Međuljudski odnosi: Ko si ti meni – a ko sam ja tebi?

Znate ono kada vidite neku osobu i odmah vam se dopadne? Nečeg tu ima, nešto tu postoji. To je nešto što vam je poznato – bio to način na koji se neko smeje, na koji vas gleda, kako se oblači, ili baš ima isto iskrivljen zub kao Milica iz 3A koju ste zavoleli, ili ima iste rupice u obrazima kao Marko, ili pak ima ista ponašanja kao i vaši roditelji. To nešto se zove transfer. Možda ste čuli za fudbalske transfere, ali da predstavimo sada i psihološke transfere. A imamo i kontratransfere. A imamo i projekcije. O tome ćemo u daljem tekstu.

Piše: Edit Vereš, industrijsko-organizacijska master psihološkinja i integrativna psihoterapeutkinja pod supervizijom

Edit Vereš, psihološkinja – Foto: Darko Radovac

Šta su transferi i otkud oni u priči o međuljudskim odnosima?

Transferi su ključ naših odnosa. Mi prenosimo svoja pređašnja iskustva sa drugim ljudima u nove odnose i na taj ih način bojimo. Mi, zapravo, ne vidimo istinski osobu, nego svoja sumirana prethodna iskustva. Imamo pozitivne i negativne transfere. Oni se iskazuju kroz zaljubljivanje, nepoverenje, odbojnost, veličanje, mržnju, zavisnost, emocionalni naboj.

Kako oni nastaju i kako do njih?

Prvi transferi nastaju u interakciji sa roditeljima. Šta se tada dešava? U odnosu sa njima, ukoliko smo doživeli bol, ona je aktivirala odbrambene mehanizme disocijacije, gurnula iskustvo u podsvest, gde nastaje osnova svih budućih transfera. Ako smo imali pozitivna iskustva, mi ih integrišemo kao izuzetno intenzivno iskustvo u odnosu, koje ima visok emocionalni naboj. Takođe, odlazi u našu podsvest.

Iskustvo, bilo to pozitivno ili negativno, ukoliko nije razrešeno, odlazi u kutiju naše podsvesne memorije i generalizuje. Kako to izgleda u praksi? Ukoliko smo imali majku koja je imala izuzetno oštar pogled sa crnim očima, kada nas tako neko drugi pogleda – probudiće nam sva osećanja koja smo imali kad nas je majka gledala. Povezaćemo to sa svojim iskustvom i bićemo uvereni da nas je ta osoba tim pogledom htela, na primer, prekoriti. Možda ta osoba uopšte nije htela da uputi prekoravajući pogled, nego joj je, recimo, ptica proletela iznad glave i, kako je podigla glavu, obasjalo ju je sunce u oči. Mi smo „pročitali” jedno, a poruka je bila upućena u drugačijem kontekstu. Tu dolazi i do čuvenog šuma u komunikaciji.

Transferi dolaze sa snažnom reakcijom – kod ljudi gde je bilo puno povređivanja u odnosima aktivira se reakcija borba/beg/zaleđivanje. Kako to izgleda u praksi, setimo se one žene sa pogledom. Kada protumačimo njen pogled kao prekoravanje, a nas je mama često posle toga kažnjavala na neke načine (izbegavanjem, zabranama, nasiljem i sl.), očekujemo da će se to ponovo desiti i možemo da se zaledimo od neprijatnosti i ostanemo ukopani, možemo početi da se svađamo sa osobom: „Kako to mene gledaš?! / Šta hoćeš?!”, ili da samo odemo iz kontakta ili izmislimo razlog za odlazak. Na taj način se „spasavamo” od neprijatnog emocionalnog iskustva.

A kontratransfer?

Kontratransfer je kada žena sa pogledom pomisli: „Vidi, ovako me je i tata napadao kao malu. Kako je nevaspitan i bezobrazan! Sad ću ja njemu pokazati!” – tada ulazimo u negativan kontratransfer. Isto je tako sa pozitivnim – neko vas simpatiše i vi počnete isto njega da simpatišete, što vrlo često postaje osnova zaljubljivanja.

 „Sve što ne valja u svetu – u meni je”  – Karl G. Jung

Danas često čujemo i za izraz „projekcija”, „projektuješ to na mene”: o čemu se tu radi?

Projekcija je jedan od poznatijih odbrambenih mehanizama, gde mi svoja neprihvatljiva osećanja ili osobine lepimo na drugu osobu. Hajde da i to prođemo kroz primer. Ukoliko se mi osećamo ljuti, ali ne možemo da prihvatimo svoju ljutnju, onda mi mislimo da je druga osoba ljuta i tada možemo često da postavljamo pitanje „A jesi ti ljut/a?”, ili biti isfrustrirani i otići kako bismo se udaljili od te osobe. U suštini, mi se udaljavamo od svoje neprorađene ljutnje, jer nam, najverovatnije, tokom detinjstva nije bila dozvoljena ljutnja, jer se, na primer, „dobre devojčice ne ljute”. Isto tako, imamo primer u balkanskom odgoju u drugom smeru, gde dečacima nije bila dozvoljena tuga, jer „dečaci ne plaču”, i da imamo istu situaciju kao sa ljutnjom, odnosno da mislimo da je neko tužan. Isto tako možemo da stavimo primer gordosti, škrtosti, zajedljivosti, pa čak i harizme. Ukoliko nismo integrisali i prihvatili svoje lepe i pozitivne osobine, možemo ih lepiti na druge ljude i smatrati ih genijalnim.

Svi mi to, zapravo, imamo, u čemu je problem?

Problem nastaje kada mi ne doživljavamo stvarno osobu preko puta sebe, nego lepimo iskrivljenu sliku o njoj zasnovanu na starim iskustvima. Na taj način pokušavamo dovršiti ili razrešiti podsvesnu visokoemotivno obojenu situaciju sa novom osobom i, u suštini, nemamo odnos sa njom, nego sa sopstvenim iskustvima. I tada nismo u stvarnom kontaktu sa drugom osobom.

Šta učiniti?

Prvi korak je da osvestimo transfere. Ja bih da prođemo ponovno kroz primer sa ženom „prekoravajućeg” pogleda. Ukoliko gledamo tu ženu i osetimo snažnu telesnu reakciju, ona u nama pokrene reakciju beg/borba/zamrzavanje – sada, kada znamo da je to reakcija na transfer, zapitamo se na koga nas podseća taj pogled, te možemo reći osobi da smo nešto uočili i da želimo proveriti da li je to zaista tako. Naravno, postoje situacije gde vas je zaista neko tako pogledao. Ali ako smo svakako reagovali burno, postoji neispričana priča ispod i potrebno ju je istražiti.

Proradom situacija koje su nas dovele do transfera – oni sami prestaju da postoje, jer se njihova priča završila. Isto je u slučaju kontratransfera i projekcija, možemo primetiti, identifikovati i videti da postoji izbor reakcije: možete reagovati kao što ste to ranije činili ili izabrati funkcionalniju reakciju. To mogu biti sjajne teme za psihoterapeutski proces. Važno je zapitati se da li je ovo nešto moje ili je ovo nešto tvoje. I tada dolazimo do naslova Ko si ti meni, a ko sam ja tebi?. A za to je potrebno poznavati sebe. Bez maski, bez mehanizama odbrane, bez štitova/šlemova i bez straha da vidite ko ste istinski. To nije lak proces, ali je oslobađajući i olakšavajući za život punim plućima.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik