni ljudi, na dobrim i odgovornim pozicijama u organizacijama, trpe velike posledice prouzrokovane trudom da izgrade balans između dve nerazdvojive sfere“, priča on za BIZLife.

Muški vs. ženski „work-life balans“

Štibl ističe da je upoznao razne ljude na različitim pozicijama, u različitim industrijama i jedno im je zajedničko: evidentno se slažu sa činjenicom da im nešto fali, osećaju da to nešto nedostaje da bi se osećali zadovoljno i srećno.

„Takođe sam upoznao i one koji spokojno i ležerno hodaju, one koji ne pokazuju simptome tenzije ili nezadovoljstva, koji izgledaju kao da tačno znaju koji je sledeći korak i kojima ništa nije teško.U prvoj grupi je mnogo više muškaraca i razlozi mogu biti razni, a oni koji se ističu su uglavnom ponos, strah od oslobađanja emocija, strah od gubitka, potpuno pogrešno prihvaćena odgovornost. Sve pomenuto je najverovanije posledica stereotipnog vaspitanja, uticaj društva i lična uverenja svakakvog tipa. Nema u prvoj grupi više muškaraca, zato što muškaraca ima ukupno više, već zato što su žene daleko sposobnije da bez posledica zaista žive “work-life balans”. One mnogo bolje poslože prioritete i u tom balansu jako malo trpe važne životne teme“, ističe naš sagovornik.

A koliko privatni život – roditeljstvo, partnerski odnosi, ali i lični umor ili zadovoljstvo – realno utiče na poslovne odluke koje muškarci donose, i zašto se o tome tako retko govori otvoreno?

„Na jedan važan board member sastanak ne dolazi član borda, dolazi čovek koji je veče pre proveo negde svoje vreme, koji je razmišljao pred spavanje, koji je nešto sanjao, čovek na koga neko misli, koji nekome nedostaje i čovek koji ima neko detinjstvo, neke odnose sa roditeljima, članovima porodice i koji ima razne strahove, maštarenja, neostvarene ljubavi i slično. Na svako ponašanje, reakciju, konflikt, donetu odluku, kvalitet prezentovanja i slično, utiče isključivo sve ovo pomenuto u vašem pitanju. Kako god da jedan muškarac vidi svoju ulogu u društvu, sve što mu se dešava na privatnom planu ima enormni uticaj na poslovne odluke i rezultate. Ukoliko je distanciran od porodice, roditelj koji ne provodi vreme sa decom, onaj koji nema redovne fizičke aktivnosti, redovan san, uravnoteženu ishranu, lični hobi, on prosto ne može ni sebi ni poslodavcu da bude dovoljno dobar. Prosto ne može. Sa druge strane onaj koji je sve suprotno, koji je tu za porodicu, koji zna šta znači biti prisutan roditelj, koji ima hobi i preuzima odgovornost za svoje psihičko i fizičko zdravlje, je savšren za poslodavca i poslovne rezultate“, objašnjava on.

Ivan je pokrenuo podkast o tatama: „ĆALAC je muškarac kakvog dete, žena, društvo i on žele“

Energija osobe koja je zadovoljna životom

Štibl ističe da kada kao kouč, potpuno neutralno, priđete osobi koja je zadovoljna svojim životom, to ne može da se ne primeti.

„Vidi se po hodu, čuje se u glasu, vidi se po pogledu i borama na licu, oseti se nezaobilazna energija u prostoriji. Uživanje je biti pored takvih ljudi. Kada bismo se sada stavili u kožu nekog zaposlenog, naravno da se bolje osećamo u društvu takvih ljudi nego da je drugačije. Prisetite se nekih trenutaka iz života, sa fokusom na poslovne odluke, i pronađite neke važne odluke koje ste doneli, za koje se ispostavilo da su bile prave i koje su doneli neki vid uspeha. Onda se prisetite da li ste te odluke donosili pod tenzijom, nesrećni, nezadovoljni ili ste ih doneli u trenucima zadovoljstva, slobode i sreće“, jasan je sagovornik BIZLife-a.

Suština je, tvrdi on, zapravo samo u postavljanju prioriteta, a za uspeh na svim poljima neophodna je i podrška partnera.

„Kada kažemo podrška partnera ona mora da bude obostrana, a da bi ona postojala i lakše se prihvatila, potrebna je i podrška društva. Tu deluje da smo zakazali. Nije stvar u tome da li neko želi nekoga da podrži, stvar je u tome kako nekome pokazati put i olakšati mu. Društvo to ne radi, već radi suprotno. Žene su podržane velikim brojem aktivnosti i tema žena je vrlo snažna u korporacijama. Sa druge strane ta tranzicija vidno utiče na muškarca, a tom temom se niko ne bavi, pa ni sam muškarac. Smer i pravac su dobri, fale samo određeni koraci koje preskaćemo da na cilj ne bismo stigli izranjavani i u manjem broju“, kaže.

Poruka za muškarce

„Zamislite sebe ovako: mišićavo telo, veliki osmeh na licu, sjaj u očima, obične pantalone, kućne papuče, obična majica (malo flekava), neuredna kosa, dete u jednoj ruci, u drugoj ruci ruža koju je namenio voljenoj osobi. Na ruci ima trag od flomastera, a na licu trag od poljupca. Nalazi se na sredini dnevne sobe koja je životno uredna. U sobi je još ljudi koji se smeju; one koje je on odabrao da budu tu. Daleko na parkingu parkiran je auto pun goriva, u zatvorenom ormanu je dovoljno lepih odela i belih košulja, u zatvorenom cipelarniku jako lepe cipele, u ćošku neke od prostorija je poslovna torba u kojoj je rokovnik i laptop, a na računu u banci dovoljno novca. Ostvarenje kvartalnog i godišnjeg cilja je stvarno super osećaj, a broj nasmejanih, srećnih, suznih očiju je najvažniji KPI kojeg ćete se sećati uvek (broje se i vaše oči). Taj broj se ne zaboravlja!“, zaključuje on.

Izvor: BIZLife/Gorica Mitrović