MMF zadržao prognoze za Srbiju, globalno je pesimističan

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    MMF zadržao prognoze za Srbiju, globalno je pesimističan

    Međunarodni monetarni fond je u ažuriranom, oktobarskom izveštaju o svetskim ekonomskim izgledima ostao pri junskoj projekciji rasta Srbije od 3,5 posto za ovu godinu, a za 2023. predviđa usporavanje rasta na 2,7 procenata.

    Fond procenjuje da će stopa inflacije u našoj zemlji iznositi 11,5 odsto u tekućoj godini i 8,3 posto u idućoj.

    Bilans tekućeg računa Srbije će, prema projekcijama MMF, biti u deficitu od 8,4 procenta bruto domaćeg proizvoda u 2022, nakon čega će se taj minus dogodine smanjiti na 7,0 posto.

    U novom izveštaju se predviđa stopa nezaposlenosti u Srbiji u 2022. i 2023. godini od 9,9 odsto, odnosno od 9,7 procenata, respektivno.

    Smanjene globalne prognoze

    Fond je još jednom smanjio svoje prognoze rasta za 2023. godinu i pojačao strahovanja od recesije pod uticajem uporne inflacije i ukrajinskog sukoba, ali je zadržao predviđanja rasta za 2022. već revidirana tri puta ove godine.

    Ta institucija i dalje očekuje svetski rast u 2022. godini da bude 3,2 odsto ali za 2023. predviđa rast od 2,7 odsto, 0,2 procentna poena manje od prognoze date u julu.

    Očekuje se da će u recesiju ući Nemačka i Italija iduće godine zbog rata na vratima Evropske unije. One će biti prve dve razvijene zemlje koje ulaze u recesiju samo tri godine posle epidemije kovida-19, što će takođe uticati negativno na izglede cele evrozone.

    Kako se predviđa, iduće godine će nemački BDP pasti 0,3 odsto a italijanski 0,2 odsto, što je 1,1 procentni poen, odnosno 0,9 procentna poena manje nego što je prognozirano u julu.

    Posle osam meseci ruske invazije na Ukrajinu prva tabu tema je prihvaćena, velike međunarodne institucije koje su se ranije čuvale da ne najave pad ekonomske aktivnosti sada otvoreno govore o recesiji.

    Počinje sa Nemačkom i Italijom

    Smanjenje izgleda rasta posebno je istaknuto za privrede najizloženije prekidima ruskog gasa kao i strožim monetarnim uslovima u evrozoni, naveo je MMF.

    To počinje sa Nemačkom i Italijom, dva osnivača EU koji su vrlo osetljivi na šokove na tržištu gasa, pokazuje nedavno napisana nota agencije Fič, ukazujući na posebno velike teškoće koje imaju da diverzifikuju snabdevanje.

    MMF je upozorio da bi situacija mogla i da se pogorša ako temperature budu posebno niske ili se nedovoljno smanji tražnja za gasom ove jeseni, što bi moglo da dovede do štednje energije tokom zime u Nemačkoj i imalo teške posledice za nemačku industriju.

    MMF je takođe smanjio prognozu rasta za Francusku i Španiju za iduću godinu, na 0,7 procenata (minus 0,3 procentna poena) odnosno 1,2 odsto (minus 0,8 procentna poena).

    Za SAD prognozira se i za ovu godinu manji rast nego što je predviđen u prethodnom izveštaju, tako da se prognozira rast od 1,6 odsto, odnosno 0,7 procentni poen manje nego koliko je očekivano u julu, a očekuje se dalje usporavanje rasta na 1,0 odsto u 2023, saopštio je MMF.

    Rusiju “čuva” nafta

    Ekonomska recesija u Rusiji će biti manja od predviđene u 2022. i 2023. zahvaljujući izvozu nafte i relativno “stabilnoj” domaćoj tražnji, ocenio je MMF, uprkos sankcijama.

    Ruski BDP bi trebalo da padne 3,4 odsto u 2022, predviđa MMF u svom izveštaju što je manje od šest odsto koliko je očekivano u prethodnoj prognozi u julu.

    Za 2023. godinu MMF predviđa dalju recesiju ruske privrede od 2,3 odsto, ali manje nego što je prognozirao u julu (minus 3,5 odsto).

    Za Ukrajinu MMF predviđa i dalje recesiju od 35 odsto u 2022. godini, u velikoj meri pod uticajem sukoba sa Rusijom. Fond nije dao predviđanja za Ukrajinu za 2023.

    Izvor: Beta

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE