Milka Vojvodić, CEO Delta Holding: "Snaga kompanije vidi se u kriznim situacijama"

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Milka Vojovidić,CEO Delta Holding, BIZLife

    Milka Vojvodić, CEO Delta Holding: “Snaga kompanije vidi se u kriznim situacijama”

    Milka Vojvodić deo je kompanije Delta Holding od njenog osnivanja. Vrsna ekonomistkinja bavila se finansijama u najtežim trenucima: hiperinflacija, rat, svetska ekonomska kriza, hapšenje osnivača kompanije… I pobedila je. Ovo je njena priča

    Prolazim kroz velika kružna vrata nove poslovne zgrade Delta House, na Novom Beogradu. Ulazim u čist prostor bez mnogo elemenata, zrak od spolja širi se unutra. Beli pod, bele stepenice sa strane, beli pult, za kojim sede dve devojke u belim košuljama. Jedna me vodi do lifta, koji me penje na osmi sprat.

    Ljubaznost je sledeći utisak. Kad je preterana, može da ima neprijatan miris. Ovde je taman izbalansirano, kao miris ručno pravljenog parfema iz francuske porodične radionice bogate tradicije.

    Dolazim ispred kabineta Milke Vojvodić.

    „Ovo je istorijski trenutak za kompaniju jer gospođa Vojvodić nikada u svojoj karijeri nije dala intervju”, dočarava mi ozbiljnost Tanja Vasojević, direktorka komunikacija.

    Šta se sada promenilo? Stvari pripisujem kosmosu…

    Sa Milkom Vojvodić sedam u opušteniji deo njene prostrane kancelarije, ona na dvosed, ja prekoputa, u fotelju, između je stočić, na kom palim snimač zvuka. Upečatljiv mi je njen nakit, jednostavan kao najkomplikovaniji izum. Neka u zapisnik uđe još nešto: moja sagovornica govori dostojanstvenim damskim tonalitetom, koji tokom sat vremena našeg razgovora nije imao drastične promene, kretao se ujednačenom linijom. Ne trudi se da ostavi utisak, što bi se moglo reći da je manir ljudi koji su izuzetno sigurni u sebe, ono što rade i rezultate koje prave. Dela su utisak. Ali malo priče, svakako, nije naodmet.

    • Kako vam počinje radni dan?

    Ustajem rano i to je navika koju sam stekla još u mladosti. Trudim se da imam neku fizičku aktivnost od pola sata do sat vremena, ali priznajem da tokom godine ima perioda kada zbog poslovnih obaveza izađem iz ritma. Volim da dođem ranije na posao, kako bih se, u miru, pripremila za sve što me tog dana čeka. U šali kažem kako u firmi budem u vreme kada i kolege iz timova podrške, koji zbog prirode posla dolaze pre većine zaposlenih.

    Radni dan počinje sastancima. Ostala je navika da je prvi sastanak onaj kod g. Miškovića, kada sa njim diskutujemo o svim tekućim, ali i strateškim pitanjima, i da tek nakon toga nastavljamo sa svojim radnim danom. Osim sastanaka, u ovom poslu podrazumevaju se i poslovni ručkovi. Često je o ozbiljnim, teškim i problematičnim stvarima svrsishodnije razgovarati u opuštenijoj atmosferi. Pandemija je umnogome uticala na promenu navika i mi smo se, zajedno sa našim poslovnim partnerima, tome prilagodili, tako da nam više nisu strani ni onlajn sastanci. Međutim, neću kriti, ništa ne može da zameni razgovor uživo.

    Milka Vojovidić,CEO i predsednica Izvršnog odbora kompanije Delta Holding

    Milka Vojovidić,CEO i predsednica Izvršnog odbora kompanije Delta Holding

    • Kad se obaveze završavaju?

    U prošlosti sam umela u kancelariji da ostajem jako dugo. U proteklom periodu nastojim da je napustim ranije, ali naravno, ostajem pri telefonu i na imejlovima, jer je priroda menadžerskog posla takva da je radno vreme relativna kategorija. Predveče nešto pročitam ili pogledam, ali i to često bude u vezi sa poslom, ako ne zbog samog sadržaja, onda zbog činjenice da posao kojim se bavim teško možete apsolutno isključiti iz svoje glave. Takođe, on podrazumeva i mnoga druženja, pa iako se, gledajući sa strane, čini da idem sa prijateljima da popijemo piće, to je često, takođe, povezano s poslom. S porodicom mi je jedna od omiljenih aktivnosti odlazak u pozorište i bioskop – može se reći da se tada „isključim”.

