Šta je uništilo američki san kod milenijalaca?

Rejčel Gambino i Geret Maceo planirali su svoj finansijski život po pravilima: išli su na koledž, otplatili dug, mnogo štedeli, venčali se, kupili kuću, osnovali porodicu.

Ali sedeći za kuhinjskim stolom u svojoj kući u predgrađu Pensilvanije, gde ih imovina čini srećnim, ai i pomalo zarobljenim, kažu da ne bi sve to ponovili na isti način.

Oko njihovog devetomesečnog sina, Majlsa, Rejčel i Geret su saglasni: neće ga terati da ide istim putem.

„Mislim da su mnogi milenijalci bili primorani da kažu: ‘potrebna vam je fakultetska diploma da biste bili uspešni’. Mislim da moramo da promenimo tu priču”, otkrila je Rejčel, koja ima 33 godine.

Rejčel i Geret znaju koliko su srećni, oboje imaju stalan posao i roditelje sa kojima su mogli da žive privremeno dok su štedeli za učešće. Najvažnije je da imaju i zakupca: Rejčelina mlađa sestra, Kristen Gambino, uselila se ubrzo nakon što su kupili kuću 2022. godine, pomažući im da plate hipoteku.

Ali par se i dalje oseća kao da je na ivici. Njihov svakodnevni život diktira tabela u kojoj Geret (35) pedantno upravlja svakim dolarom koji ulazi i izlazi.

„Ovo je američki san. Ali po koju cenu? Šta sada plaćamo za američki san?“, pitala se ona.

Milenijalci (Pexels)

Od jedne krize do druge

Postoji percepcija koja je toliko rasprostranjena u post-Covid Americi da je praktično postala kliše: Ekonomija je dobra, ali vibracije su loše.

Pošto smo prošle godine zaobišli stvarnu recesiju, ušli smo u vajbcesiju u kojoj praktično svi ekonomski podaci sugerišu da Sjedinjene Države napreduju, ali ljudi to ne osećaju baš.

U anketi CNN-a sprovedenoj prošlog meseca, zapanjujućih 71 odsto Amerikanaca reklo je da su ekonomski uslovi u zemlji „loši“, a 38 odsto ih je nazvalo „veoma lošim“. I to je nekako bolje nego u leto 2022, kada je 82 odsto reklo da je ekonomija loša.

Krivci za loše vibracije su očigledni: visoke cene, neprobojno tržište stanova, stalna nejednakost i rastući dug.

Decenijama se visoka inflacija vraća, ali za njom dolazi pošast visokih cena – svakodnevni podsetnik koliko još izdvajamo i za osnovne potrepštine i za događaje koje smo sebi uskratili tokom pandemije, npr. karte za koncerte i odmore.

Ali manje se govori o finansijskim ogorčenjima koja su se javila kod najmnogoljudnije generacije nacije tokom poslednjih četvrt veka. Milenijalce su pogodila dva ekonomska pada koja su promenila svet pre njihovog 40. rođendana, a loše vibracije su standardne.

Milenijalci (Pexels)

Milenijalci najobrazovaniji u SAD

Iako su milenijalci stekli dosta u pogledu bogatstva u protekle četiri godine, prema Brendanu Duku, direktoru za ekonomsku politiku u Centru za američki progres, do tog pomaka je došlo tek nakon više od decenije stagnirajućih plata.

Oni su najobrazovanija generacija u istoriji SAD, ali to nije bilo jeftino.

Između 1987. i 2017. godine, troškovi pohađanja državnog četvorogodišnjeg koledža porasli su za više od 200 odsto. Dok podaci o studentskom dugu variraju, prosečan iznos duga za zajmoprimca između 25 i 34 godine je 32.000 dolara, prema podacima Ministarstva za obrazovanje.

Svi ti napori – dugi ,,mamurluk“ od Velike recesije, pa sve do udarca ekonomije zbog pandemije – uzeli su danak.

Generacijski jaz u bogatstvu

Godinama su milenijalci, koji sada imaju od 27 do 42 godine, zaostajali za svojim roditeljima bumerima i kolegama iz generacije X u gomilanju bogatstva.

Većina je podignuta u ekonomskoj idili 1990-ih, jednoj od najdužih zabeleženih ekonomskih ekspanzija u istoriji SAD. Ali kada su završili fakultet, njihov svet se okrenuo naglavačke zbog Velike recesije.

Stariji milenijalci su ušli na tržište rada baš kada je korporativna Amerika posustala prilikom najgoreg pada od Velike depresije.

Recesija 2008-2009. dovela je do manjka poslova za početnike. To je takođe podstaklo starije radnike da odlažu odlazak u penziju, blokirajući korporativni put za mlađe. Godinama nakon što je recesija tehnički završena, nezaposlenost je ostala viša od nivoa pre recesije iz 2007. godine, a plate su stagnirale. Kritičari Obamine administracije nazvali su deceniju nakon Velike recesije „roštilj ekonomijom“ jer je oporavak bio mali i spor.

Rezultat je bio jaz u bogatstvu koji je bio veći u odnosu na druge generacije. Do 2016. godine, porodice sa milenijalcima rođenim 1980-ih bile su oko 34 odsto ispod „očekivanog bogatstva“ – nivo koji bi im ekonomisti predvideli na osnovu toga gde su ranije generacije istog uzrasta bile, prema Federalnoj rezervnoj banci Sent Luisa.

Iako se taj jaz značajno smanjio, Fed je kasnije ažurirao svoje istraživanje podacima do 2019. godine, otkrivši da su milenijalci bili samo 11 odsto ispod očekivanog bogatstva. Stariji milenijalci su takođe imali najveći teret duga od bilo koje demografske grupe, što ih čini posebno ranjivim na ekonomske šokove.

Izvor: BIZLife

Foto: Pexels