Ko su kreatori standarda održivog razvoja?
Piše: Miroslava Gaćeša, direktorka u Sektoru za upravljanje rizicima, Deloitte
Nesporno je da je svet na prekretnici i da će odluke koje danas donosimo osetiti mnoge generacije posle nas. Stoga, treba da verujemo da je održiva, prosperitetna budućnost naš zajednički cilj.
Deloitte je nedavno sproveo anketu koja je imala cilj da otkrije šta je to što utiče na individualnu i kolektivnu aktivnost usmerenu ka održivosti i održivom poslovanju. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 23.000 ispitanika iz 23 države. S tim u vezi, Deloitteov indeks održivih aktivnosti pokazuje kako male promene u ličnim stavovima mogu doprineti velikim promenama na radnom mestu, mogu da utiču na to šta ljudi kupuju, kao i šta očekuju od svojih lidera.
Klimatske promene i druge ekološke krize tiču se ljudi. Kako troškovi i posledice klimatskih promena budu sve izraženiji, tako će rasti i potreba za sistemskom transformacijom koja se odnosi na električnu energiju, mobilnost, hranu, industrijski sektor i još mnogo toga. Međutim, promene su moguće samo kroz kolektivno delovanje, tj. neophodne su kolektivne promene u stavovima i ponašanjima svih nas.
Pošto su naši izbori duboko oblikovani kontekstom – onim što rade naši prijatelji, porodica, kolege i zajednica – aktivnosti koje preduzimaju pojedinci mogu da utiču na ponašanje drugih ljudi oko nas. Istraživanja o društvenim kretanjima i promenama sugerišu na to da relativno mali broj posvećenih pojedinaca može da katalizuje mnogo šire i brže promene u širem okruženju.
U svim geografskim oblastima, „tipičan” postavljač standarda održivosti, među ispitanicima koji su učestvovali u anketiranju, identifikuje se kao ženska osoba koja ima između 25 i 44 godine; takođe, ima visoke prihode, zabrinuta je zbog klimatskih promena, ima najmanje jedno dete i doživela je najmanje jednu klimatsku nepogodu.
Nije iznenađujuće da su one osobe koje čvrsto veruju da su promene klimatskih uslova alarmantna tema takođe i najaktivnije u bavljenju tim problemima u svim aspektima života. Ali čak i skromne promene u jačini nečijih uverenja povezane su sa značajnim padom u aktivnostima u vezi sa održivošću kada je u pitanju lični izbor i zabrinutost na radnom mestu.
Dvadeset četiri procenta ispitanika koji čvrsto veruju da je tema o promeni klimatskih uslova alarmantna bili su oni koji postavljaju standarde za lični izbor, odnosno samo devet odsto njih „donekle veruje” da su klimatske promene alarmantno upozorenje.
Dve trećine ispitanika smatra da vlada treba da preduzme više koraka u rešavanju klimatskih promena, a više od polovine je reklo da podržava nove propise, čak i ako ih to lično košta. Dodatnih 54 odsto ispitanih izjasnilo se da će verovatno glasati za kandidata koji podržava aktivnosti u vezi sa klimatskim promenama i održivim razvojem.
Oni koji su se nedavno suočili sa nepovoljnim klimatskim uslovima – ekstremna vrućina, šumski požar, suša itd. – verovatno su oni koji postavljaju standard, jer se čini da takvo iskustvo življenja pod uticajem klimatskih promena podstiče ljude da deluju (ili bar razmišljaju o tome da nešto preduzmu) lično, javno ili na radnom mestu. S obzirom na to da se sve više ljudi širom sveta direktno suočava sa teškim vremenskim i klimatskim uslovima, možda će ih to podstaći da budu kreatori standarda održivosti u različitim aspektima života.
Ispitanici ankete koji su izuzetno optimistični da će svet preduzeti dovoljno koraka u rešavanju klimatskih promena bili su i oni koji su se češće ponašali u skladu sa standardima održivosti. Razlika je posebno izražena u domenu aktivnosti na radnom mestu: od onih koji su izuzetno optimistični kada je reč o promenama – 43 odsto čine oni koji postavljaju standarde održivosti; među onima koji su „donekle optimistični” – samo 10 odsto spada u grupu koja postavlja standarde.
Zanimljivo je da indeks naglašava jasne razlike u tome kako se različite generacije bave pitanjima održivosti u svojim životima. Mlađi ispitanici su znatno više angažovani u političkim i građanskim aktivnostima od starijih grupa. Ali među njima je mnogo manje ispitanika koji su izrazito aktivni u sprovođenju aktivnosti održivosti bilo na svojim radnim mestima ili, što je možda iznenađujuće, ličnim izborom.
Isto tako, oni mlađi od 25 godina verovatno su na početku karijere i ne vide način da utiču na održivo poslovanje u svom radnom okruženju. Ovo je, svakako, prilika za poslovne lidere da iskoriste podršku ove grupe za održivije prakse. To je, takođe, šansa za negovanje dugoročne lojalnosti potrošačâ prema brendu nuđenjem održivijih proizvoda čak i najmlađoj grupi, jer ovo istraživanje sugeriše na to da izbori održive potrošnje postaju sve prisutniji i važniji s godinama.
Oni koji su u ranoj fazi ili na sredini svoje karijere (25–44 godine) takođe su najaktivniji na svojim radnim mestima; oni su samo nešto manje angažovani u javnim aktivnostima i imaju tendenciju da postavljaju standarde održivosti u domenu ličnih izbora.
Dakle, kako uticaji klimatskih promena i drugih ekoloških kriza postaju jasniji, tako postaju jasnije i prilike za promenu. Svet se sa zakašnjenjem mobiliše za rešavanje klimatske krize, dok vlade širom sveta primenjuju niz politika i regulatornih alata pokušavajući da smanje emisije štetnih gasova. S druge strane, kompanije postavljaju neto nulte ciljeve, sa širokim implikacijama na lance snabdevanja i poslovne modele.
Velika i rastuća grupa građana orijentisanih ka održivosti svakako može pomoći da se ovi napori učine lakšim i efektnijim, tako da je važno da biznisi i vlade omoguće pojedincima da oni budu ti koji će postaviti standarde održivosti.
Izvor: BIZLife Magazin