    • Koliko često se vaš raspored okrene naglavačke?

    Veoma često. Poslednji primer su dešavanja u Ukrajini. Iako je na prvi pogled to delovalo kao nešto što se događa daleko od nas, ubrzo smo svi postali svesni kolike ekonomske posledice može da ima. S obzirom na to da naša kompanija izvozi na ovo tržište, proteklih dana smo postavljali dalju strategiju jer posledicama ovog rata tek ćemo svedočiti na globalnom nivou, a to znači da ne mogu da zaobiđu i nas.

    • Kako problem može da se reši?

    Kada je reč o Delti, mislim da smo svojim delima u prethodnih 30 godina dokazali kako se radi u kriznim situacijama. To je trenutak u kome se vidi snaga kompanije.

    Pre svega, u teškim momentima za firmu na najvećem ispitu su sistem i ljudi. Za opstanak je veoma važna i diverzifikacija u kompaniji.

    Kada govorimo o trenutnoj krizi, mi smo odmah sagledali sve mogućnosti, kao i najgori scenario. Gledamo koje su nam prilike, tražimo rešenje, svesni svih izazova. Procenjujemo koliki su rizici koje kompanija može da podnese jer već sada svi svedočimo drastičnom povećanju cena energenata, žitarica i uljarica, inflaciji…

    • Ko procenjuje? Ko je donosilac odluke šta Delta treba da uradi u ovom trenutku?

    Znate da je opseg poslovanja naše kompanije širok – agrar, distribucija, real estate, ecommerce, pa zbog toga svaka organizaciona celina ima svoje lidere, potpredsednike. Oni su najkompetentniji u svojoj oblasti i ključne odluke donosimo na sastanku Upravnog odbora. Nedvosmislena je uloga i predsednika Upravnog odbora g. Miškovića, koji ima toliko znanja, iskustva i intuicije. Njegova vizija je ono što je i učinilo da naša kompanija ovoliko dugo traje uz sve izazove koji su bili tokom ove pune tri decenije.

    Milka Vojvodić, CEO, Delta Holding, Stefan Tošović, BIZLife

    Milka Vojvodić, CEO, Delta Holding, Stefan Tošović, urednik BIZLifea

    • Skok cena u energetici i proizvodnji žitarica neposredno pogađa vaš sistem.

    Želimo da budemo optimistični, kao i svi ljudi koji su u biznisu, da će se ova kriza ubrzo i završiti. Početkom marta diskutovali smo o našim rezultatima za prva dva meseca tekuće godine i oni su rekordni! Po godišnjem planu, to bi trebalo da se nastavi i bude još bolje.

    Vraćam se opet na našu diverzifikaciju, zahvaljujući kojoj smo i tokom pandemije rasli u poslovanju. Ono gde smo trpeli jeste hotelsko poslovanje, čije smo negativne rezultate pokrili drugim biznisima i koje bi, po nekim naznakama i rezervacijama, trebalo vrlo brzo da se vrati na normalnije nivoe, ali ostale grane biznisa su povukle i ostvarile značajne rezultate.

    • Iz kojih izvora se informišete?

    Uglavnom iz inostranih ekonomskih i stručnih časopisa, najviše informacija mogu odatle da pokupim. A pošto nam se kompanija stalno podmlađuje, onda imam priliku da uz nove generacije razumem i snagu društvenih mreža. Pored toga, jako je važno biti u krugu ljudi iz sveta biznisa, od bankara do privrednika. Onda svako iz svog iskustva deli znanje i informacije.

    • Jeste li jugonostalgičar u ekonomskom smislu?

    U ekonomskom smislu: da. Srbija je malo tržište i moramo da se okrećemo jedni ka drugima u regionu. Mi smo, kao Delta, prisutni u regionu. Naravno, nije lako ući na svako nacionalno tržište.

    • Kako gledate na privatno preduzetništvo?

