Studija pokazala: Mozak tinejdžera BRŽE STARI nakon kovid pandemije
Mozak američkih tinejdžera fizički se promenio tokom pandemije Covid-19 i stari brže nego što je normalno, kaže nova studija.
Mladi učesnici studije su takođe prijavili ozbiljnije simptome anksioznosti, depresije i onoga što naučnici nazivaju internalizovanim problemima – osećaj tuge, nisko samopoštovanje, strah i problemi sa regulisanjem emocija – nakon prve godine pandemije.
Desetine studija su otkrile da je mentalno zdravlje tinejdžera i adolescenata narušeno tokom pandemije. Nisu odlazili u školu, bili su udaljeni od svojih prijatelja i poznatih struktura podrške i morali su da žive u neizvesnosti i strahu koji je došao sa koronom. Mnogi roditelji su izgubili posao. Milioni dece izgubili su roditelje i deke i bake zbog korona virusa.
Studija, objavljena u časopisu Biological Psychiatry: Global Open Science, jedna je od prvih koja je sagledala fizičke promene u mozgu koje izazivaju stres i anksioznost.
Istraživanje je proizašlo iz veće studije u kojoj su naučnici pokušavali da razumeju rodne razlike u depresiji među adolescentima.
Mozak, tinejdžer (Pixabay)
Deca koja su preživela pandemiju imaju stariji mozak
Pre osam godina krenuli su sa planom da svake dve godine 220 dece uzrasta od 9 do 13 godina uradi magnetnu rezonancu. Tim je završio dva seta skeniranja kada je pandemija prekinula njihovo istraživanje i nisu mogli ponovo da počnu do kraja 2020.
Kada je njihovo istraživanje prekinuto, tim je odlučio da bi bilo zanimljivo proučiti efekte koje je ovaj stresni događaj imao na mozak dece u razvoju. Skeniranja pre pandemije bi im pomogla da naprave ovo poređenje.
Istraživači su uporedili decu u istoj demografiji – uključujući pol, starost, izloženost stresu i socioekonomski status.
Da bi pronašli prosečnu starost mozga, stavili su MRI skeniranje kroz model koji objedinjuje podatke iz drugih skeniranja.
Istraživači su uporedili MR skeniranje 128 dece. Polovina skeniranja je napravljena pre pandemije, a druga polovina krajem 2020.
Otkrili su da su deca koja su preživela prvu godinu pandemije imala stariji mozak od njihovog uzrasta, piše CNN.
Mozak, deca (Pixabay)
Pandemija ugrozila mentalno zdravlje dece
Mozak koji je prošao kroz početak pandemije imao je rast u delu koji može da pomogne u regulisanju straha i stresa, zvanom amigdala i u hipokampusu, oblasti mozga koja može da kontroliše pristup sećanjima. Tkiva su se istanjila u delu mozga koji kontroliše izvršno funkcionisanje, korteksu.
Mozak deteta se prirodno menja tokom vremena, ali istraživanja su otkrila da ove fizičke promene mogu da se ubrzaju kada osoba preživi nedaće u detinjstvu.
Istraživanja su pokazala da ljudima koji su rano u životu izloženi nasilju, zanemarivanju, siromaštvu i porodičnim problemima brže stari mozak i kasnije mogu da imaju problema sa svojim mentalnim zdravljem.
Ian Gotlib, vodeći autor nove studije, rekao je da je istraživački tim očekivao da će pronaći probleme sa anksioznošću, depresijom i internalizovanim problemima.
„Pandemija nije bila ljubazna prema mentalnom zdravlju adolescenata“, rekao je Gotlib, profesor psihologije na Univerzitetu Stanford.
Mozak, adolescenti (Pexels)
Da li će promene u mozgu ostaviti posledice?
Ali nisu bili baš sigurni šta će pronaći MRI skeniranjem.
„Uvek je zanimljivo raditi ovakvo istraživanje kada niste baš sigurni šta će se desiti. Ovi efekti su bili zanimljivi i desili su se prilično brzo. Ovo je bilo samo jednogodišnje isključenje, tako da nismo znali da će efekti na mozak biti ovako izraženi nakon tog kratkog perioda stresa. To prati poteškoće mentalnog zdravlja koje vidimo“, objasnio je on.
Ono što nije jasno, rekao je, jeste da li će promene u mozgu imati uticaja kasnije u životu. Istraživački tim planira da skenira istu decu kako bi pratio razvoj njihovog mozga. Postoji šansa da su njihove promene u mozgu samo trenutni odgovor na stresor koji će se vremenom normalizovati, dodao je on.
Tim takođe planira da pogleda 10 dece u studiji koja su imala Covid-19 da vidi da li postoji drugačiji efekat. Čini se da su fizičke razlike „malo izraženije“ kod dece koja su imala Covid, primetio je Gotlib.
Škola, mozak (Pixabay)
„Promene u mozgu zanimljive“
Dr Maks Viznicer, šef pedijatrijske neurologije u UH Rainbow Babies & Children’s Hospital, rekao je da su promene u mozgu bile zanimljive, ali ono što je važno je da li problemi mentalnog zdravlja traju.
„Anatomija nije bitna. Važna je funkcionalnost. Klinička posledica ovde je funkcionalni uticaj, kliničko stanje mentalnog zdravlja i kako funkcioniše i kako se nosite sa tim“, rekao je Viznitzer, koji nije bio uključen u istraživanje.
Uz odgovarajuće intervencije, problemi, poput anksioznosti ili depresije, mogu da budu rešeni.
„Mozak ima taj kapacitet za reorganizaciju – ili nazovite to poboljšanjem, ako hoćete“, dodao je Viznicer.
Gotlib se nada da roditelji i staratelji imaju na umu da, iako su blokade i zatvaranje škola možda gotovi, posledice po mentalno zdravlje mogu da bude dugotrajne.
„Uverite se da vaš adolescent ili tinejdžer dobija bilo kakvu pomoć koja bi mogla da mu zatreba ako ima simptome depresije, anksioznosti ili ako su povučeni“, savetovao je on.
Izvor: BIZLife
Foto: Pexels, Pixabay