    Naša kompanija je nastala u godinama kada je postojanje privatnih firmi na srpskom tržištu bilo prava retkost. S ove tačke gledišta, u poređenju sa tadašnjim velikim društvenim i državnim sistemima, jasno je koliko smo bili fleksibilni i prilagodljivi u donošenju odluka.

    • Hoćete reći da imate utisak kako je Delta u svojim počecima, zapravo, bila ono što su danas privatni preduzetnici?

    Da, kretali smo, praktično, od nule, iz hotelske sobe, baveći se izvozom drveta i pečuraka i uvozom robe široke potrošnje.

    Velikom upornošću, snažnom željom, kontinuiranim usavršavanjem, vizijom, ali i hrabrošću ‒ svoje poslovanje smo u godinama koje su dolazile proširili i na tržište regiona, ali i sveta.

    Važno je spomenuti da smo isto tako izlazili iz biznisa u trenutku kada smo procenili da smo ostvarili maksimalne rezultate.

    • Kako bi bilo najispravnije potpisati vas, koja je vaša funkcija u Delta Holdingu?

    Kada se osvrnem, za 31 godinu radnog veka uglavnom sam u finansijama. Bila sam finansijski direktor, zatim direktor kompanije Delta M, potpredsednica za finansije i ekonomiju Delta Holdinga, a sada sam CEO kompanije i predsednik Izvršnog odbora.

    U kompaniji smo uvek insistirali na znanju o finansijama, koje je osnova svakog biznisa. Ako vi ne možete da procenite da li je neki biznis dobar ili loš – ne samo s aspekta profita nego i ako izostaje onaj osećaj da nešto može da uspe – onda niste na pravom mestu. Sa finansijama u svakom trenutku znate gde ste. Ako nemate znanje iz finansija, vrlo lako neki posao može da vam se učini perspektivnim iako on to, zapravo, nije. Ima tu i one druge strane – kada neko iz biznisa dođe i kaže svoje predviđanje kako će neki biznis biti plodonosan, a cifre uopšte ne govore tako. Zato je upravo taj osećaj veoma važan.

    Često imam situaciju da ljudi iz finansija kažu: „Da, ali kalkulacija ovo ne trpi, ovo neće biti dobro.” Tada stvari treba da gledamo šire. Možda u ovom trenutku nije dobro, ali za budućnost jeste.

    Moja zaduženja su krenula od finansija, potom su se menjala u skladu sa okolnostima, te se ona danas protežu od alokacije kapitala, pregovaranja sa poslovnim partnerima do brige o zaposlenima i njihove motivacije.

    Milka Vojovidić,CEO Delta Holding

    Milka Vojovidić,CEO Delta Holding

    • Imajući u vidu da to radite u našoj najmoćnijoj kompaniji, nije pretenciozno reći da ste prva dama srpskog biznisa.

    Ima mnogo uspešnih dama u srpskom biznisu. Ovo jeste kompanija koja je ušla u svoju četvrtu deceniju postojanja, koja je u svom portfoliju imala banku, osiguranje, maloprodaju i šoping molove. Kompanija smo sa najvećim kapitalom i sve što smo gradili godinama – to se vidi. Ali ne bih bila saglasna sa tim da sam prva dama srpskog biznisa – ima ih, što je dobro za Srbiju.

    • Kada ste stekli osećaj da dobro radite svoj posao?

    Počela sam da radim u Delti 1991. godine. Bilo nas je petoro-šestoro u kompaniji i svi smo bili neki direktori. Kada na vašoj posetnici piše da ste direktor, to nosi veliku odgovornost, ali i želju za dokazivanjem. Već 1992. sam otišla na Kipar, gde sam vodila firmu. Mada je ona imala samo dvoje zaposlenih, bila je to velika odgovornost za jednu dvadesetpetogodišnjakinju. U tim počecima redovna sam bila u Barclays banci, gde sam uporedo učila i sticala iskustvo.

    U tom trenutku – kada znate da pored sebe nemate nikog da pitate kako nešto uraditi ili rešiti, sankcije su, u drugoj ste zemlji – shvatate da je sve u vašoj glavi i vašim rukama. To je prekretnica, jer spoznate koliko, zapravo, možete da pružite.

    • Na kojoj svojoj grešci ste najviše naučili?

    U poslu ne znam šta bih izdvojila kao konkretnu grešku, jer je reč o terenu na kom se, da biste uspeli, kontinuirano pokušava i rizikuje.

    • Šta volite da radite kada ne radite?

    Da putujem. Kada god mi posao dozvoli. Volim da upoznajem nove kulture i ljude. Ali prija mi da se vraćam i na mesta na kojima sam već bila. Izdvajam more.

    Volim i da čitam, a posebno zadovoljstvo mi je druženje sa prijateljima.

    • Imate li, uslovno rečeno, pravo da budete opušteni?

    U vreme ovako brzih promena u poslu čovek sve manje ima tu mogućnost. Gotovo da je i nema. Ima situacija kada se probudim usred noći i u telefon zapišem nešto što mi je palo na pamet. Niko me na to ne tera, živim sa tim.

    • Kakvi ste na poslovnim ručkovima koje smo maločas spominjali – jeste li uvek na distanci, u određenoj ulozi ili…?

    Radeći godinama sa poslovnim partnerima, često sa njima postajete i prijatelji. Iskreno govoreći, možda više vremena provodim sa prijateljicama koje sam stekla kroz biznis nego sa onima

    iz nekih drugih perioda života.

    M.V: u teškim momentima za firmu na najvećem ispitu su sistem i ljudi

    M.V: u teškim momentima za firmu na najvećem ispitu su sistem i ljudi.

    • Žene iz biznisa sigurno primećuju i vaš stil odevanja. Da li to doživljavate kao breme ili kao motivaciju?

    To me ne opterećuje – naprotiv, uživam u tome, opušta me. Važan mi je stil i volim time da se zanimam. I pre nego što sam ušla u svet ekonomije i biznisa, imala sam običaj da crtam kreacije, čak su mi neki radovi objavljivani u tadašnjim časopisima.

    • Na jednoj od vaših malobrojnih fotografija na internetu nosite crveni sako, sada ste, takođe, u toj boji. Znači li to da vam je omiljena?

    Nije. Crvena daje energiju, što je pragmatično kada želite da izađete iz tamnih tonova.

    • A zašto vas nema na internetu?

    Čak i kada imamo neka grupna fotografisanja u kolektivu, trudim se da budem negde sa strane. Ali menjam se pomalo (smeh).

    • Je li istina da su direktori Delte imali obavezu da pohađaju časove plesa?

    Jedno vreme smo dva puta nedeljno išli u klasičnu plesnu školu. U početku smo to shvatali kao obavezu, iako to nije bila, i nije da smo bili presrećni zbog nje, međutim, vrlo brzo smo počeli veoma dobro da se osećamo zbog toga. Najpre zbog tog druženja nakon posla na jedan potpuno drugačiji način, a onda i zbog činjenice da učimo nešto novo. Odlazak na ovu aktivnost bila je logična posledica našeg sve češćeg prisustva na događajima i balovima inopartnera i smatrali smo poznavanje osnova plesa našim poslovnim bontonom.

    Žao mi je što nemamo sačuvane fotografije iz tog perioda.


    Nema opravdanja

    • Šta ste konkretno naučili od gospodina Miškovića?

    Da objektivne okolnosti nisu opravdanja. Kada nešto ne uradimo i kažemo „Nije to zbog mene, tako se desilo” – naučili smo da to nije opcija. Često nas je vraćao da zadatke uradimo ispočetka. Kada kažemo: „Završili smo, to je to”, on doda: „Ne, nije to to, hajdemo ponovo!”

    Reči koje stalno ponavlja jesu „znanje” i „promene”. On se, i posle toliko godina karijere i stečenog životnog iskustva, konstantno menja kao pojedinac. Ide u korak sa svetom. Učio nas je da, ako nismo najbolji u nečemu, to ne treba ni da radimo. To nam je davalo motivaciju da zaista i budemo najbolji. Učio nas je da probleme rešavamo, da ne živimo sa njima. Kako god, ali moraju da se reše. Idemo dalje, to smo naučili. Takođe, inspirisao nas je da isprobavamo, pokušavamo i rizikujemo. To su stvari koje i dan-danas primenjujemo.

    Posle tri decenije u kompaniji, sa gospodinom Miškovićem se razumem jako dobro, nekada mi je čak njegov pogled dovoljan da znam šta misli o mojim ili tuđim potezima.

    Izvor: BIZLife Magazin / Stefan Tošović

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE